Vojislav Šešelj rekao je danas da nije dokazana njegova krivica za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH za koje je optužen.
Lider Srpske radikalne stranke u nastavku završne reči odbrane na suđenju pred Međunarodnim tribunalom u Hagu tvrdio je da je dobrovoljce SRS, pre odlaska na ratište, uvek pozivao da poštuju međunarodno ratno pravo i da se humano odnose prema civilima, a "viteški" prema neprijatelju i zarobljenicima.
"Jesam ja više puta upozoravao da će biti žrtava među civilima... Ali, nemate nigde dokaz da sam se zalagao za zločine nad civilima... da sam rekao da ih treba ubijati, mučiti... Nigde i nikada", naglasio je Šešelj, obraćajući se sudijama i tužiocima.
Optuženi je tvrdio da su tužioci tokom procesa pred pretresno veće doveli "veliki broj lažnih svedoka", od kojih su neki pod pritiskom prvo dali izjave protiv njega, a potom ih povukli i prešli na stranu odbrane.
Kao primer, naveo je bivšeg komandanta Ratnog štaba SRS Ljubišu Petkovića koga je Tribunal osudio na tri meseca zatvora zbog toga što je odbio da svedoči uprkos obavezujućem nalogu.
"Petkovićeva izjava da sam ja autokrata i loš čovek ne znači vam ništa... Sve što je odlučio Ratni štab SRS, ja iza toga stojim", kazao je Šešelj.
Petković i drugi bivši Šešeljevi saradnici su te izjave, po njegovim rečima, dali pod pretnjom tužilaštva Tribunala da će biti i sami optuženi. Njih su se odrekli čim je Tribunalu istekao rok za podizanje novih optužnica, izrazivši želju da svedoče u korist odbrane.
Opširno pobijajući i izjave "potplaćenih" svedoka - kojima je tužilaštvo obezbedilo preseljenje u treće zemlje Šešelj je rekao da su se tužioci u završnoj reči pozivali na "preliminarne" izjave svedoka. "kao da ih oni sami nisu povukli, demantovali ili kao da nisu u sudnici bili raskrinkani".
Vođa radikala naglasio je da se tužioci, kao "službenici međunarodne pravde", tako "ne smeju ponašati" zato što im cilj mora biti da se "dođe do istine", a ne da se "po svaku cenu... dokažu optužbe".
U "lažne" svedoke, Šešelj je uključio i bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića koji je 2006. počinio samoubistvo u pritvoru Tribunala pošto je priznao krivicu i bio osuđen na 13 godina zatvora zbog zločina nad Hrvatima. Babićevu izjavu, sudije su uvrstile u spis.
Optuženi je podsetio i na svedoka koji je tvrdio da je on na mitingu u Malom Zvorniku pozivao na progon Muslimana, da bi se pokazalo da je jedini miting SRS u tom gradu bio održan gotovo dve godine ranije.
Uprkos tome, kazao je optuženi, sudije su u odluci kojom su odbile njegov zahtev za oslobađanje posle dokaznog postupka optužbe, "prihvatile da je taj miting održan".
"To je najnerazumnija odluka... Od vas se i ne može očekivati razumna presuda i ja je ne očekujem... Meni je bitno da okončam završnu reč i sve prepustim sudu istorije koja će suditi i vama i meni... Tim lažnim svedocima tužilaštvo nije dokazalo ništa o mojoj eventualnoj krivici za zločine, samo je doprinelo da se u provaliju surva bilo kakav integritet ovog suda", ocenio je Šešelj.
Posle pauze od pola sata, komentarišući deo optužnice koji se tiče govora koji je održao u Hrtkovcima 1992. godine, Šešelj je istakao da taj miting nije bio militantnog karaktera i da je sve što mu se pripisije istinito koliko i tvrdnja da je tražio da se pobiju deca iz mešovitih brakova.
Šešelj je postavio pitanje zašto Haško tužilaštvo nije sankcionisalo nekoga iz hrvatskih vlasti zbog velikog progona Srba, jer je reč o stotinama hiljada ljudi, ističući da "nije moje da se pravdam, ali mogu da tako kompromitujem Haški tribunal".
"Meni je važnije da vas kompromitujem, nego da sebe odbranim", rekao je Šešelj, ističući da u slučaju govora u Hrtkovcima nije bilo nikakvog napada i da stoga ne može biti nikakvog krivičnog dela, kao i da nije bio deportovan nijedan Hrvat.
"Samo se može kažnjavati po međunarodnom pravu direktno pozivanje na genocid, ali se to kod mene ne moze naći", istakao je Šešelj.
On je naglasio da je tužilaštvo, sprečavajući ga da sprovede dokazni postupak odbrane, izbeglo da sagleda kakve su bile izjave protiv Srba u hrvatskim i muslimanskim medijima i na političkim skupovima, jer bi se na taj način videlo "ko je bio ekstreminiji".
