Po tom pitanju neophodni nekonvencionalni iskoraci kako bi se otvorile šanse za pronalaženje rešenja prihvatljivog za obe strane, smatra predsednik Srbije Boris Tadić.
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je način na koji je zvanični Beograd u prošlosti tretirao pitanje Kosova i Metohije suprotan interesima Srbije i srpskog naroda, i da su po tom pitanju neophodni nekonvencionalni iskoraci kako bi se otvorile šanse za pronalaženje rešenja.
"Smatram da bi trebalo prići tom pitanju krajnje fleksibilno, veoma pragmatično, pronaći rešenje koje zadovoljava princip, odnosno čuva dignitet i jedne i druge strane, omogućava nam da nastavimo život. Svaki drugačiji pristup bi značio, u stvari, slamanje života - i za Albance i za Srbe", izjavio je Tadić u razgovoru sa piscem Svetislavom Basarom, objavljenom u 100. broju lista "Status".
Objasnivši da se u politici prema Kosovu i Metohiji opredelio za "tihi ali uporan rad" umesto za "velike patriotske nastupe", Tadić je rekao da se u toj politici više ne sme robovati mitovima, već da se treba rukovoditi razumom.
Tadić i Basara razgovarali su i o političkoj situaciji u Srbiji, štrajku lidera naprednjaka Tomislava Nikolića i mogućnosti održavanja prevremenih parlamentarnih izbora, saglasivši se da su politička stabilnost i reforme preduslov da Srbija najzad postane država u kojoj će se kao opšte dobro ceniti rad, optimizam, pristojnost i sve druge pozitivne vrednosti.
Tadić, tako, u Nikolićevom štrajku glađu i žeđu vidi "nepotrebnu dramatizaciju političke situacije" i čin kojim se građanima daje loš primer, jer bi, po istoj logici, deca u školi mogla da stupe u štrajk glađu zato što nisu zadovoljna ocenama.
"Izbori su pitanje stabilnosti društva, a društva koja neprekidno klize iz izbora u izbore nisu saglasna sa sobom. Vanredni izbori se održavaju u vanrednim okolnostima, kad vlada izgubi legitimitet vršenjem nekog zločina, kršenjem zakona ili gubitkom parlamentarne većine", kazao je predsednik Srbije.
"Kad vlada navodno izgubi legitimitet zbog toga što neka istraživanja javnog mnjenja, kako kažu oponenti, pokažu da oni imaju prednost u odnosu na neku drugu stranku, to je za mene potpuno nerazumevanje političkog procesa i demokratije", objasnio je Tadić.
Diskusija se neminovno dotakla i ekonomske krize i evrointegracija, i mera koje, kako je konstatovao Tadić, vladu čine nepopularnom ali narednim generacijama omogućuju da svoju budućnost grade neobremenjene velikim dugovanjima države i političkim nestabilnostima.
Tadić i Basara su gotovo polovinu razgovora posvetili problemu agresije u društvu, koja se u Srbiji poslednjih godina mahom manifestuje u divljanju huligansko-navijačkih grupa i ultradesničarskih aktivista.
Predsednik je, govoreći o toj temi bio veoma eksplicitan, upozorivši da su u samom vrhu navijačkih grupa često "zlikovci" i krijumčari narkotika.
"A kad se razotkrije njihov život, kad na Savetu za nacionalnu bezbednost napravimo analizu šta oni u stvari rade, vidi se da je reč o paravojnim formacijama koje, hvala bogu, samo ne mogu još da se organizuju na taj način", objasnio je Tadić.
Obelodanivši da je nakon što je postao predsednik Demokratske stranke zabranio da bilo ko iz stranke učestvuje u rukovodstvima klubova, upravo da bi se izbegla sprega politike i huliganskih grupa, Tadić je rekao da je ta mera, na žalost, dovela do toga da sportskim klubovima počnu da upravljaju ljudi iz "raznih sfera prljavog biznisa" i kriminala, zbog čega je povukao zabranu.
"Ponosan sam zbog toga što sa takvom vrstom navijača, mada nisu to nikakvi navijači nego huligani, imam ovakvu tenziju u odnosima. Vrlo sam ponosan zbog toga što mi oni ne žele dobro. Ne bih voleo da sa tim ljudima imam bilo šta zajedničko", istakao je Tadić.
Prema njegovoj oceni, u srpskom društvu, što dokazuju relativno česti protesti na čijim se marginama događa nasilje, postoji negativna energija koja samo traži objekat na kom će se izliti.
