Lideri zemalja Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi ocenili su na Svetom Stefanu istorijski važnim za region završetak pristupnih pregovora Hrvatske sa Evropskom unijom i kao još jedan važan glas regiona u Evropi.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović čija je zemlja do sada predsedavala SEECP-om, ocenio je da će završetak pregovora Hrvatske sa EU otvoriti vrata i za druge države regiona i izrazio uverenje da će Crna Gora naredne godine početi pristupne pregovore s Unijom.
Vujanović je istakao da je Crna Gora snažno posvećena stabilnosti regiona, saradnji i jačanju veza među narodima u ovom delu Evrope.
On je dodao da je jedan od prioriteta jednogodišnjeg predsedavanja Crne Gore SEECP-om bila borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i saopštio da će Crna Gora i ubuduće davati posebnu vrednost i puni doprinos toj borbi.
Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će u fokusu srpskog predsedavanja SEECP-om u narednih godinu dana biti borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, napredovanje regiona ka EU i rešavanje otvorenih pitanja u regionu.
Srbija će nastaviti da radi na jačanju saradnje u regionu, rekao je Tadić i dodao da će zemlje regiona uskoro da se nađu u Evropskoj uniji do koje bi svi želeli da idu u istom smeru i istim tempom iako svi imaju različiti nivo ostvarenih reformi.
Predsednik Srbije je ocenio da postoji spremnost da se nađu rešenja za osetljiva i otvorena pitanja i da se u rešavanje tih pitanja treba više oslanjati na aktere regiona, a ne na pomoć spolja.
Tadić je pozdravio odluku Evropske unije da završi pretpristupne pregovore sa Hrvatskom i saopštio da je Srbija spremna da počne te pregovore sa Briselom.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da je današnji dan važan kako za zemlje regiona tako i za Evropsku uniju i poručio da će region nakon ulaska Hrvatske u Uniju imati članicu koja će se neumorno zalagati za politiku daljeg proširenja EU.
"Hrvatska je vaš partner i prijatelj i molim vas da zapamtite da ćete našim ulaskom u punopravno članstvo u EU dobiti članicu koja se nikada neće umoriti u zagovaranju politike proširenja i inkluzivnosti koja će omogućiti uključivanje svih zemalja regiona u Uniju", rekao je Josipović.
"Dinamika i brzina zavisi od vas, ali je držanje otvorenih vrata naš zadatak", istakao je hrvatski predsednik i ukazao da Hrvatska neće koristiti otvorena bilateralna pitanja za bilo koju vrstu pritiska u pretpristupnim pergovorima susednih zemalja.
Albanski predsednik Bamir Topi je ocenio da će region ulaskom Hrvatske u EU imati "još jedan glas" u Uniji.
Topi je rekao da veruje u zajedničku evropsku perspektivu regiona, ali i da regionalne incijative treba da prihvate "nove realnosti i rešavaju otvorena pitanja u regionu", navodeći u tom kontekstu pitanje, kako je kazao, "mlade države Kosova".
On je rekao da Albanija "ohrabruje dijalog Prištine i Beograda i izražava nadu da će to dovesti do izgradnje recipročnih mostova između dve zemlje", ali i da je "bilo koja ideja isključivanja neke od država regiona neprihvatljiva u ovim regionalnim inicijativama".
"Kosovo je nova realnost i ona mora da bude prihvaćena i podržana u svim regionalnim inicijativama i forumima i ko god to odbacuje pretnja je saradnji u regionu", rekao je albanski predsednik.
Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da je BiH za razliku od ostalih zemalja SEECP-a "još uvek ograničena demokratska država jer ima visokog predstavnika" koji je, kako je kazao, "bez demokratskog izbornog legitimiteta i političke odgovornosti".
"Krajnje je vreme da se BiH stavi u ravnopravan status sa drugim zemljama regiona i sama preuzme političku odgovornost za svoju budućnost. Svi govorimo o prelasku u evropsku fazu razvoja BiH. Vreme je da odlučno krenemo u tu fazu i na tom putu nema mesta za visokog predstavnika", poručio je Radmanović.
Na današnjem samitu na Svetom Stefanu učestvuju i predsednici Makedonije i Moldavije Đorđe Ivanov i Mariano Lupu, premijer Bugarske Bojko Borisov kao i ministri inostranih poslova Turske i Grčke Ahmet Davutoglu i Stavros Lambrinidis.
Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi iniciran je u junu 1996. godine na sastanku ministara inostranih poslova zemalja tog regiona u Sofiji.