Na kraju drugog dela današnjeg izlaganja, Šešelj je istakao da se nameće pitanje "ko je kriv za rat - da li oni koji su nasilno razbijali Jugoslaviju ili oni koji su u nasilju nastojali da sačuvaju Jugoslaviju".
"Ne mogu oni biti u istoj ravni - nasilno razbijanje Jugoslavije je samo po sebi krivično delo i niko ga ne može opravdati u međunarodnom pravu, a nasilni pokušaj čuvanja Juglosavije nije krivično delo, već ustavna obaveza", kazao je Šešelj.
Posle druge polučasovne pauze, Šešelj je komentarisao navode iz optužnice koji se tiču zločina u Sarajevu, Nevesinju i Mostaru, isticući da u Sarajevu nema nijednog zločina koji se može vezati za dobrovoljce SRS i da tužioci nisu uspeli ništa da dokažu ni na tom planu.
Šešelj je istakao da o jedinici dobrovoljaca SRS, koja se borila pod komandom Momčila Perišića u Mostaru, "niko ne može da kaže ništa loše, pa ni vaši lažni svedoci, nego nalaze neke pojedinačne navodne šešeljevce", da je na području Nevesinja bilo samo 20 dobrovoljača SRS, a da mu se pripisuju zločini kod, recimo, Zalika, gde SRS nikad nije imala dobrovoljce.
"Vi hoćete da se stvari što više zamagle, a u magli se najviše lovi. Vi ste ovoga puta izvukli jadac, što bi rekao srpski narod, i ovaj proces vam se zbog toga razbio o glavu", kazao je Šešelj, ističući da su svedoci tužilaštva zapravo pomogli odbranu.
On je ukazao da tužilaštvo, s druge strane, nije primetilo da je SRS imala dobrovoljce u Kalinovinku i mnogim drugim mestima, ali se "nigde za dobrovoljce SRS ne može vezati zločin, možda je bilo izvesnog straha od dobrovoljaca SRS i srpskih četnika, ali se on temelji na predrasudama koje su decenijama komunisti razvijali povodom četnika u Drugom svetskom ratu".
"Ma nisu četnici u Drugom svetskom ratu bili ekstremisti, već (su to bili) komunisti, a nažalost komunistički ekstremisti su se voljom velikih sila dočepali vlasti pobivši oko 200.000 ljudi", kazao je Šešelj, tvrdeći da se po zločinima "komunisti ne mogu meriti samo sa ustašama", koji su, kako navodi, ubili pet puta više ljudi.
Šešelj je rekao i da Tribunal "ima velike probleme s činjenicama" koje pokušava da zameni lažima koje njega terete, ali da se svaka laž "rasprsne kao mehur od sapunice", kao i da su za ovaj sud moral i pravo nespojivi.
"U civilizovanom svetu moral i pravo ne mogu da idu jedno bez drugoga, još od antičke Grcke i starog Rima insistira se na povezanosti prava i morala. Međutim, to kod vas dovodi do divergentnih kretanja, za vas može biti pravno samo ono sto je nemoralno, za vas je pravno ono sto je kvazipravno", rekao je Šešelj.
On je drugi dan izlaganja završne reči okončao optužujući Tribunal da je "instrument jedne mračne politike i sila sa podlim i podmuklim zadatkom da napakoste srpskom narodu, a u mom slučaju da me eliminišu sa političke scene na bilo koji način" i "puki instument globalizma kao novog svetskog poretka koji je svoju totalitarnu prirodu pokazao u mnogim procesima ovde".
"Metodologija kojom se služite je totalitarna, znamo je iz Hitlerovog vremena i iz Staljinovog vremena, samo ste je sad usavršili, a Hitler i Staljin su bili pošteniji od Amerikanaca i drugih globalista", rekao je Šešelj i zatražio da se današnje izlaganje završne reči prekine zato što se oseća iscrpljeno.
Od ukupno dodeljenih 10 sati izlaganja, Šešelj je do sada iskoristio šest sati i 20 minuta, pa će preostalo vreme iskoristiti u utorak i sredu, 20. i 21. marta.
Još nije poznato da li će mu biti dodeljeno još četiri zatražena sata izlaganja.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Suđenje Šešelju počelo je novembra 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.
U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
U međuvremenu, Tribunal je Šešelja dva puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka pravosnažno na 15 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od 18 meseci. Po presudi, te kazne su objedinjene.
Zbog toga što svoje knjige i druge dokumente koji sadrže podatke o identitetu zaštićenih svedoka nije uklonio sa svoje internet stranice, Tribunal je Šešelja treći put optužio za nepoštovanje suda, a taj postupka je u toku.
