Pobednička numera na "Pesmi za Evroviziju" pod nazivom "Ramonda" nosi ime jedne od retkih biljaka. Pored simbolike koju ima, pojedini ne znaju da se radi o jednoj zaštićenoj, endemskoj vrsti.
Pevačica Teya Dora predstavljaće Srbiju na ovogodišnjem tekmičenju "Pesma Evrovizije" sa numerom pod nazivom "Ramonda". Iako mnogi znaju da se radi o cvetu, koji ima značajnu simboliku za srpski narod, neobičan naziv pesme pokrenuo je brojne polemike na društvenim mrežama. Kako bi otklonili nedoumice i otkrili o čemu se tu zapravo radi, ekipa Monda razgovarala je sa doktorom Tomicom Mišljenovićem, asistentom na Biološkom fakultetu u Beogradu.
Cvet ramonde predstavlja tri različite biljne vrste od kojih dve rastu na području naše zemlje. To su Ramonda serbica, srpska ramonda i Ramonda nathaliae, odnosno natalijina ramonda, objasnio je Tomica.
"One su ostaci drevne flore na ovim područijima. Rasle su ovde u periodima kada je klima bila potpuno drugačija, kada je bilo mnogo toplije i bile su šire rasprostranjene u tom periodu, ali su do danas preživele uglavnom u klisurama i kanjonima koje i dalje nastanjuju", započeo je za Mondo Tomica Mišljenović.
Prema njegovim rečima, osim u Srbiji, natalijinu ramondu možemo pronaći na područijima Severne Makedonije i Grčke. Ona je rasprostranjena nešto uže u odnosu na Srpsku ramondu koja naseljava i područje Grčke i Crne Gore.
"Ove biljke su ograničene uglavnom na staništa u klisurama i kanjonima u odsecima stena i na određenim lokalitetima se čak javljaju i zajedno. To je veoma retka pojava, a tada mogu da formiraju i hibride", istakao je Tomica.
POSETILI SMO BOTANIČKU BAŠTU GDE SE NALAZI RAMONDA: Pogledajte kako izgleda simbol oporavka srpske vojske (VIDEO)
Obe vrste ramonde su veoma slične izgledom. Njihovi lila cvetovi su jako atraktivni i često podsećaju na popularne sobne biljke, afričke ljubičice.
"Srpski feniks"
Cvet natalijine ramonde na crnoj-zelenoj traci, koja predstavlja boje sa ordena Albanske spomenice, predstavlja simbol primirja u Prvom svetskom ratu, a koji se obeležava 11. novembra. Razlog zbog kog je baš ovaj cvet izabran jeste što natalijina ramonda raste na području koje je nekad bilo deo Solunskog fronta.
Kako obajašnjava Tomica, ova endemska vrsta najpoznatija je po tome što može da preživi jako loše vremenske uslove. Kada na staništu nema dovoljno vode ramonda se osuši i izgleda kao da je uvela, ali čim se voda pojavi, u roku od nekoliko dana, ona ponovo ozeleni.
"Ona nosi naziv "srpski feniks" upravo zbog ove osobine, pojkilohidrije, odnosno vaskrsavanja. Još jedan razglog jeste što ona simbolizuje oporavak srpske vojske u Prvom svetskom ratu", ispričao je Tomica.
Zašto nosi naziv natalijina ramonda?
Iako se natalijina ramonda pominje mnogo češće, bitno je naglasiti da je zapravo prva otkrivena srpska ramonda. Nju je na planini Rtanj, 1874. godine, pronašao i opisao profesor Josif Pančić.
Deset godina kasnije, 1884. godine, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Peterović, otkrio je u okolini Niša novu vrstu ramonde. S obzirom da je bio njihov porodični lekar, Sava je odlučio da cvet ponese ime po kraljici Nataliji.
"Sava se na početku konsultovao sa profesorom Pančićem tako da su oni zajedno nju opisali kao novu vrstu", rekao je Tomica.
Srpska i natalijina ramonda se u Botaničkoj bašti Jevremovac nalazi od njihovih prvih opisivanja. Prva Pančićeva Botanička bašta na početku se nalazila na Dorćolu, na obali Dunava, a ove godine će proslavit svoj 150. rođendan.
BONUS VIDEO:
