Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je, u izjavi za radio Dojče vele, da je ulazak Srbije u Evropsku uniju do 2014. godine malo realan zbog duge procedure i nedovršene saradnje s Hagom.
Međutim, on je izrazio nadu da bi efikasno moglo da se dođe do njenog statusa kandidata za člana te integracije.
Đelić očekuje da će Španija, koja će od Nove godine predsedavati EU u narednih šest meseci, staviti na dnevni red zahtev Srbije za kandidaturu, ali nikako pre proleća.
Tada će, kako je precizirao, Srbija dobiti obiman upitnik, a kolege iz Hrvatske, Makedonije i Crne Gore dostavile su Srbiji pitanja koja je njima Evropska komisija postavljala.
Đelić je rekao da bi sledeći korak bio dobijanje termina za pregovore. Zatim sledi ratifikacija u svim zemljama EU kojih će, kako smatra, tada biti 29, pošto se očekuje ulazak Islanda i Hrvatske.
Potpredsednik Vlade Srbije dodao je da ne postoji jasna pravna odredba - da li Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mora biti ratifikovan pre nego što uopšte bude dobijen status kandidata.
Đelić je rekao da podržava plan grčkog premijera Jorgosa Papandreua da zemlje Zapadnog Balkana uđu u EU 2014. godine, ali da je to teško ostvarljivo. Razlozi nisu političke prirode i nema nikakvih ucena iz Evrope, naveo je on i pritom odbacio "konstrukcije da je Srbija dobila 'beli Šengen' zato što je izglasala Statut Vojvodine".
Razlozi su već godinama sasvim drugačije prirode: "To je saradnja sa Haškim tribunalom, odnosno izručenje preostalih optuženika (Ratka) Mladića i (Gorana) Hadžića".
"Iako smo dobili bezvizna putovanja i odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma i podneli zahtev za kandidaturu - taj uslov nije nestao",rekao je Đelić u intervjuu koji je Dojče vele danas objavio.
On je ponovio da neće neće biti nikakve promene stava Beograda oko Kosova: "Kosovo je srpska južna pokrajina, a pitanje statusa i pitanje evropskih integracija su potpuno odvojena".
(Tanjug)
Đelić očekuje da će Španija, koja će od Nove godine predsedavati EU u narednih šest meseci, staviti na dnevni red zahtev Srbije za kandidaturu, ali nikako pre proleća.
Tada će, kako je precizirao, Srbija dobiti obiman upitnik, a kolege iz Hrvatske, Makedonije i Crne Gore dostavile su Srbiji pitanja koja je njima Evropska komisija postavljala.
Đelić je rekao da bi sledeći korak bio dobijanje termina za pregovore. Zatim sledi ratifikacija u svim zemljama EU kojih će, kako smatra, tada biti 29, pošto se očekuje ulazak Islanda i Hrvatske.
Potpredsednik Vlade Srbije dodao je da ne postoji jasna pravna odredba - da li Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mora biti ratifikovan pre nego što uopšte bude dobijen status kandidata.
Đelić je rekao da podržava plan grčkog premijera Jorgosa Papandreua da zemlje Zapadnog Balkana uđu u EU 2014. godine, ali da je to teško ostvarljivo. Razlozi nisu političke prirode i nema nikakvih ucena iz Evrope, naveo je on i pritom odbacio "konstrukcije da je Srbija dobila 'beli Šengen' zato što je izglasala Statut Vojvodine".
Razlozi su već godinama sasvim drugačije prirode: "To je saradnja sa Haškim tribunalom, odnosno izručenje preostalih optuženika (Ratka) Mladića i (Gorana) Hadžića".
"Iako smo dobili bezvizna putovanja i odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma i podneli zahtev za kandidaturu - taj uslov nije nestao",rekao je Đelić u intervjuu koji je Dojče vele danas objavio.
On je ponovio da neće neće biti nikakve promene stava Beograda oko Kosova: "Kosovo je srpska južna pokrajina, a pitanje statusa i pitanje evropskih integracija su potpuno odvojena".
(Tanjug)