Šešelj je proteklih dana bio u bolnici, radi dodatne medicinske procedure, pošto mu je januara ugrađen aparat za regulisanje srčenog ritma.
(agencije/MONDO)
"Jesam ja više puta upozoravao da će biti žrtava među civilima... Ali, nemate nigde dokaz da sam se zalagao za zločine nad civilima... da sam rekao da ih treba ubijati, mučiti... Nigde i nikada", naglasio je Šešelj, obraćajući se sudijama i tužiocima.
Optuženi je tvrdio da su tužioci tokom procesa pred pretresno veće doveli "veliki broj lažnih svedoka", od kojih su neki pod pritiskom prvo dali izjave protiv njega, a potom ih povukli i prešli na stranu odbrane.
Kao primer, naveo je bivšeg komandanta Ratnog štaba SRS Ljubišu Petkovića koga je Tribunal osudio na tri meseca zatvora zbog toga što je odbio da svedoči uprkos obavezujućem nalogu.
"Petkovićeva izjava da sam ja autokrata i loš čovek ne znači vam ništa... Sve što je odlučio Ratni štab SRS, ja iza toga stojim", kazao je Šešelj.
Petković i drugi bivši Šešeljevi saradnici su te izjave, po njegovim rečima, dali pod pretnjom tužilaštva Tribunala da će biti i sami optuženi. Njih su se odrekli čim je Tribunalu istekao rok za podizanje novih optužnica, izrazivši želju da svedoče u korist odbrane.
Opširno pobijajući i izjave "potplaćenih" svedoka - kojima je tužilaštvo obezbedilo preseljenje u treće zemlje Šešelj je rekao da su se tužioci u završnoj reči pozivali na "preliminarne" izjave svedoka. "kao da ih oni sami nisu povukli, demantovali ili kao da nisu u sudnici bili raskrinkani".
Vođa radikala naglasio je da se tužioci, kao "službenici međunarodne pravde", tako "ne smeju ponašati" zato što im cilj mora biti da se "dođe do istine", a ne da se "po svaku cenu... dokažu optužbe".
U "lažne" svedoke, Šešelj je uključio i bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića koji je 2006. počinio samoubistvo u pritvoru Tribunala pošto je priznao krivicu i bio osuđen na 13 godina zatvora zbog zločina nad Hrvatima. Babićevu izjavu, sudije su uvrstile u spis.
Optuženi je podsetio i na svedoka koji je tvrdio da je on na mitingu u Malom Zvorniku pozivao na progon Muslimana, da bi se pokazalo da je jedini miting SRS u tom gradu bio održan gotovo dve godine ranije.
Uprkos tome, kazao je optuženi, sudije su u odluci kojom su odbile njegov zahtev za oslobađanje posle dokaznog postupka optužbe, "prihvatile da je taj miting održan".
"To je najnerazumnija odluka... Od vas se i ne može očekivati razumna presuda i ja je ne očekujem... Meni je bitno da okončam završnu reč i sve prepustim sudu istorije koja će suditi i vama i meni... Tim lažnim svedocima tužilaštvo nije dokazalo ništa o mojoj eventualnoj krivici za zločine, samo je doprinelo da se u provaliju surva bilo kakav integritet ovog suda", ocenio je Šešelj.
Posle pauze od pola sata, komentarišući deo optužnice koji se tiče govora koji je održao u Hrtkovcima 1992. godine, Šešelj je istakao da taj miting nije bio militantnog karaktera i da je sve što mu se pripisije istinito koliko i tvrdnja da je tražio da se pobiju deca iz mešovitih brakova.
Šešelj je postavio pitanje zašto Haško tužilaštvo nije sankcionisalo nekoga iz hrvatskih vlasti zbog velikog progona Srba, jer je reč o stotinama hiljada ljudi, ističući da "nije moje da se pravdam, ali mogu da tako kompromitujem Haški tribunal".
"Meni je važnije da vas kompromitujem, nego da sebe odbranim", rekao je Šešelj, ističući da u slučaju govora u Hrtkovcima nije bilo nikakvog napada i da stoga ne može biti nikakvog krivičnog dela, kao i da nije bio deportovan nijedan Hrvat.
"Samo se može kažnjavati po međunarodnom pravu direktno pozivanje na genocid, ali se to kod mene ne moze naći", istakao je Šešelj.
On je naglasio da je tužilaštvo, sprečavajući ga da sprovede dokazni postupak odbrane, izbeglo da sagleda kakve su bile izjave protiv Srba u hrvatskim i muslimanskim medijima i na političkim skupovima, jer bi se na taj način videlo "ko je bio ekstreminiji".
