Skoro 60 odsto građana smatra da bi dijaspori trebalo omogućiti učesće u politici Srbije i njihovim predstavnicima dati odgovorne državne funkcije na osnovu sposobnosti i stručnosti.
Protiv toga su češće Beograđani i Vojvođani, pokazalo je istraživanje Medium Galupa, spovedeno od 27. do 31. januara.
Galup je za potrebe Zadužbine Studenica iz Kalifornije ispitao stavove građana Srbije, na uzorku od 1.005 ispitanika, o uključivanju predstavnika dijaspore u nacionalnu, ekonomsku, socijalnu i spoljnu politiku, a fokus je bio na učešću dijaspore u političkom životu i na predstojećim izborima.
Na pitanje da li mislite da bi predstavnicima dijaspore trebalo omogućiti da učestvuju u politici Srbije, gotovo 60 odsto anketiranih je odgovorilo potvrdno, dok je 23 odsto bilo protiv.
Među onima koji su protiv češće su Beogradani (34 odsto) i Vojvođani (24 odsto) u odnosu na druge regione Srbije.
Skoro 60 odsto građana smatra i da predstavnicima dijaspore treba dati odgovorne državne funkcije na osnovu sposobnosti i stručnosti, od kojih je 35 odsto mišljenja da im te funkcije treba dati bez obzira na stranačku pripadnost, a 24 odsto samo ako ne pripadaji nijednoj političkoj stranci.
Neodlučnih po tom pitanju je 26 odsto, dok 15 odsto građana smatra da dijaspori ne treba davati odgovorne državne funkcije.
Za 45 odsto građana uglavnom je važno da sposobni ljudi iz dijaspore budu uključeni u novu Vladu Srbije, 22 odsto smatra da je to veoma važno, a svaki peti građanin nije siguran povodom toga.
Galup je pitao građane i da li samtraju da bi državljani Srbije iz dijaspore trebalo da glasaju na izborima u Srbiji i 60 odsto smatra da treba, dok suprotno misli 23 odsto.
Među onima koji su protiv učešća dijaspore na izborima u matici su Beogradajni (35 odsto) i Vojvođani (28 odsto).
Oko 80 odsto građana je sva četiri polja državne politike ocenilo neuspešnim, pri čemu su lošije ocenjene ekonomska i socijalna politika, a za nijansu bolje nacionalna i spoljna politika.
Na pitanje da li bi učešće dijaspore nešto promenilo, više od polovine građana, 52 odsto, odgovorilo je da bi uključivanjem predstavnika dijaspore u te oblasti one bile, uglavnom, bolje, a osam odsto smatra da bi bile i mnogo bolje.
S druge strane, 26 odsto misli da navedene oblasti uglavnom ne bi bile bolje, a 11 odsto smatra da uopšte ne bi bile bolje.
(Tanjug)
Galup je za potrebe Zadužbine Studenica iz Kalifornije ispitao stavove građana Srbije, na uzorku od 1.005 ispitanika, o uključivanju predstavnika dijaspore u nacionalnu, ekonomsku, socijalnu i spoljnu politiku, a fokus je bio na učešću dijaspore u političkom životu i na predstojećim izborima.
Na pitanje da li mislite da bi predstavnicima dijaspore trebalo omogućiti da učestvuju u politici Srbije, gotovo 60 odsto anketiranih je odgovorilo potvrdno, dok je 23 odsto bilo protiv.
Među onima koji su protiv češće su Beogradani (34 odsto) i Vojvođani (24 odsto) u odnosu na druge regione Srbije.
Skoro 60 odsto građana smatra i da predstavnicima dijaspore treba dati odgovorne državne funkcije na osnovu sposobnosti i stručnosti, od kojih je 35 odsto mišljenja da im te funkcije treba dati bez obzira na stranačku pripadnost, a 24 odsto samo ako ne pripadaji nijednoj političkoj stranci.
Neodlučnih po tom pitanju je 26 odsto, dok 15 odsto građana smatra da dijaspori ne treba davati odgovorne državne funkcije.
Za 45 odsto građana uglavnom je važno da sposobni ljudi iz dijaspore budu uključeni u novu Vladu Srbije, 22 odsto smatra da je to veoma važno, a svaki peti građanin nije siguran povodom toga.
Galup je pitao građane i da li samtraju da bi državljani Srbije iz dijaspore trebalo da glasaju na izborima u Srbiji i 60 odsto smatra da treba, dok suprotno misli 23 odsto.
Među onima koji su protiv učešća dijaspore na izborima u matici su Beogradajni (35 odsto) i Vojvođani (28 odsto).
Oko 80 odsto građana je sva četiri polja državne politike ocenilo neuspešnim, pri čemu su lošije ocenjene ekonomska i socijalna politika, a za nijansu bolje nacionalna i spoljna politika.
Na pitanje da li bi učešće dijaspore nešto promenilo, više od polovine građana, 52 odsto, odgovorilo je da bi uključivanjem predstavnika dijaspore u te oblasti one bile, uglavnom, bolje, a osam odsto smatra da bi bile i mnogo bolje.
S druge strane, 26 odsto misli da navedene oblasti uglavnom ne bi bile bolje, a 11 odsto smatra da uopšte ne bi bile bolje.
(Tanjug)
