Političar, Siniša Vučinić, govorio je o detaljima hapšenja i izručenja bivšeg predsednika SRJ Hagu.
Siniša Vučinić otkriva za Kurir nepoznate detalje o privođenju i isporučivanju Hagu bivšeg lidera Jugoslavije, s kojim je bio do njegovog poslednjeg dana na slobodi. Milošević je transportovan u Ševeningen na Vidovdan 2001. godine, pre 21. godinu, nakon što je prethodna tri meseca proveo u beogradskom Centralnom zatvoru (CZ).
Nekadašnji šef obezbeđenja Slobodana Miloševića Siniša Vučinić, koji je s njim bio do samog hapšenja, priseća se u razgovoru za Kurir da su tog dana na Banjici čekala tri helikoptera, kao i istražitelj Međunarodnog tribunala Kevin Kurtis i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović.
"Kada je video koliko je bilo zatvorskih čuvara, Milošević je ironično prokomentarisao: 'Svaka vam čast što možete da platite sve ove ljude'", priča Vučinić.
Kako dodaje, Kurtis je tu, u zalazak sunca, Miloševiću pročitao njegova prava i optužnicu. "Pričao mi je Milošević posle u Hagu da ih je pozdravio kada su došli da ga isporuče i pitao znaju li da je Vidovdan tog dana. Niko mu ništa nije odgovorio, svi su samo imali neki ironične izraze lica i smeškali se. U nekoliko navrata mi je naglasio koliko je bilo ružno ponašanje svih prema njemu tog dana tokom transporta u Hag", kaže Vučinić.
Prisetio se i da je Milošević tokom leta helikopterom tražio cigarete i da mu nisu dozvolili da zapali.
"On im je tada ukazao da je u pitanju vanredna situacija, da leti sam, bez ikog svog, ali nije ih bilo briga. Samo su mu rekli da ne može da zapali cigaretu. Ponašali su se vrlo drsko i neprimereno prema njemu. Pa da je najveći kriminalac na svetu, ne bi bili tako drski. Žalio mi se na to, pogodilo ga je", kazao je Vučinić i dodao da su Miloševiću prilikom izlaska iz helikoptera stavili i lisice na ruke.
Vučinić ističe i da je Milošević znao šta ga čeka u Hagu.
"Znao je on šta ga čeka i rekao je nekoliko puta da mu je jedini cilj da odbrani Srbiju, da ona ne bude proglašena genocidnom, i to je radio više nego maestralno. Zato uopšte ne sumnjam da su morali ga ubiju da ne bi bilo presuđeno da je nevin. Sećam se da mi se u nekoliko navrata žalio da mu lice bukvalno gori, da redovno pije lekove, ali da je svestan da nešto nije u redu. I sam je sumnjao da ga tamo truju, a ja verujem da su mu, kao srčanom bolesniku, davali neke lekove koje nije smeo da pije jer imaju jake kontraindikacije u takvom slučaju... Zato sam siguran da su ga trovali i na kraju ubili", tvrdi Vučinić.
On je opisao i kako je izgledalo hapšenje Miloševića krajem marta 2001. godine u vili Mir na beogradskom Dedinju. Prema njegovim rečima, on je dane i dane pre toga proveo uz Miloševića, a ispred vile su, na njegov predlog, organizovane takozvane mirne narodne straže, ne bi li na taj način pokušali da spreče Miloševićevo hapšenje.
"Kada se približio 30. mart, u Skupštini se pojavio Bane Ivković i rekao, uz konsultacije sa Šešeljem, šta se sprema i pozvao ljude da brane predsednika. Tih dana su ljudi koji su na glavama nosili ženske čarape pokušali da uđu u vilu, a imanje su nadletali helikopteri. Odmah sam svoje ljude stavio u punu borbenu gotovost, uzeli smo vojno oružje koje je bilo tu", kaže on i dodaje:
"U jednom momentu su krenuli da preskaču kapiju i da bacaju šok-bombe, pa su gađali iz projektila. Izašli smo ja i Milošević i pokojni Zečević, tada je neko vrlo dobro gađao - projektil je pogodio 25 centimetara od leve Miloševićeve noge, u polublindirana vrata. Ja sam rekao da se uzvrati vatra, pogodili smo kapiju i svi su pobegli, ti krimosi... Naredio sam da, ako se pojave pravi policajci, sa značkama, ispravama i slično, da ne pomisle ton da povise, a kamoli da pucaju"
Čedomira Jovanovića hteo da uzme za taoca
"Rekli su da će poslati Čedu Jovanovića, tada šefa poslaničke grupe DOS-a da dođe da razgovara, a kad je došao, hteo sam da ga zadržim kao taoca, jer sam znao da je došao s lažima. Bile su garancije da će žena, ćerka i Bane Ivković moći Miloševića da posećuju ako prihvati da ode u CZ. On je sva ovlašćenja preneo na Ivkovića. Potom je u vilu došao i Milorad Ulemek Legija šef JSO plakao je... Grizla ga je savest što je deo tog klana koji je pokušao da uradi nešto nečasno i nepatriotski. Iz nemoći je plakao i tražio mi je rakiju, ali nismo imali da mu damo... Rekao mi je da bi voleo da je s moje strane", zaključuje Vučinić.
(MONDO)