Posebno je opasno, upozorio je Tadić, kada je ta energija zaodenuta u srpsku zastavu, odnosno kada se agresija i huliganstvo preobraze u neku vrstu devijantnog nacionalizma, za koji je, kako se složio sa Basarom, tipičan primer protest koji su Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka organizovale nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i koji rezultirao paljenjem ambasada i pogibijom jednog mladića.
(Tanjug)
"Smatram da bi trebalo prići tom pitanju krajnje fleksibilno, veoma pragmatično, pronaći rešenje koje zadovoljava princip, odnosno čuva dignitet i jedne i druge strane, omogućava nam da nastavimo život. Svaki drugačiji pristup bi značio, u stvari, slamanje života - i za Albance i za Srbe", izjavio je Tadić u razgovoru sa piscem Svetislavom Basarom, objavljenom u 100. broju lista "Status".
Objasnivši da se u politici prema Kosovu i Metohiji opredelio za "tihi ali uporan rad" umesto za "velike patriotske nastupe", Tadić je rekao da se u toj politici više ne sme robovati mitovima, već da se treba rukovoditi razumom.
Tadić i Basara razgovarali su i o političkoj situaciji u Srbiji, štrajku lidera naprednjaka Tomislava Nikolića i mogućnosti održavanja prevremenih parlamentarnih izbora, saglasivši se da su politička stabilnost i reforme preduslov da Srbija najzad postane država u kojoj će se kao opšte dobro ceniti rad, optimizam, pristojnost i sve druge pozitivne vrednosti.
Tadić, tako, u Nikolićevom štrajku glađu i žeđu vidi "nepotrebnu dramatizaciju političke situacije" i čin kojim se građanima daje loš primer, jer bi, po istoj logici, deca u školi mogla da stupe u štrajk glađu zato što nisu zadovoljna ocenama.
"Izbori su pitanje stabilnosti društva, a društva koja neprekidno klize iz izbora u izbore nisu saglasna sa sobom. Vanredni izbori se održavaju u vanrednim okolnostima, kad vlada izgubi legitimitet vršenjem nekog zločina, kršenjem zakona ili gubitkom parlamentarne većine", kazao je predsednik Srbije.
"Kad vlada navodno izgubi legitimitet zbog toga što neka istraživanja javnog mnjenja, kako kažu oponenti, pokažu da oni imaju prednost u odnosu na neku drugu stranku, to je za mene potpuno nerazumevanje političkog procesa i demokratije", objasnio je Tadić.
Diskusija se neminovno dotakla i ekonomske krize i evrointegracija, i mera koje, kako je konstatovao Tadić, vladu čine nepopularnom ali narednim generacijama omogućuju da svoju budućnost grade neobremenjene velikim dugovanjima države i političkim nestabilnostima.
Tadić i Basara su gotovo polovinu razgovora posvetili problemu agresije u društvu, koja se u Srbiji poslednjih godina mahom manifestuje u divljanju huligansko-navijačkih grupa i ultradesničarskih aktivista.
Predsednik je, govoreći o toj temi bio veoma eksplicitan, upozorivši da su u samom vrhu navijačkih grupa često "zlikovci" i krijumčari narkotika.
"A kad se razotkrije njihov život, kad na Savetu za nacionalnu bezbednost napravimo analizu šta oni u stvari rade, vidi se da je reč o paravojnim formacijama koje, hvala bogu, samo ne mogu još da se organizuju na taj način", objasnio je Tadić.
Obelodanivši da je nakon što je postao predsednik Demokratske stranke zabranio da bilo ko iz stranke učestvuje u rukovodstvima klubova, upravo da bi se izbegla sprega politike i huliganskih grupa, Tadić je rekao da je ta mera, na žalost, dovela do toga da sportskim klubovima počnu da upravljaju ljudi iz "raznih sfera prljavog biznisa" i kriminala, zbog čega je povukao zabranu.
"Ponosan sam zbog toga što sa takvom vrstom navijača, mada nisu to nikakvi navijači nego huligani, imam ovakvu tenziju u odnosima. Vrlo sam ponosan zbog toga što mi oni ne žele dobro. Ne bih voleo da sa tim ljudima imam bilo šta zajedničko", istakao je Tadić.
Prema njegovoj oceni, u srpskom društvu, što dokazuju relativno česti protesti na čijim se marginama događa nasilje, postoji negativna energija koja samo traži objekat na kom će se izliti.
Posebno je opasno, upozorio je Tadić, kada je ta energija zaodenuta u srpsku zastavu, odnosno kada se agresija i huliganstvo preobraze u neku vrstu devijantnog nacionalizma, za koji je, kako se složio sa Basarom, tipičan primer protest koji su Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka organizovale nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i koji rezultirao paljenjem ambasada i pogibijom jednog mladića.
(Tanjug)
