Srbija ima na evidenciji 14.000 lica koje traži, a blizu 5.000 tela u mrtvačnicama širom bivše SFRJ ne mogu da budu identifikovana.
Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije apelovala je danas da se pronađu i rasvetle sudbine nestalih lica, završi identifikacija tela žrtava, sprovede nezavisna istraga o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji i obezbede uslovi za povratak raseljenih na svoja ognjišta.
Predsednik komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je na konferenciji za novinare koordinacije srpskih udruženja, održanoj povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, da Srbija u ovom trenutku ima na evidenciji 14.000 lica koje traži, a da blizu 5.000 tela u mrtvačnicama širom bivše SFRJ ne mogu da budu identifikovana.
"To zabrinjava kao i to što nedopustivo dugo poznata grobna mesta nisu ekshumirana", rekao je Odalović navodeći da samo u Hrvatskoj ima još 389 mesta koja nisu ekshumirana.
On je dodao da se sva pitanja u kontinuitetu postavljaju na raznim adresama, ali da odgovora još uvek nema.
Odalović je ukazao i na problem procesuiranja odgovornih za zločine, da to ide veoma sporo, a naročito u Prištini.
On je dodao i da Priština ne šalje informacije o novim grobnicama i da su sve do sada istražene na osnovu podataka dobijenih od preživelih i porodica žrtava.
Predsednica Udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije Nataša Šćepanović rekla je da je Međunarodni dan ljudskih prava, koji se obeležava 10. decembra, prilika za podsećanje na sve žrtve sa prostora nekadašnje Jugoslavije kao i na one koji su napustili svoja ognjišta i kojima je onemogućen povratak na njih.
"Pravo na život i imovinu su elementarna ljudska prava", istakla je Šćepanović i dodala da su udruženja porodica nestalih nezadovoljna tempom rasvetljavanja tih zločina i procesuiranjem izvršioca.
Ona je podsetila da su zemlje na čijoj su se teritoriji počinjeni ti zločini u obavezi da poštuju brojne međunarodne konvencije o poštovanju ljudskih prava.
Šćepanović je u ime udruženja zatražila rasvetljave sudbine svih nestalih lica i ostvarivanje prava njihovih porodica, obezbeđivanje uslova za povratak raseljenih na njihova ognjišta, istragu o trgovini organima na Kosovu i Metohiji, posebnu zaštitu svedoka kao i podizanje spomen obeležja u Beogradu sa imenima žrtva i nestalih.
(Tanjug)
Predsednik komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je na konferenciji za novinare koordinacije srpskih udruženja, održanoj povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, da Srbija u ovom trenutku ima na evidenciji 14.000 lica koje traži, a da blizu 5.000 tela u mrtvačnicama širom bivše SFRJ ne mogu da budu identifikovana.
"To zabrinjava kao i to što nedopustivo dugo poznata grobna mesta nisu ekshumirana", rekao je Odalović navodeći da samo u Hrvatskoj ima još 389 mesta koja nisu ekshumirana.
On je dodao da se sva pitanja u kontinuitetu postavljaju na raznim adresama, ali da odgovora još uvek nema.
Odalović je ukazao i na problem procesuiranja odgovornih za zločine, da to ide veoma sporo, a naročito u Prištini.
On je dodao i da Priština ne šalje informacije o novim grobnicama i da su sve do sada istražene na osnovu podataka dobijenih od preživelih i porodica žrtava.
Predsednica Udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije Nataša Šćepanović rekla je da je Međunarodni dan ljudskih prava, koji se obeležava 10. decembra, prilika za podsećanje na sve žrtve sa prostora nekadašnje Jugoslavije kao i na one koji su napustili svoja ognjišta i kojima je onemogućen povratak na njih.
"Pravo na život i imovinu su elementarna ljudska prava", istakla je Šćepanović i dodala da su udruženja porodica nestalih nezadovoljna tempom rasvetljavanja tih zločina i procesuiranjem izvršioca.
Ona je podsetila da su zemlje na čijoj su se teritoriji počinjeni ti zločini u obavezi da poštuju brojne međunarodne konvencije o poštovanju ljudskih prava.
Šćepanović je u ime udruženja zatražila rasvetljave sudbine svih nestalih lica i ostvarivanje prava njihovih porodica, obezbeđivanje uslova za povratak raseljenih na njihova ognjišta, istragu o trgovini organima na Kosovu i Metohiji, posebnu zaštitu svedoka kao i podizanje spomen obeležja u Beogradu sa imenima žrtva i nestalih.
(Tanjug)
