Organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenel" kritikovala je u godišnjem izveštaju stanje u srpskim zatvorima, napade na Rome i diskriminaciju Albanaca na jugu Srbije.
Istovremeno, ova organizacija kritikovala je vlasti u Prištini zbog rasta nasilja prema manjinskim zajednicama od 24 odsto, posebno u opštinama nastanjenim Srbima.
"Amnesti" navodi da su zatvorenici u Srbiji i dalje u opasnosti da budu žrtve mučenja i lošeg postupanja zbog nedostatka efikasnog kontrolnog mehanizma.
"Za zatvore se ne izdvaja dovoljno sredstava, prenatrpani su, bez dovoljno zaposlenih i efikasnog medicinskog osoblja", kaže se u izveštaju na čijem početku se podseća da su vlasti prošle godine uhapsile preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića posle čega je Evropska unija dodelila zemlji status kandidata za članstvo.
"Amnesti" podseća da se na YouTubu pojavio snimak iz 2007. godine na kome se vidi kako policajci u stanici u Vršcu tuku 17. godišnjeg Roma Danijela Stojanovića zbog čega je ministar unutrašnjih poslova naložio ponovno otvaranje istrage, ali su sve optužbe protiv policajaca odbačene pošto je Stojanović uhapšen za krađu tog istog meseca.
Organizacija navodi da i dalje traju napadi na Rome, kao i da se nastavlja njihovo prisilno premeštanje iz nehigijenskih naselja u Beogradu, podsećajući na slučaj izmeštanja romskih porodica iz naselja Belvil.
U izveštaju se navodi slučaj paljenja romskog naselja u Zvečanskoj ulici u Beogradu kad je 120 ljudi ostalo bez doma, a da se osnovano sumnja da iza napada stoje fudbalski navijači.
"Amnesti" podseća da je 14 navijača fudbalskog kluba "Partizan" osuđeno na ukupno 240 godina zatvora zbog ubistva francuskog državljanina Brisa Tatona u Beogradu 2009. godine.
U poglavlju posvećenom diskriminaciji, "Amnesti" je kritikovao Srbiju zbog diskriminacije Albanaca na jugu zemlje, posebno u pogledu njihovog obrazovanja.
"Amnesti" navodi da je povereniku za zaštitu ravnopravnosti prošle godine upućeno 349 žalbi od pojedinaca i nevladinog sektora, na osnovu kršenja odredbi Zakona protiv diskriminacije iz 2009. godine.
"Vlada je otkazala Paradu ponosa čime je prekršila svoju obavezu o garantovanju slobode izražavanja i okupljanja, posle pretnji desničarskih organizacija", ocenjuje "Amnesti".
Organizacija iz Londona, takođe, ukazuje da je Srbija, pod pritiskom EU, uvela pojačanu kontrolu granica zbog zloupotreba bezviznog režima sa zemljama šengen zone, čime je, kako ocenjuje, prekršila pravo na slobodu kretanja srpskih građana, pretežno Roma i Albanaca koji napuštaju zemlju.
"Amnesti" podseća da je broj srpskih državljana koji su do 31. oktobra prošle godine tražili azil u nekoj stranoj zemlji pao na 3.000 sa 17.000 iz 2010. godine i dodaje da srpske vlasti nisu odobrile nijedan od 2.700 zahteva za azil.
"Policija je u novembru navodno pretukla avganistanske i pakistanske migrante i zapalila njihov kamp blizu Subotice", navodi se u izveštaju.
U delu posvećenom Kosovu, "Amnesti" je kritikovala vlasti u Prištini zbog "kumulativne" diskriminacije nad Romima, Aškalijama i Egipćanima, i podseća na izveštaj OEBS-a u kome je ocenjeno da nisu stvoreni adekvatni uslovi za njihovu integraciju.
"Amnesti" je podsetio na izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija iz oktobra u kome je zabeležen porast nasilja prema manjinskim zajednicama od 24 odsto, posebno u opštinama nastanjenim Srbima.
Kad su u pitanju izbeglice, "Amnesti" navodi da se u prošloj godini 1.143 pripadnika manjinskih zajednica dobrovoljno vratilo na Kosovo, uz podsećanje da je za sve one koji su prisilno vraćeni iz zapadnih zemalja potrebna "neprestana međunarodna zaštita".
"Sve dok se registracija povratnika ne poboljša, oni ostaju praktično nevidljivi. Mnogim povratnicima su uskraćena osnovna prava i u riziku su da budu žrtve kumulativne diskriminacije, čak do progonjenja", upozorava se u izveštaju.
"Amnesti" je, takođe, kritikovao i rad Euleksa što je u njegovom radu prioritet dat slučajevima organizovanog kriminala i korupcije što vodi u "kontinuirano nekažnjavanje za nerešene slučajeve ratnih zločina".
"Policija Euleksa za ratne zločine istražuje slucajeve nestalih, ali nemaju dovoljno sredstava da efikasno reše sve zaostale slučajeve", navodi "Amnesti" i podseća da je misija EU osnovala posebnu radnu grupu u Briselu koja ispituje optužbe o trgovini organa otetih Srba 1999, a koje uključuju i kosovskog premijera Hašima Tačija i druge bivše članove OVK-a.
"Amnesti" podseća na izveštaj Evropskog komiteta za prevenciju torture o brojnim i neprestanim optužbama da službenici kosovske policije muče pritvorene, a da se to posebno odnosi na uhapšene članove pokreta "Samoopredeljenje".
