OVO SELO U SRBIJI JE DRŽAVA U DRŽAVI! Sami grade škole i puteve: Svi rade i odlično zarađuju!

Gotovo svaki hektar zemlje u Lozoviku je uzoran i zasejan nekom kulturom. Na hiljade tona hrane Lozovičani godišnje isporuče srpskom tržištu jer se svi poljoprivrednici iz ovog sela, na veliko bave proizvodnjom povrća, žitarica i voća.

Kada je krompir u pitanju, ni njega ne manjka. Đorđe Adžić iz ovog mesta je prezadovoljan rodom krompira."Osim mene ima puno mladih i vrednih ljudi. Čistim štale, kopam po njivi i pomažem u svemu što mogu. Nema razloga da se stidimo rada na zemlji, od toga živimo". kaže maloletni Uroš Adžić (17), za emisiju "Kvadratura kruga" na RTS.

"Obrađujem oko 400 hektara zemlje sa svoja dva prijatelja i svojom porodicom. Sejemo kukuruz, pšenicu, uljanu repicu i suncokret i svu hranu za stoku, a imamo oko 150 grla, obezbeđujemo sami, dok tržne viškove prodajemo", kaže Rade Bogdanović koji godišnje proizvede na stotine tona žitarica i oko pola miliona litara mleka.

Najveći broj ljudi iz Lozovika bavi se povrtarstvom, a nekoliko njih ima plasteničku proizvodnju koja se meri hektarima.

Za razliku od većine Lozovičana koji se bave proizvodnjom povrća, Petar Matković se opredelio za voćarstvo. Na svojim plantažama ima oko 4.000 stabala oraha, 2.500 stabala dunja i hektar pod vinogradom.

"Ja sam se opredelio za voće, za dunju i orah. Bolje se proda na tržištu, a manje posla iziskuje. Pod dunjama imamo četiri hektara, a pod orasima 25 hektara. Imamo 4.000 stabala oraha a 2.000 dunja, i na drugoj parceli još oko 500 stabala. U proseku po stablu imam 25 kilograma dunje. Od nje proizvodimo rakiju. Orah izvozimo u Švajcarsku", navodi Marković.

Lozovik je selo mladih ljudi i mladih domaćina koji već između 25. i 30. godine preuzimaju brigu o kompletnom domaćinstvu. Svaki četvrti stanovnik Lozovika mlađi je od 25 godina, a Lozovik je selo koje broji blizu 4.500 ljudi.

Gotovo sve što imaju, Lozovičani su izgradili sami, bez pomoći države i to, uglavnom, sredstvima samodoprinosa; asfaltne puteve, Dom kulture sa 500 mesta, poštu sa dve telefonske centrale, šest stambeno-poslovnih zgrada, osnovnu školu, poligone za decu, atarske puteve itd.

"Samodoprinos za budžet sela je uveden 1966. godine. Jednostavno opština nije bila zainteresovana da pomogne, a mi smo hteli da imamo i dobru pijacu, puteve i mrežu", kaže Miodrag Veljković bivši predsednik M. Z. Lozovik.

"Jednom u dva meseca se održavaju seminari u Domu kulture. Trenutno imamo preko pet miliona dinara sakupljenih samodoprinosom i trudimo se da sve iskoristimo za pomoć selu, putevima i poljoprivrednicima", navodi Marija Marković, predsednica M. Z. Lozovik.

Znanja stečena na seminarima poljoprivrednici primenjuju na svojim njivama.

Lozovik je 2019. godine proglašen najboljim selom u Srbiji. Svojevremeno, ovo selo je nazivano selom astronauta jer su u njega dolazili gotovo svi sovjetski kosmonauti, od Titova do Sevastijanova. Lozovik je imao svoj planetarijum i astronautski klub koje je osnovao profesor Radovan Marković koji je deci iz Lozovika odgonetao tajne svemira i zbog koga su u Lozovik dolazili sovjetski kosmonauti.

Lozovik je imao i uspešan rukometni klub i međunarodni rukometni turnir na koji su dolazili najpoznatiji klubovi iz Srbije, Partizan i Crvena Zvezda, ali i rukometaši Barselone i CSK iz Moskve.

Lozovik je jedno od retkih sela u Srbiji koje još ima aktivan hipodrom i konjički klub koji ima oko 30 kasačkih konja. Lozovičani poštuju zemlju, koja ih hrani i brani. 

Ovo mesto ima dve crkve, a jedna je iz 1831 godine podigao Andrija Raspopović.  Spada u red najlepših crkvava brvnara u Srbiji.

BONUS VIDEO: MALO JE POZNATO DA JE OVO VOJVOĐANSKO SELO BILO SRPSKA PRESTONICA, a danas je poznato po neobičnom muzeju i "ZELENOM ZMAJU"

 (Mondo/M. Š.)