Bivši ambasador u Beogradu, sada predsednik oksfordskog koledža Triniti, ser Ajvor Roberts smatra da je najlogičnije da se deo severno od Ibra "ostane u Srbiji".
"To bi bila neka vrsta fer rešenja", rekao je Roberts u intervjuu za "Politiku".
On smatra da je Kosovo još nerešeno pitanje, podsetivši da ga je manje od polovine članica UN priznalo kao nezavisnu državu, "pa je tako i logično da se uloži novi pokušaj i iznađe rešenje".
Roberts smatra da bi bilo krajnje licemerno da se Srbiji blokira prstup u članstvo Evropske unije pre nego što prizna nezavisnost svoje pokrajine, jer Kosmet, kako je napomenuo, još nisu priznale ni neke zemlje EU.
"Ideja da nerešeno pitanje granica treba da zabrani članstvo u EU zadržala bi, ne samo Kipar, nego i Britaniju, Irsku, Španiju i Dansku izvan EU", dodao je on.
Na pitanje o avnojevskim granicama, Roberts koji je bio britanski ambasador u Beogradu od 1994. do 1997. godine, kaže da se zalagao za neku vrstu novog Berlinskog kongresa, "na kome bi se granice ponovo definisale da bi se stvorile dugoročno stabilnije države".
"Onima koji kažu da je to regresija i koncesija nacionalizmu, odgovorio bih da je to ono što je vera u samoopredeljenje dala u ovom konkretnom slučaju. Ne izgleda razumno dozvoliti samoopredeljenje Kosovu, a ne i srpskom i hrvatskom delu Bosne", smatra Roberts.
Na pitanje zašto nikada nije objavio knjigu u rukopisu "Razgovori sa (Slobodanom) Miloševićem", nastalu 1998. na osnovu beleški posle sastana sa njim, Roberts je rekao da su pravila Forin ofisa nalagala da kao aktivan diplomata to tada nije mogao da uradi.
"Kada sam posle 10 godina otišao iz diplomatijene, Milošević je već preminuo u Hagu, neosuđen, a u Britaniji više nije bilo toliko interesovanja za Balkan", objasnio je nekadašnji britanski ambasador u Beogradu koji je ovih dana ponovo izabran za predsednika jednog od najcenjenijih koledža u okviru čuvenog univerziteta Oksford.
(Tanjug)
On smatra da je Kosovo još nerešeno pitanje, podsetivši da ga je manje od polovine članica UN priznalo kao nezavisnu državu, "pa je tako i logično da se uloži novi pokušaj i iznađe rešenje".
Roberts smatra da bi bilo krajnje licemerno da se Srbiji blokira prstup u članstvo Evropske unije pre nego što prizna nezavisnost svoje pokrajine, jer Kosmet, kako je napomenuo, još nisu priznale ni neke zemlje EU.
"Ideja da nerešeno pitanje granica treba da zabrani članstvo u EU zadržala bi, ne samo Kipar, nego i Britaniju, Irsku, Španiju i Dansku izvan EU", dodao je on.
Na pitanje o avnojevskim granicama, Roberts koji je bio britanski ambasador u Beogradu od 1994. do 1997. godine, kaže da se zalagao za neku vrstu novog Berlinskog kongresa, "na kome bi se granice ponovo definisale da bi se stvorile dugoročno stabilnije države".
"Onima koji kažu da je to regresija i koncesija nacionalizmu, odgovorio bih da je to ono što je vera u samoopredeljenje dala u ovom konkretnom slučaju. Ne izgleda razumno dozvoliti samoopredeljenje Kosovu, a ne i srpskom i hrvatskom delu Bosne", smatra Roberts.
Na pitanje zašto nikada nije objavio knjigu u rukopisu "Razgovori sa (Slobodanom) Miloševićem", nastalu 1998. na osnovu beleški posle sastana sa njim, Roberts je rekao da su pravila Forin ofisa nalagala da kao aktivan diplomata to tada nije mogao da uradi.
"Kada sam posle 10 godina otišao iz diplomatijene, Milošević je već preminuo u Hagu, neosuđen, a u Britaniji više nije bilo toliko interesovanja za Balkan", objasnio je nekadašnji britanski ambasador u Beogradu koji je ovih dana ponovo izabran za predsednika jednog od najcenjenijih koledža u okviru čuvenog univerziteta Oksford.
(Tanjug)
