Slušaj vest

U ostavinskom postupku, odnosno postupku za raspravljanje zaostavštine, utvrđuje se ko su naslednici umrlog, šta čini njegovu imovinu i koji deo te imovine pripada svakom od naslednika.

Ko pokreće ostavinski postupak?

Sud pokreće ostavinski postupak po službenoj dužnosti kada sazna da je neko lice umrlo. Tu informaciju sud najčešće dobija od matične službe koja je dužna da sudu dostavi izvod iz matične knjige umrlih nakon što izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih.

Predlog za pokretanje ostavinskog postupka sudu može podneti i svako zainteresovano lice. To znači da naslednici ne moraju čekati da sud sam pokrene postupak nego ga mogu inicirati podnošenjem predloga za pokretanje ostavinskog postupka, uz prethodnu proveru kod nadležnog suda da li je postupak već pokrenut.

Koji sud je nadležan za raspravljanje zaostavštine?

Nadležnost suda određuje se prema mestu poslednjeg prebivališta, odnosno boravišta preminulog. Ukoliko ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji naše zemlje, nadležan je sud na čijem području se nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.

Potrebna dokumentacija za samostalno pokretanje ostavinskog postupka

Podnosilac predloga za pokretanje ostavinske rasprave uz predlog sudu podnosi sledeću dokumentaciju:

izvod iz matične knjige umrlih za ostavioca;

fotokopiju lične karte predlagača;

izvod iz matične knjige rodjenih/venčanih za predlagača i ostale naslednike;

testament i ugovor o doživotnom izdržavanju-ukoliko postoje;

dokaze o imovini ostavioca (npr. izvod iz lista nepokretnosti, saobraćajna dozvola, potvrda banke o bankovnom računu ostavioca, potvrda o akcijama itd.)

Pogledajte stanove na Novom Beogradu do 250k OVDE.