Prema zastareloj dokumentaciji SRS ima skoro pola miliona članova, a PUPS ima dva puta više članova od demokrata?!
Tvrdnje naprednjaka da su neizabrane sudije masovno prešle u njihove stranačke redove ponovo su pokrenule pitanje koliko je u Srbiji onih koji u džepu "kriju" partijske knjižice, kao i pitanje - postoji li stvarno pokriće za tvrdnje partija o broju svojih članova.
Većina partija, naime, nema mehanizme provere "vernosti" članstva, pa ni same stranke - a javnost još manje - ne mogu sa sigurnošću da potvrde tačan broj članstva.
Prema "anketi" koju je Tanjug napravio u partijskim administracijama, više od 1,3 miliona Srba zvanično su članovi neke od parlamentarnih stanaka.
Taj podatak, međutim, takođe treba uzeti s rezervom, jer iz stranačkih dokumentacija, na koje se pozivaju, sledi da, na primer, SRS ima skoro pola miliona članova, a da je drugi po brojnosti PUPS kojih, recimo, po njihovim podacima, ima dva puta više članova od demokrata.
U SRS kažu da upravo ovih dana "pretresaju" spiskove svojih članova, a u DS ističu da ta stranka praktikuje dva puta godišnje ažuriranje centralne baze podataka.
SRS tvrdi da ima 450.000 članova, ali bi tu brojku trebalo uzeti sa rezervom, jer od osnivanja stranke 1990. nije bilo "sravnjivanja" članstva, a u međuvremenu se odvojio Tomislav Nikolić, formirao SNS i sa sobom "povukao" određeni broj radikala.
Vjerica Radeta iz SRS istakla je, međutim, da revizija članstva, koja je uveliko u toku, do sada nije pokazala da je veliki broj radikala "promenio dres" i prešao u SNS ili neku drugu stranku, dok se znatan broj još uvek ne izjašnjava o statusu u stranci, jer čekaju povratak lidera radikala Vojislava Šešelja iz Haga.
Provera se obavlja na terenu tako što predstavnici stranačkih organa, zaduženi za taj posao, "idu od čoveka do čoveka", dodala je Radeta.
U DS-u centralnu bazu podataka "osvežavaju" svakih šest meseci pa stranka, prema rečima portparola Jelene Trivan, ima precizan uvid u aktivne članove, koji redovno plaćaju članarinu, kao i pasivne, koji to ne čine ili je reč o članovima koji su promenili adresu stanovanja, odselili se u inostranstvo ili prešli u drugu stranku.
Prema podacima samih stranaka, koji se moraju uzeti s rezervom, najviše članova, pored SRS, imaju PUPS i SNS. Partija ujedinjenih penzionera Srbije navodi da ima skoro 300.000 članova, a najmlađa stranka u parlamentu, SNS, da broji oko 200.000 članova. Trivan je navela da člansku kartu DS-a danas ima oko 170.000 građana Srbije.
DSS i NS, prema rečima portparola Petra Petkovića, odnosno potpredsednika NS Dubravke Filipovski, imaju po 90.000 članova.
G17 plus, kako je Tanjugu rekla šef poslanika te stranke Suzana Grubješić, ima 85.000, a Liberalno-demokratska partija i Socijalistička partija Srbije oko 80.000.
Za razliku od DS-a, većina parlamentarnih stranaka broj članova utvrđuje na terenu, a kako su naveli u NS-u i SPS-u, taj posao prepušten je mesnim odborima, koji na lokalu "dobro poznaju situaciju" i u većini slučajeva "čak i lično imaju uvid u to da li je neko aktivan član, član samo na papiru ili je 'vlasnik' članskih karata drugih stranaka".
Stranački simpatizeri koji su naklonost prema politici "ozvaničili" potpisivanjem pristupnica i dobijanjem članskih karata, prema stranačkim pravilnicima, na godišnjem ili mesečnom nivou izdvajaju određenu sumu, koja je različita od partije do partije.
Radikali, tako, naplaćuju godišnju članarinu od po 100 dinara, što su "preslikali" i naprednjaci, dok PUPS svojim članovima naplaćuje po 120 dinara godišnje, od čega su oslobođeni najsiromašniji, odnosno oni sa najmanjim primanjima.
G17 plus posebnu brigu posvetio je studentima, pa je za njih mesečna članarina u stranci 50 dinara, zaposleni uplaćuju po 100 dinara, dok funkcioneri i postavljena lica imaju mesečnu i godišnju obavezu da "dotiraju" stranačku kasu.
I DSS ima jasno utvrđen pravilnik za članarine, prema kome "obični" članovi plaćaju mesečno po 50 dinara, predsednik stranke 2.000, a oni koji su eventualno na državnim funkcijama - do 10.000, u zavisnosti od funkcije koju obavljaju.
Plaćanje članarina precizirano je i u LDP-u, u kojoj izabrani funkcioneri izdvajaju sumu srazmernu funkciji koju obavljaju, dok je za ostale ona na dobrovoljnoj bazi.
Izuzetak je NS, stranka Velimira Ilića, koja svojim članovima ne naplaćuje "vernost", dakako ne na taj način.
