DEDA ĐORĐE DOBIJA BISTU NA ZEJTINLIKU: Otkrivamo kako će izgledati

U čast čuvara Zejtinlika, Đorđa Mihailovića, na godišnjicu njegove smrti, 2. jula, trebalo bi da bude postavljena bista ispred srpskog vojničkog groblja u Solunu. Čoveku koji je ceo svoj život posvetio negovanju sećanja na najveće stradanje srpskog naroda i čuvanju od zaborava naših heroja, na ovaj način će biti odata počast.

U toku je, saznajemo, finalni deo procedure za dobijanje neophodnih dozvola, pa je u planu da svečano postavljanje i otkrivanje biste bude upriličeno 2. jula, na godišnjicu njegove smrti.

Skromno, kako je i on ceo život proveo. Pozvani su svi oni koji se u tom periodu zadese u Grčkoj, ali i ostali, koji mogu i žele da dođu, kako bi tog dana odali počast čoveku koji je toliko zadužio Srbiju.

Bista je delo vajara Ljubomira Lackovića, a našem portalu ustupljena je fotografija izrađenog dela u glini. Na leđima deda Đorđa, Lacković je uradio reljef Zejtinlika na kome dominira lik arhanđela Mihaila.

Iz Konzulata u Solunu saznali smo da su obavešteni, a Slobodan nam kaže da su se stavili na raspolaganje ukoliko bude potrebna bilo kakva pomoć. To smo saznali i od izvora iz Ministarstva spoljnih poslova, koji nam je potvrdio da su za inicijativu saznali iz medija, ali su u potpunosti "tu da na bilo koji način podrže odavanje počasti čoveku koji je toliko zadužio Srbiju".

"U planu je da sa nama tog dana bude i otac Đorđe Marić iz Hrama svetog oca Lazara u Šidu, koji će osveštati bistu, a što se same ceremonije tiče, biće skromna, kako je deda Đorđe uostalom i proveo ceo svoj život", dodao je Slobodan.

Deda Đorđe je bio treća generacija Mihailovića koji su čuvali srpsko vojničko groblje, posle oca Đura i dede Sava.

Savo, Srbin iz Grblja, tražio je i sakupljao posmrtne ostatke svojih drugova i saborce, a potom ih čuvao do svoje smrti 1928. godine. Njega je nasledio Đorđev otac, Đuro, koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije. Kad je Đuro umro 1961. godine sahranjen je uz svog oca na Zejtinliku, a dužnost čuvara groblja pripala je tada Đorđu.

Danas sva trojica počivaju na ovom mestu.

Deda Đorđa su upoznali svi koji su od 1960. godine posetili Zejtinlik, jer je od te godine preuzeo mesto čuvara. Brinuo se da svaki od oko 8 hiljada grobova, u kojima počivaju kosti heroja Velikog rata. stradalih tokom bitaka na Solunskom frontu.

"Moj deda, Srbin iz Crne Gore bio je vojnik dobrovoljac i kada je probijen Solunski front ostao je ovde kao čuvar. Zvao se Savo Mihailović. Posle njega moj otac Đuro Mihailovic bio je takođe čuvar, a sada sam i ja čuvar", rekao je deda Đorđe prilikom posete potpisnice ovih redova 2019. godine.

Strpljivo je dočekivao pojedince ali i velike grupe turista, putnika namernika i svih onih koji su želeli da se poklone herojima koji počivaju na Zejtinliku, a nakon što bi ih proveo do kosturnice, ispričao priču o njima, recitovao bi pesme čuvenog pesnika Vojislava Ilića mlađeg - oštro, bez zastajkivanja, osećajuci svaku izgovorenu reč.

"Ovde morate doći, videti i čuti...drugačije je nemoguće opisati osećaj", rekao nam je sa knedlom u grlu, kroz suze jedan od potomaka stradalih Solunaca, koji je 2022. prvi put došao iz daleke Amerike, kako bi se poklonio kostima svog pretka.

(Mondo.rs)