Na kraju drugog dela današnjeg izlaganja, Šešelj je istakao da se nameće pitanje "ko je kriv za rat - da li oni koji su nasilno razbijali Jugoslaviju ili oni koji su u nasilju nastojali da sačuvaju Jugoslaviju".
"Ne mogu oni biti u istoj ravni - nasilno razbijanje Jugoslavije je samo po sebi krivično delo i niko ga ne može opravdati u međunarodnom pravu, a nasilni pokušaj čuvanja Juglosavije nije krivično delo, već ustavna obaveza", kazao je Šešelj.
Posle druge polučasovne pauze, Šešelj je komentarisao navode iz optužnice koji se tiču zločina u Sarajevu, Nevesinju i Mostaru, isticući da u Sarajevu nema nijednog zločina koji se može vezati za dobrovoljce SRS i da tužioci nisu uspeli ništa da dokažu ni na tom planu.
Šešelj je istakao da o jedinici dobrovoljaca SRS, koja se borila pod komandom Momčila Perišića u Mostaru, "niko ne može da kaže ništa loše, pa ni vaši lažni svedoci, nego nalaze neke pojedinačne navodne šešeljevce", da je na području Nevesinja bilo samo 20 dobrovoljača SRS, a da mu se pripisuju zločini kod, recimo, Zalika, gde SRS nikad nije imala dobrovoljce.
"Vi hoćete da se stvari što više zamagle, a u magli se najviše lovi. Vi ste ovoga puta izvukli jadac, što bi rekao srpski narod, i ovaj proces vam se zbog toga razbio o glavu", kazao je Šešelj, ističući da su svedoci tužilaštva zapravo pomogli odbranu.
On je ukazao da tužilaštvo, s druge strane, nije primetilo da je SRS imala dobrovoljce u Kalinovinku i mnogim drugim mestima, ali se "nigde za dobrovoljce SRS ne može vezati zločin, možda je bilo izvesnog straha od dobrovoljaca SRS i srpskih četnika, ali se on temelji na predrasudama koje su decenijama komunisti razvijali povodom četnika u Drugom svetskom ratu".
"Ma nisu četnici u Drugom svetskom ratu bili ekstremisti, već (su to bili) komunisti, a nažalost komunistički ekstremisti su se voljom velikih sila dočepali vlasti pobivši oko 200.000 ljudi", kazao je Šešelj, tvrdeći da se po zločinima "komunisti ne mogu meriti samo sa ustašama", koji su, kako navodi, ubili pet puta više ljudi.
Šešelj je rekao i da Tribunal "ima velike probleme s činjenicama" koje pokušava da zameni lažima koje njega terete, ali da se svaka laž "rasprsne kao mehur od sapunice", kao i da su za ovaj sud moral i pravo nespojivi.
"U civilizovanom svetu moral i pravo ne mogu da idu jedno bez drugoga, još od antičke Grcke i starog Rima insistira se na povezanosti prava i morala. Međutim, to kod vas dovodi do divergentnih kretanja, za vas može biti pravno samo ono sto je nemoralno, za vas je pravno ono sto je kvazipravno", rekao je Šešelj.
On je drugi dan izlaganja završne reči okončao optužujući Tribunal da je "instrument jedne mračne politike i sila sa podlim i podmuklim zadatkom da napakoste srpskom narodu, a u mom slučaju da me eliminišu sa političke scene na bilo koji način" i "puki instument globalizma kao novog svetskog poretka koji je svoju totalitarnu prirodu pokazao u mnogim procesima ovde".
"Metodologija kojom se služite je totalitarna, znamo je iz Hitlerovog vremena i iz Staljinovog vremena, samo ste je sad usavršili, a Hitler i Staljin su bili pošteniji od Amerikanaca i drugih globalista", rekao je Šešelj i zatražio da se današnje izlaganje završne reči prekine zato što se oseća iscrpljeno.
Od ukupno dodeljenih 10 sati izlaganja, Šešelj je do sada iskoristio šest sati i 20 minuta, pa će preostalo vreme iskoristiti u utorak i sredu, 20. i 21. marta.
Još nije poznato da li će mu biti dodeljeno još četiri zatražena sata izlaganja.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Suđenje Šešelju počelo je novembra 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.
U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
U međuvremenu, Tribunal je Šešelja dva puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka pravosnažno na 15 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od 18 meseci. Po presudi, te kazne su objedinjene.
Zbog toga što svoje knjige i druge dokumente koji sadrže podatke o identitetu zaštićenih svedoka nije uklonio sa svoje internet stranice, Tribunal je Šešelja treći put optužio za nepoštovanje suda, a taj postupka je u toku.
Šešelj je proteklih dana bio u bolnici, radi dodatne medicinske procedure, pošto mu je januara ugrađen aparat za regulisanje srčenog ritma.
(agencije/MONDO)
