Pred najavljeni popis stanovništva u Srbiji srbijanskog muftiju i zamenika Reis-ul-uleme Islamske zajednice Srbije mr Muhameda ef. Jusufspahića pitali smo koliko ima muslimana u Srbiji, odnosno u Beogradu.

Prema poslednjem popisu, samo beogradskih muslimana je bilo više od 20.000, što je, nerealno mali broj. Beograd je grad koji je po broju muslimana, muslimanskiji od Novog Pazara. Međutim, neće vam se svako izjasniti. Mnogo je straha ulazilo u hrišćanska pravoslavna srca, tamo gde su nepravoslavni bili većina. Isto se dešava sa svima, pa i sa srbijanskim muslimanima, Albancima, Bošnjacima, Romima, Gorancima, Turcima, Aškalijama, Egipćanima, Makedoncima, Crnogorcima, Srbima, Arapima i drugima. Na ovakvoj nacionalnoj heterogenosti bi mnogi pozavideli srbijanskim muslimanima.

Što se popisa tiče, ne očekujem značajne promene, u odnosu na prošli. Oko 250.000 srbijanskih muslimana i dvadesetak hiljada beogradskih, i dalje neće predstavljati realnost oficijelnih podataka, što zbog unutrašnjeg straha muslimana, što zbog unutrašnjeg straha onih koji to nisu, što zbog osnovnog prava ljudskog da su uverenja verska lična stvar građanina.

U Beogradu se nedavno dogodio napad na džamiju u Borči. Da li ste zadovoljni brzinom reakcije policije?

Mogu da kažem da sam veoma zadovoljan reakcijom nadležnih organa Države Srbije. Takođe, na poseban način, drago mi je što je utvrđeno da jedan od počinilaca ne pripada pravoslavnom srpskom narodu. Teško je ovako nešto reći, ali želim to da kažem, jer je bitno za naš zajednički život. Međutim, njegovi saučesnici, jesu. Zašto se to krije!?

Napadom na džamiju u Borči većina građana je saznala da Bajrakli džamija nije jedina u prestonici. Ima li još koja džamija osim ove dve u Beogradu?

Bajrakli džamija odavno nije jedina. Ona je jedina sa menarom (minaretom). Menar je svetionik. Snalazimo se. Bog nam pomaže dobrim ljudima, hrišćanima i ostalima koji razumeju našu potrebu pa reaguju dobročinstvom svojim. U nedostatku sistemskog rešenja na nivou grada, ljudi reše da pomognu sa nivoa srca. Islamsku molitvu beogradski muslimani mogu obavljati pored Bajrakli džamije u Beogradu, na tri mesta u Zemunu, na po dva mesta na Novom Beogradu, Paliluli i Čukarici, i na po jednom mestu na Vračaru, Savskom Vencu i Mladenovcu, a traži se rešenje za Zvezdaru, Rakovicu, Voždovac. Beogradski muslimani žive u svim delovima Beograda i slobodni su onoliko koliko sami mogu piti slobodu i biti slobodni.

U Beogradu ima 13 džamija

Novinarima je palo u oči da džamija u Borči nema minaret. Zašto je to tako i da li ima još takvih slučajeva u Srbiji?

Ni prva džamija po značaju u Meki, ni poslanikova džamija u Medini, kada ju je gradio blagoslovljeni poslanik Božiji Muhamed nije imala minarete, kako ja volim da ih zovem, menare. Džamija je mesto skupa radi molitve i bratskog druženja i društvenog bratimljenja, može biti i bez zidova, pa i bez menara. Ipak menare su simbol našeg prisutva svima onima koji mogu da zaborave da smo i mi muslimani građani Srbije tu i da smo njeni navijači. Menare osvetle i muslimanima put do saznanja da pripadaju Srbiji i da je vole svoju. Džamija ili mesdžid su izrazi za mesto molitve među muslimanima. Džamija znači SABORNA mesdžid jeste BOGOMOLJA.

Koliko u Srbiji ima ukupno džamija i koliko se od tog broja nalazi u Sandžaku?

Od 190 srbijanskih džamija, bez kosovskometohijskih, 110 je na prostoru Raške odnosno Sandžaka, 45 je na području Preševa, Bujanovca i Medveđe, a 35 džamija se nalazi na prostoru koje pokriva srbijanski mešihat , od kojih je 13 na području Grada Beograda.

Koji bi bio realni broj džamija za Beograd u odnosu na broj muslimana naših sugrađana?

