Srbija se ratifikacijom Sporazuma iz Pariza Okvirne konvencije UN o promeni klime obavezala na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG emisije) i prihvatila potrebu sprovođenja mera i aktivnosti koje vode adaptaciji na izmenjene klimatske uslove.
Na osnovu Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC) iz 2022. godine, Srbija se obavezala na smanjenje emisija GHG za 13,2% do 2030. u odnosu na 2010. godinu. U periodu od 2000-2015. Srbija je pretrpela štete od preko 5 milijardi evra usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa i to zbog suša više od 3,5 milijardi EUR, poplava oko 1,5 milijardi evra i šumskim požarima oko 300 miliona evra. Među najpogođenijim sektorima identifikovani su poljoprivreda, vode, šumarstvo, ali i biodiverzitet i zdravlje.
Potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (GAWB) Srbija se obavezala da će postići neutralnost do 2050. a prema novim analizamaSrbija je procenila nove ciljeve smanjenja emisija GHG do 2030. godine na 33,3% u odnosu na 1990. godinu, koji uključuju i šumarstvo. Ove ciljeve identifikovala je u procesu pripreme Integrisanog plana za energetiku i klimu (NECP), čija je izrada obaveza prema Ugovoru o Energetskoj zajednici.
Postizanje klimatske neutralnosti zahteva dekarbonizaciju sektora energetike i podrazumeva značajno povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom miksu, kao i prestanak gubitaka energije kroz povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima. Prema NECP Srbija bi do 2040. Srbija trebalo da ima najmanje 40% energije dobijene iz obnovljivih izvora i više od 50% do 2050. i značajno iskorišćenje solarne i energije vetra. S druge strane u procesu usklađivanja sa EU očekivano je da sistem daljinskog grejanja i hlađenja koristi najmanje 50 % OIE.
Izmenjeni klimatski uslovi već izazivaju nesagledive posledice u sektorima poljoprivrede, vode, šumarstva što linearno podrazumeva negativan uticaj na zdravlje ljudi, stanje prirode, proizvodnju i cenu hrane, a samim tim i stabilnost ekonomije u celini. Sektor poljoprivrede najviše može da očekuje posledice, odnosno smanje prinosa usled povećanja temperatura i veće učestalosti ekstremnih vremenskih prilika, ukoliko se na vreme ne preduzmu adekvatne mere prilagođavanja.
Godine 2015. procenjeno je da klimatske promene najviše pogađaju prinos kukuruza. Ukoliko se ne primene mere prilagođavanja do 2030. godine očekuje se smanjenje prinosa kukuruza u nenavodnjavanim uslovima od 58%. Procenjuje se da će doći i do smanjenja prinosa pšenice do 16% u periodu do 2030. godine u zavisnosti od regiona kao i smanjenja proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe. Povećanje temperatura izazvano promenom klimatskih uslova uticaće na vremenski raspored poljoprivrednih radova, kao i na promene u pogledu pojava gljivičnih oboljenja i štetočina.
Očekivane promene klime uticaće na smanjenja srednjeg mesečnog proticaja od skoro 30% na manjim tokovima u južnim delovima Srbije, a na pojedinim vodotocima doći će do presušivanja vodotokova u određenim periodima godine, ako se ne postigne globalna karbonska neutralnost do 2050. godine. Na osnovu analiza, procenjenjuje se da će do 2040. godine doći do smanjenja godišnjeg intenziteta obnavljanja podzemnih voda i do -10%, a na jugoistoku zemlje i do -15%. Intenzitet obnavljanja podzemnih voda smanji će se od -5% do -20% u zavisnosti od dela zemlje, što može značajno da utiče na vodosnabdevanje.
Kako bi ispunila očekivanja međunarodne zajednice, odnosno Sporazuma iz Pariza, Srbija je inicirala izradu Nacionalnog plana adaptacije (NAP) koja predstavlja osnov za finansiranje i identifikaciju potrebne pomoći u oblasti adaptacije. Izrada NAP-a je obaveza Srbije prema nacionalnom zakonodavstvu, odnosno Zakonu o klimatskim promenama koji je usvojen 2021. godine. Pored toga zahteva i izradu Dugoročne strategije smanjenja emisija GHG koja bi trebalo da definiše put dekarbonizacije i aktivno uključenje industrije i lokalnih samouprava u smanjenje emisija GHG i adaptaciju na klimatske promene. Strategija bi trebala da bude izrađena do 2023. godine.
Istovrmeno, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije uspostavljaju potreban zakonski osnov za povećanje udela OIE i energetske efikasnosti, a kao ključne preduslove dekarbonizacije energetskog sektora i ekonomije Srbije uopšte. Nacrt NECP, koji je predložio nove ciljeve smanjenja emisija GHG do 2030. godine, trasiraće put dekarbonizacije.
Kako je u borbu protiv posledica klimatskih promena potrebno uključiti celokupno društvo nephodan je dijalog nacionalnih zainteresovanih strana o mogućnostima finansiranja za adaptaciju i za ublažavanje posledica klimatskih promena kao i strateško uključivanje privatnog sektora. Zahvaljujući Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Zelenom klimatskom fondu (GCF) projektom ,,Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško uključivanje privatnog sektora u finasiranje u oblasti klimatskih promena” radi se na jačanju tehničkih kapaciteta institucija u Srbiji, edukuje se šira javnost, i stvara se neophodna infrasturktura za uključivanje privatnog sektora u finasiranje i sprovodjenje prioritetnih investicija.
