U Goraždevcu je danas služenjem parastosa i odavanjem pomena obeležena osma godišnjica od ubistva dvojice srpskih dečaka i ranjavanja njihova četiri druga dok su se kupali na reci Bistrici.
Uz roditelje, rođake i prijatelje dečaka, kao i njihove drugove koji su preživeli napad čiji počinilac nije otkriven, sećanju na nastradale dečake pridružili su se i sveštenici Srpske pravoslavne crkve.
U Crkvi Presvete Bogorodice u Goraždevcu parastos je služio episkop raško-prizrenski Teodosije, koji je potom na grobovima dva mališana zapalio sveće.
Vladika Teodosije rekao je da posle osam godina najviše boli to što nisu pronađeni zločinci i ubice dece koja su se kupala u reci, a kojima su hici prekinuli detinjstvo.
Roditelji ubijenih dečaka tvrde da znaju ko je pucao na njihovu decu i da ne veruju misiji Euleks koja je nedavno zatvorila istragu o tom zločinu.
Majka ubijenog Ivana Jovovića (19) Spasenija rekla je novinarima da je znala da će se odustati od istrage iako se "još od prvog dana znalo ko je i šta je u pitanju".
Otac ubijenog Pantelije Dakića (13) Milisav takođe je rekao da zna ko je pucao na decu, te da i srpska policija zna počinioce.
Na obali Bistrice kod Goraždevca 13. avgusta 2003. godine albanski ekstremisti pucali su iz šiblja, s leđa, na decu i mlade koji su pekli kukuruz, provodeći letnji raspust na kupanju.
U tom terorističkom napadu, pored Jovovića i Dakića koji su ubijeni hicima iz automatskog oružja, teško su ranjeni Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13), Bogdan Bukumirić (14) i Đorđe Ugrenović (20).
Predstavnici međunarodne zajednice obećali su da će "prevrnuti svaki kamen da pronađu počinioce" tog zločina, ali su ubice i danas na slobodi.
Unmik je posle napada saopštio da je "nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz 'kalašnjikova' na 50-ak dece i mladih, većinom Srba iz goraždevačke enklave".
Kosovska policija je u istrazi saslušala 75 svedoka, među kojima i ranjene žrtve napada i pretresla 100 kuća.
Istražitelji Euleksa su, međutim, krajem 2010. godine obustavili istragu, a tužiteljka Sagmajster Ranciger iz Slovenije je o tome tek 9. februara ove godine zvanično obavestila porodice nastradale dece.
Ona je u dopisu navela da su obustavljene krivične prijave kojima se za zločin u Goraždevcu nepoznata lica terete za krivično delo teškog ubistva i pokušaja ubistva, jer su "sve istražne radnje iscrpene", a "tokom istrage nisu identifikovani osumnjičeni".
U Goraždevcu danas živi oko 750 Srba, trećina broja od pre 1999. godine.
Ubistvo i ranjavanje dečaka u Goraždevcu samo je jedan od nerasvetljenih zločina nad Srbima na Kosovu.
U Starom Grackom, kod Lipljana, 23. jula 1999, ubijeno je 14 žetelaca.
UNIMIK policija je odmah posle tog zločina uhapsila Masluma Bitićija, osumnjičenog za ubistvo žetelaca.
On je posle dva meseca pušten na slobodu zbog nedostatka dokaza.
Kod Podujeva je 16. februara 2001. dignut u vazduh autobus "Niš ekspresa".
Tom prilikom 12 putnika je poginulo, dok je 43 teže ili lakše ranjeno.
Za taj zločin je osumnjičen Fljorim Ejupi, ali je kasnije oslobođen zbog nedostatka dokaza.
U Obiliću je 3. juna 2003. godine u svojoj kući ubijena porodica Stolić: Slobodan (80), njegova supruga Radmila (74) i njihov sin Ljubinko (54).
Istraga je pokrenuta ali pravosudnog ishoda još nema.
U talasu nasilja 17. i 18. marta 2004. godine ubijeno je osam Srba i 11 Albanaca, dok se dvoje Srba još vode kao nestali.
Povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga.
Proterano je 4.012 Srba.
Porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škole, domovi zdravlja, pošte.
Srušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture.
Do temelja su srušeni manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena.
U Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka.
Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko središte u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja.
U Gračanici je 4. juna 2004. godine ubijen Dimitrije Popović (17) na kojeg su, dok je sa drugovima stajao ispred kioska brze hrane, pucale nepoznate osobe iz kola u pokretu.
U Bošnjačkoj mahali u severnoj Kosovskoj Mitrovici 2. jula 2010. godine nepoznate osobe bacile su bombu na grupu građana, Srba koji su mirno protestovali zbog najave otvaranja Kancelarije za civilne usluge privremene kosovske vlade.
