Podatak koliko ko uzima od konačne cene nekog prehrambenog proizvoda, a koji građani papreno plaćaju, u prodavnicama konačno je poznat javnosti. Analiza Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazala je da je prošle godine na prehrambenim proizvodima trgovačkabruto marža iznosila 14,9 posto, dok je proizvođačka bila čak 3,6 puta veća, tačnije 54,1 procenat.
Na osnovu tih padataka stručnjaci su izračunali da su trgovci imali bruto profit na prehrambenim proizvodima 3,6 procenata, dok je kod proizvođača bio 8,6 posto, odnosno 2,4 puta veći.
Analiza RZS je pokazala da su najalaviji bili proizvođači pekarskih proizvoda i testenine čija je stopa bruto marže u 2023. iznosila neverovatnih 98,8 posto. Samo malo manje gramzivi su bili proizvođači ulja i masti čija je bruto marža bila 93,5 procenata, dok je bronzana medalja za pohlepu pripala prerađivačima voća i povrća, čija je bruto marža iznosila 67,09 posto.
Kartelizacija na tržištu u određenim kategorijama
Ekonomista i urednik publikacije "Strateo", Saša Đogović, smatra da visina proizvođačkih marži upućuje na kartelizaciju tržišta, na šta bi morale da reaguju nadležne institucije.
"To što proizvođači imaju veće razlike u maržama u odnosu na trgovačke govori da je na tržištu prisutna kartelizacija u određenim kategorijama proizvoda, ali govori i o pasivnosti državnih institucija, pre svega Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine koje bi trebalo da ima svoja istraživanja i analize i da reaguje i sve te nepravilnosti koriguje. Bez takvog delovanja neko ostavaruje eksta profit, a naročito u periodima visoke inflacije tokom 2022. i 2023. godine. Mogućnost dogovarana manjeg broja proizvođača dodatno derogira kupovnu moć stanovništva", objašnjava Đogović.
Prema podacima RZS, struktura troškova proizvođača hrane je sledeća: troškovi osnovne sirovine iznose 63%, troškovi zarade 12%, troškovi pomoćnog materijala 9%, proizvodnih snaga 7%, troškovi goriva i energije 4%, a ostali troškovi 6%.
Trgovci najviše zarađuju na maslacu
Kad je reč o trgovačkim maržama najviša stopa bruto marže bila je na prodaji maslaca 33,6 posto i svinjskoj masti 30,3 procenta.
Jedini proizvod u prodavnicama na kome su, prema statistici, trgovci na gubitku je sveže svinjsko meso na kome su u minusu od 4,5 posto. A najniže trgovačke marže su na piletini 0,5%, svežem šaranu (6,5%), šećeru (6,9%) i svinjskom mesu sa kostima (7,9%).
Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" kaže za Kurir da ima logike da proizvođači imaju veće marže od trgovaca, jer imaju i veće troškove.
"Ali sumnjam da su podaci o bruto trgovačkim maržama tačni, jer imamo primere gde vidimo da mala radnja prodaje neki proizvod za 20 procenata jeftinije nego veliki trgovački lanci. Kada sam prošle godine gledao podatke za četitri, pet najvećih trgovačkih lanaca svuda je marža bila dosta veća od 14 posto", kaže Gavrilović.
On dodaje da se svi troškovi proizvođača i trgovaca na kraju prebace na teret potrošača.
"Svako povećanje zavisnih troškova na kraju osete potrošači. Oni osete kad se poveća struja za domaćinstvo, ali osete i kad se poveća struja za privredu jer se to preslika na povećanje cena proizvoda koje kupuju. Kad smo pravili ankete među potrošačima ogromna većina smatra da su trgovačke marže previsoke", ističe Gavrilović.
Iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Kurir nije dobio odgovor da li će preduzeti neku sistemsku meru kako bi se smanjila samovolja proizvođača i trgovaca kada je reč o maržama na prehrambene proizvode.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo/A.V.)
Partizan u ABA mora da dobije pojačanje: Željko mu našao ulogu, da ne bude prvi precrtan!
"Bilo je čudnih odluka...": Drčelić se oglasio nakon poraza Zvezde u Evroligi!
Mesec dana Partizanovih poraza: Evroligaška sezona već izmiče iz ruku crno-belima
Zamenio Srbiju Bosnom i Hercegovinom, pa doživeo debakl 7:0! Košmarni debi Baždara za novu reprezentaciju
Smeštaj već od 1.200 dinara! Ova planina u Srbiji je pravi raj na zemlji, a idealna je za vikend odmor