Organizacija ukazuje i na izveštaje kosovskih nevladinih institucija koje protestuju zbog stanja u mentalnim ustanovama, poput prakse vezivanja pacijenata za krevet u prištinskoj psihijatrijskoj klinici.
(Tanjug)
"Amnesti" navodi da su zatvorenici u Srbiji i dalje u opasnosti da budu žrtve mučenja i lošeg postupanja zbog nedostatka efikasnog kontrolnog mehanizma.
"Za zatvore se ne izdvaja dovoljno sredstava, prenatrpani su, bez dovoljno zaposlenih i efikasnog medicinskog osoblja", kaže se u izveštaju na čijem početku se podseća da su vlasti prošle godine uhapsile preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića posle čega je Evropska unija dodelila zemlji status kandidata za članstvo.
"Amnesti" podseća da se na YouTubu pojavio snimak iz 2007. godine na kome se vidi kako policajci u stanici u Vršcu tuku 17. godišnjeg Roma Danijela Stojanovića zbog čega je ministar unutrašnjih poslova naložio ponovno otvaranje istrage, ali su sve optužbe protiv policajaca odbačene pošto je Stojanović uhapšen za krađu tog istog meseca.
Organizacija navodi da i dalje traju napadi na Rome, kao i da se nastavlja njihovo prisilno premeštanje iz nehigijenskih naselja u Beogradu, podsećajući na slučaj izmeštanja romskih porodica iz naselja Belvil.
U izveštaju se navodi slučaj paljenja romskog naselja u Zvečanskoj ulici u Beogradu kad je 120 ljudi ostalo bez doma, a da se osnovano sumnja da iza napada stoje fudbalski navijači.
"Amnesti" podseća da je 14 navijača fudbalskog kluba "Partizan" osuđeno na ukupno 240 godina zatvora zbog ubistva francuskog državljanina Brisa Tatona u Beogradu 2009. godine.
U poglavlju posvećenom diskriminaciji, "Amnesti" je kritikovao Srbiju zbog diskriminacije Albanaca na jugu zemlje, posebno u pogledu njihovog obrazovanja.
"Amnesti" navodi da je povereniku za zaštitu ravnopravnosti prošle godine upućeno 349 žalbi od pojedinaca i nevladinog sektora, na osnovu kršenja odredbi Zakona protiv diskriminacije iz 2009. godine.
"Vlada je otkazala Paradu ponosa čime je prekršila svoju obavezu o garantovanju slobode izražavanja i okupljanja, posle pretnji desničarskih organizacija", ocenjuje "Amnesti".
Organizacija iz Londona, takođe, ukazuje da je Srbija, pod pritiskom EU, uvela pojačanu kontrolu granica zbog zloupotreba bezviznog režima sa zemljama šengen zone, čime je, kako ocenjuje, prekršila pravo na slobodu kretanja srpskih građana, pretežno Roma i Albanaca koji napuštaju zemlju.
"Amnesti" podseća da je broj srpskih državljana koji su do 31. oktobra prošle godine tražili azil u nekoj stranoj zemlji pao na 3.000 sa 17.000 iz 2010. godine i dodaje da srpske vlasti nisu odobrile nijedan od 2.700 zahteva za azil.
"Policija je u novembru navodno pretukla avganistanske i pakistanske migrante i zapalila njihov kamp blizu Subotice", navodi se u izveštaju.
U delu posvećenom Kosovu, "Amnesti" je kritikovala vlasti u Prištini zbog "kumulativne" diskriminacije nad Romima, Aškalijama i Egipćanima, i podseća na izveštaj OEBS-a u kome je ocenjeno da nisu stvoreni adekvatni uslovi za njihovu integraciju.
"Amnesti" je podsetio na izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija iz oktobra u kome je zabeležen porast nasilja prema manjinskim zajednicama od 24 odsto, posebno u opštinama nastanjenim Srbima.
Kad su u pitanju izbeglice, "Amnesti" navodi da se u prošloj godini 1.143 pripadnika manjinskih zajednica dobrovoljno vratilo na Kosovo, uz podsećanje da je za sve one koji su prisilno vraćeni iz zapadnih zemalja potrebna "neprestana međunarodna zaštita".
"Sve dok se registracija povratnika ne poboljša, oni ostaju praktično nevidljivi. Mnogim povratnicima su uskraćena osnovna prava i u riziku su da budu žrtve kumulativne diskriminacije, čak do progonjenja", upozorava se u izveštaju.
"Amnesti" je, takođe, kritikovao i rad Euleksa što je u njegovom radu prioritet dat slučajevima organizovanog kriminala i korupcije što vodi u "kontinuirano nekažnjavanje za nerešene slučajeve ratnih zločina".
"Policija Euleksa za ratne zločine istražuje slucajeve nestalih, ali nemaju dovoljno sredstava da efikasno reše sve zaostale slučajeve", navodi "Amnesti" i podseća da je misija EU osnovala posebnu radnu grupu u Briselu koja ispituje optužbe o trgovini organa otetih Srba 1999, a koje uključuju i kosovskog premijera Hašima Tačija i druge bivše članove OVK-a.
"Amnesti" podseća na izveštaj Evropskog komiteta za prevenciju torture o brojnim i neprestanim optužbama da službenici kosovske policije muče pritvorene, a da se to posebno odnosi na uhapšene članove pokreta "Samoopredeljenje".
Organizacija ukazuje i na izveštaje kosovskih nevladinih institucija koje protestuju zbog stanja u mentalnim ustanovama, poput prakse vezivanja pacijenata za krevet u prištinskoj psihijatrijskoj klinici.
(Tanjug)