Tada je poginuo dr Mesud Džeković, dok je 11 osoba lakše ili teže ranjeno.
(agencije/MONDO)
U Crkvi Presvete Bogorodice u Goraždevcu parastos je služio episkop raško-prizrenski Teodosije, koji je potom na grobovima dva mališana zapalio sveće.
Vladika Teodosije rekao je da posle osam godina najviše boli to što nisu pronađeni zločinci i ubice dece koja su se kupala u reci, a kojima su hici prekinuli detinjstvo.
Roditelji ubijenih dečaka tvrde da znaju ko je pucao na njihovu decu i da ne veruju misiji Euleks koja je nedavno zatvorila istragu o tom zločinu.
Majka ubijenog Ivana Jovovića (19) Spasenija rekla je novinarima da je znala da će se odustati od istrage iako se "još od prvog dana znalo ko je i šta je u pitanju".
Otac ubijenog Pantelije Dakića (13) Milisav takođe je rekao da zna ko je pucao na decu, te da i srpska policija zna počinioce.
Na obali Bistrice kod Goraždevca 13. avgusta 2003. godine albanski ekstremisti pucali su iz šiblja, s leđa, na decu i mlade koji su pekli kukuruz, provodeći letnji raspust na kupanju.
U tom terorističkom napadu, pored Jovovića i Dakića koji su ubijeni hicima iz automatskog oružja, teško su ranjeni Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13), Bogdan Bukumirić (14) i Đorđe Ugrenović (20).
Predstavnici međunarodne zajednice obećali su da će "prevrnuti svaki kamen da pronađu počinioce" tog zločina, ali su ubice i danas na slobodi.
Unmik je posle napada saopštio da je "nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz 'kalašnjikova' na 50-ak dece i mladih, većinom Srba iz goraždevačke enklave".
Kosovska policija je u istrazi saslušala 75 svedoka, među kojima i ranjene žrtve napada i pretresla 100 kuća.
Istražitelji Euleksa su, međutim, krajem 2010. godine obustavili istragu, a tužiteljka Sagmajster Ranciger iz Slovenije je o tome tek 9. februara ove godine zvanično obavestila porodice nastradale dece.
Ona je u dopisu navela da su obustavljene krivične prijave kojima se za zločin u Goraždevcu nepoznata lica terete za krivično delo teškog ubistva i pokušaja ubistva, jer su "sve istražne radnje iscrpene", a "tokom istrage nisu identifikovani osumnjičeni".
U Goraždevcu danas živi oko 750 Srba, trećina broja od pre 1999. godine.
Ubistvo i ranjavanje dečaka u Goraždevcu samo je jedan od nerasvetljenih zločina nad Srbima na Kosovu.
U Starom Grackom, kod Lipljana, 23. jula 1999, ubijeno je 14 žetelaca.
UNIMIK policija je odmah posle tog zločina uhapsila Masluma Bitićija, osumnjičenog za ubistvo žetelaca.
On je posle dva meseca pušten na slobodu zbog nedostatka dokaza.
Kod Podujeva je 16. februara 2001. dignut u vazduh autobus "Niš ekspresa".
Tom prilikom 12 putnika je poginulo, dok je 43 teže ili lakše ranjeno.
Za taj zločin je osumnjičen Fljorim Ejupi, ali je kasnije oslobođen zbog nedostatka dokaza.
U Obiliću je 3. juna 2003. godine u svojoj kući ubijena porodica Stolić: Slobodan (80), njegova supruga Radmila (74) i njihov sin Ljubinko (54).
Istraga je pokrenuta ali pravosudnog ishoda još nema.
U talasu nasilja 17. i 18. marta 2004. godine ubijeno je osam Srba i 11 Albanaca, dok se dvoje Srba još vode kao nestali.
Povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga.
Proterano je 4.012 Srba.
Porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škole, domovi zdravlja, pošte.
Srušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture.
Do temelja su srušeni manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena.
U Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka.
Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko središte u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja.
U Gračanici je 4. juna 2004. godine ubijen Dimitrije Popović (17) na kojeg su, dok je sa drugovima stajao ispred kioska brze hrane, pucale nepoznate osobe iz kola u pokretu.
U Bošnjačkoj mahali u severnoj Kosovskoj Mitrovici 2. jula 2010. godine nepoznate osobe bacile su bombu na grupu građana, Srba koji su mirno protestovali zbog najave otvaranja Kancelarije za civilne usluge privremene kosovske vlade.
Tada je poginuo dr Mesud Džeković, dok je 11 osoba lakše ili teže ranjeno.
(agencije/MONDO)