Izuzev liberala, sve stranke izdaju članske karte, za čiju su izradu i štampanje nadležni stranački organi, a u DS-u i SNS posebnu pažnju posvetili su i njihovom izgledu, pa su, u skladu sa modernim trendovima, plastične i podsećaju na kreditne kartice.
(Tanjug)
Većina partija, naime, nema mehanizme provere "vernosti" članstva, pa ni same stranke - a javnost još manje - ne mogu sa sigurnošću da potvrde tačan broj članstva.
Prema "anketi" koju je Tanjug napravio u partijskim administracijama, više od 1,3 miliona Srba zvanično su članovi neke od parlamentarnih stanaka.
Taj podatak, međutim, takođe treba uzeti s rezervom, jer iz stranačkih dokumentacija, na koje se pozivaju, sledi da, na primer, SRS ima skoro pola miliona članova, a da je drugi po brojnosti PUPS kojih, recimo, po njihovim podacima, ima dva puta više članova od demokrata.
U SRS kažu da upravo ovih dana "pretresaju" spiskove svojih članova, a u DS ističu da ta stranka praktikuje dva puta godišnje ažuriranje centralne baze podataka.
SRS tvrdi da ima 450.000 članova, ali bi tu brojku trebalo uzeti sa rezervom, jer od osnivanja stranke 1990. nije bilo "sravnjivanja" članstva, a u međuvremenu se odvojio Tomislav Nikolić, formirao SNS i sa sobom "povukao" određeni broj radikala.
Vjerica Radeta iz SRS istakla je, međutim, da revizija članstva, koja je uveliko u toku, do sada nije pokazala da je veliki broj radikala "promenio dres" i prešao u SNS ili neku drugu stranku, dok se znatan broj još uvek ne izjašnjava o statusu u stranci, jer čekaju povratak lidera radikala Vojislava Šešelja iz Haga.
Provera se obavlja na terenu tako što predstavnici stranačkih organa, zaduženi za taj posao, "idu od čoveka do čoveka", dodala je Radeta.
U DS-u centralnu bazu podataka "osvežavaju" svakih šest meseci pa stranka, prema rečima portparola Jelene Trivan, ima precizan uvid u aktivne članove, koji redovno plaćaju članarinu, kao i pasivne, koji to ne čine ili je reč o članovima koji su promenili adresu stanovanja, odselili se u inostranstvo ili prešli u drugu stranku.
Prema podacima samih stranaka, koji se moraju uzeti s rezervom, najviše članova, pored SRS, imaju PUPS i SNS. Partija ujedinjenih penzionera Srbije navodi da ima skoro 300.000 članova, a najmlađa stranka u parlamentu, SNS, da broji oko 200.000 članova. Trivan je navela da člansku kartu DS-a danas ima oko 170.000 građana Srbije.
DSS i NS, prema rečima portparola Petra Petkovića, odnosno potpredsednika NS Dubravke Filipovski, imaju po 90.000 članova.
G17 plus, kako je Tanjugu rekla šef poslanika te stranke Suzana Grubješić, ima 85.000, a Liberalno-demokratska partija i Socijalistička partija Srbije oko 80.000.
Za razliku od DS-a, većina parlamentarnih stranaka broj članova utvrđuje na terenu, a kako su naveli u NS-u i SPS-u, taj posao prepušten je mesnim odborima, koji na lokalu "dobro poznaju situaciju" i u većini slučajeva "čak i lično imaju uvid u to da li je neko aktivan član, član samo na papiru ili je 'vlasnik' članskih karata drugih stranaka".
Stranački simpatizeri koji su naklonost prema politici "ozvaničili" potpisivanjem pristupnica i dobijanjem članskih karata, prema stranačkim pravilnicima, na godišnjem ili mesečnom nivou izdvajaju određenu sumu, koja je različita od partije do partije.
Radikali, tako, naplaćuju godišnju članarinu od po 100 dinara, što su "preslikali" i naprednjaci, dok PUPS svojim članovima naplaćuje po 120 dinara godišnje, od čega su oslobođeni najsiromašniji, odnosno oni sa najmanjim primanjima.
G17 plus posebnu brigu posvetio je studentima, pa je za njih mesečna članarina u stranci 50 dinara, zaposleni uplaćuju po 100 dinara, dok funkcioneri i postavljena lica imaju mesečnu i godišnju obavezu da "dotiraju" stranačku kasu.
I DSS ima jasno utvrđen pravilnik za članarine, prema kome "obični" članovi plaćaju mesečno po 50 dinara, predsednik stranke 2.000, a oni koji su eventualno na državnim funkcijama - do 10.000, u zavisnosti od funkcije koju obavljaju.
Plaćanje članarina precizirano je i u LDP-u, u kojoj izabrani funkcioneri izdvajaju sumu srazmernu funkciji koju obavljaju, dok je za ostale ona na dobrovoljnoj bazi.
Izuzetak je NS, stranka Velimira Ilića, koja svojim članovima ne naplaćuje "vernost", dakako ne na taj način.
Izuzev liberala, sve stranke izdaju članske karte, za čiju su izradu i štampanje nadležni stranački organi, a u DS-u i SNS posebnu pažnju posvetili su i njihovom izgledu, pa su, u skladu sa modernim trendovima, plastične i podsećaju na kreditne kartice.
(Tanjug)