Ako u Bajrakli džamiji veoma stešnjeno molitvu može obaviti 500, za 20.000 popisanih muslimana je potrebno 40 džamija. Ako beogradski muslimani žive slobodno u svim beogradskim opštinama, onda zaslužuju barem po jednu na svakoj opštini. Svaka naša opština ima Medžlis, opštinski odbor. Što se tiče beogradskog muftijstva, kao muftija srbijanski obavljam i tu dužnost, ali su potpuno sazrele okolnosti da se izabere i ovlasti novi muftija beogradski.

Koji su još praktični problemi sa kojima se susrećete u poštovanju vaše vere?

Pored nedostatka molitvenog prostora i adekvatnog prostora za sahranjivanje, muslimani se suočavaju i sa problemom ishrane po halal standardima, usled nedostatka dovoljnog broja halal restorana i prodavnica, ili halal opcija u restoranima pri predškolskim, školskim, vojnim, humanitarnim, i ostalim javnim institucijama. U domenu kulture, zapažen je vidan napredak usled aktivnosti KD Gajret IZS (Islamske zajednice Srbije).

U razgovorima sa predstavnicima gradskih vlasti često napominjete da u Beogradu nema dovoljno grobnih mesta za muslimane. Postoje li još neki problemi koji se tiču sahrane upokojenih?

Dženaza, muslimanska sahrana, skup je obreda koji podrazumeva čišćenje i kupanje, obavljanje samog čina molitve i sahranjivanje u zemlju, čime se, zapravo, zemlja zemlji vraća. Potrebno nam je da na svakom groblju imamo malu kapelu, gasulhanu, gde će se obaviti pranje i oblačenje preminuloga, i obavljanje same molitve uz sahranjivanje.

U SFRJ pripadnici manjinskih grupa imali su pravo na službenu upotrebu jezika, autonomiju u kulturi, mogućnost osnivanja različitih kulturnih udruženja i institucija kulture, kao i obrazovanje na maternjem jeziku, da li se u tim oblastima nešto promenilo do danas?

Mi se nadamo gde će svi na svim prostorima bivše nam zemlje moći da u potpunosti uživaju sva prava. Raspadom SFRJ svi smo izgubili mnogo, a manjine i verske i nacionalne, ponajviše. Stvari su krenule, zadnjih godina, na bolje. Finansijska kriza je, očigledno, usporila dalji napredak, ali se nadam da ga nije i zaustavila.

U vremenu kada parlamenti u svetu izglasavaju rezolucije protiv nošenja burki kakva je situacija u Srbiji?

Različita, ali i srazmerno jednaka. Negde je stepen ljudskih prava i pravno i praktično napredan, a negde imate sva prava na papiru ali ih praktično nemate u tolikoj meri. Burke su dolazile dolaskom jeftine radne snage, posebno sredinom sedamdesetih, danas su te burke postale i evropske, a animozitet prema njima, dodatno je produbila finansijska kriza, usled potrošnje nezaradjenih para. Stvar se manje više nigde ne razlikuje. Volja Božja je da imamo razloga da se upoznajemo i mirimo.

Ko je stručnjak da spremi, a ko da pojede baklave

Kakvo je stanje u školama kada je u pitanju veronauka?

Bogu sam zahvalan što imamo prava i na veronauku u svim javnim, osnovnim i srednjim školama. Naš osnovni problem je nedostatak kadrova, ali i rešenje tog problema je, uz Božju pomoć, na vidiku.

Gde se imami iz Srbije školuju?

Imami i muallime se školuju u našim versko-obrazovnim institucijama, zatim u Turskoj, Siriji, Libanu, Saudijskoj Arabiji i Egiptu.

Koliko medresa ima u Srbiji i koji je broj učenika? Postoje li medrese u Beogradu i Novom Sadu?

Oko 250 učenika i studenata se školuje u medresama u Novom Pazaru, Prijepolju i Beogradu, i na fakultetima u Novom Pazaru i Beogradu. U Novom Sadu nema medrese.

Kritikovali ste predlog izmena zakona o restituciji crkvene imovine i tom prilikom ste istakli da Islamskoj zajednici Srbije do sada ništa nije vraćeno. Koju i koliku imovinu Islamska zajednica potražuje?

Imovina Islamske zajednice je oduzeta pre Drugog svetskog rata. Nakon njega, ostalo je mnogo toga za oteti. Teško ju je sada i nabrajati i proceniti, ali se ona, pored sandžačkih gradova nalazi i na prostorima, Leskovca, Niša, Malog Zvornika, Beograda... I Bajrakli džamija beogradska je vlasništvo Republike Srbije i u korisništvu Grada Beograda.

U čarsiji se priča da ste majstor za baklave, da li biste nam otkrili recept?

Žena je majstor za poslastice, pa i baklave, i Mustafa iz Dukata, a ja sam majstor za pojesti ih, i to sve manje treba da praktikujem.

(T.Zorić/MONDO)