Cilj je jačanje dobrosusedskih odnosa zemalja regiona i njegov preobražaj u zonu mira, bezbednosti, stabilnosti i saradnje.
Članice su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Turska.
(Beta)
Vujanović je istakao da je Crna Gora snažno posvećena stabilnosti regiona, saradnji i jačanju veza među narodima u ovom delu Evrope.
On je dodao da je jedan od prioriteta jednogodišnjeg predsedavanja Crne Gore SEECP-om bila borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i saopštio da će Crna Gora i ubuduće davati posebnu vrednost i puni doprinos toj borbi.
Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će u fokusu srpskog predsedavanja SEECP-om u narednih godinu dana biti borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, napredovanje regiona ka EU i rešavanje otvorenih pitanja u regionu.
Srbija će nastaviti da radi na jačanju saradnje u regionu, rekao je Tadić i dodao da će zemlje regiona uskoro da se nađu u Evropskoj uniji do koje bi svi želeli da idu u istom smeru i istim tempom iako svi imaju različiti nivo ostvarenih reformi.
Predsednik Srbije je ocenio da postoji spremnost da se nađu rešenja za osetljiva i otvorena pitanja i da se u rešavanje tih pitanja treba više oslanjati na aktere regiona, a ne na pomoć spolja.
Tadić je pozdravio odluku Evropske unije da završi pretpristupne pregovore sa Hrvatskom i saopštio da je Srbija spremna da počne te pregovore sa Briselom.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da je današnji dan važan kako za zemlje regiona tako i za Evropsku uniju i poručio da će region nakon ulaska Hrvatske u Uniju imati članicu koja će se neumorno zalagati za politiku daljeg proširenja EU.
"Hrvatska je vaš partner i prijatelj i molim vas da zapamtite da ćete našim ulaskom u punopravno članstvo u EU dobiti članicu koja se nikada neće umoriti u zagovaranju politike proširenja i inkluzivnosti koja će omogućiti uključivanje svih zemalja regiona u Uniju", rekao je Josipović.
"Dinamika i brzina zavisi od vas, ali je držanje otvorenih vrata naš zadatak", istakao je hrvatski predsednik i ukazao da Hrvatska neće koristiti otvorena bilateralna pitanja za bilo koju vrstu pritiska u pretpristupnim pergovorima susednih zemalja.
Albanski predsednik Bamir Topi je ocenio da će region ulaskom Hrvatske u EU imati "još jedan glas" u Uniji.
Topi je rekao da veruje u zajedničku evropsku perspektivu regiona, ali i da regionalne incijative treba da prihvate "nove realnosti i rešavaju otvorena pitanja u regionu", navodeći u tom kontekstu pitanje, kako je kazao, "mlade države Kosova".
On je rekao da Albanija "ohrabruje dijalog Prištine i Beograda i izražava nadu da će to dovesti do izgradnje recipročnih mostova između dve zemlje", ali i da je "bilo koja ideja isključivanja neke od država regiona neprihvatljiva u ovim regionalnim inicijativama".
"Kosovo je nova realnost i ona mora da bude prihvaćena i podržana u svim regionalnim inicijativama i forumima i ko god to odbacuje pretnja je saradnji u regionu", rekao je albanski predsednik.
Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da je BiH za razliku od ostalih zemalja SEECP-a "još uvek ograničena demokratska država jer ima visokog predstavnika" koji je, kako je kazao, "bez demokratskog izbornog legitimiteta i političke odgovornosti".
"Krajnje je vreme da se BiH stavi u ravnopravan status sa drugim zemljama regiona i sama preuzme političku odgovornost za svoju budućnost. Svi govorimo o prelasku u evropsku fazu razvoja BiH. Vreme je da odlučno krenemo u tu fazu i na tom putu nema mesta za visokog predstavnika", poručio je Radmanović.
Na današnjem samitu na Svetom Stefanu učestvuju i predsednici Makedonije i Moldavije Đorđe Ivanov i Mariano Lupu, premijer Bugarske Bojko Borisov kao i ministri inostranih poslova Turske i Grčke Ahmet Davutoglu i Stavros Lambrinidis.
Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi iniciran je u junu 1996. godine na sastanku ministara inostranih poslova zemalja tog regiona u Sofiji.
Cilj je jačanje dobrosusedskih odnosa zemalja regiona i njegov preobražaj u zonu mira, bezbednosti, stabilnosti i saradnje.
Članice su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Turska.
(Beta)
