Američki analitički centar "Evroazijanet" objavio je tekst pod naslovom "Šta je sa vezom Baku - Srbija?"o azerbejdžanskim navodno netransparentnim i "čudnim" investicijama u inostranstvu.
U centru pažnje teksta su ulaganja i kredit Srbiji, a jedno od postavljenih pitanja je "zašto je u Bakuu planula ljubav prema Beogradu".
U tekstu u kojem se citiraju izjave azerbejdžanskih ekonomskih stručnjaka, navodi se da je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev nedavno obezbedio Srbiji kredit u iznosu od 370 miliona američkih dolara za izgradnju puteva, a pored toga i čitav niz donacija u vrednosti većoj od tri miliona dolara.
Kredit koji je odobren Srbiji sa rokom otplate 15 godina, sa četiri odsto kamate na godišnjem nivou i grejs periodom tri godine obezbeđen je na osnovu dva uslova - da će radove na izgradnji puteva izvoditi azerbejdžanske kompanije i da Srbija neće prihvatiti jermenske investitore za finansiranje projekta, navodi se u tekstu.
Autor teksta Šarin Abasov dalje navodi da je to drugi najveći kredit koji je Azerbejdžan odobrio, a prethodni u iznosu od 755 miliona dolara otišao je Gruziji za izgradnju autoputa Baku-Tbilisi-Kars.
"Ako je u slučaju Gruzije Baku imao jasan strateški razlog za davanje tako krupnog zajma, onda je izbor Srbije kao zajmoprimca enigma", naveo je autor dodajući da azerbejdžanske vlasti nisu objasnile razloge koji su ih vodili u ovoj odluci niti je bilo javne rasprave po tom pitanju.
"Problem je što je proces bio veoma netransparentan i što je nejasno kako je vlada izračunala rizike i mogućnosti Srbije da otplati kredit", ocenio je nezavisni ekonomista iz Bakua Togrul Džuvarli.
Autor teksta navodi da u vladi i Ministarstvu za ekonomski razvoj nisu dobili odgovore na pitanja ni posle više pokušaja da saznaju koji su bili kriterijumi za odobravanje kredita Srbiji i drugim državama koje su se kreditno zadužile u Bakuu tokom prošle godine.
Međutim, jedan od neimenovanih zvaničnika Ministarstva za ekonomski razvoj rekao je da je "sve odluke donelo političko rukovodstvo zemlje".
"Nismo ništa pitani. Svi projekti uključujući kredit Srbiji su po ličnom nalogu predsednika Alijeva", naveo je anonimni zvaničnik koji je objasnio da je firma "AzVirt Organak", registovana u Beogradu kao ćerka firma jedne od najvećih azerbejdžanskih drumskih kompanija "AzVirt", već pristupila radovima na projektu zajedno sa srpskim državnim preduzećem "Koridor Srbija".
Prema navodima istog izvora informacije o vlasničkoj strukturi "AzVirt" ne mogu da se pronađu u elektronskom registru Ministarstva za oporezivanje, dok poslovni analitičari tvrde da tu firmu vežu veoma bliske veze sa kompanijom "AHI" koju vodi Džangir Askerov, navodno blizak lični prijatelj predsednika Alijeva.
Prema oceni Zohraba Ismaila, člana NVO koalicije "Nacionalna budžetska grupa" jedan od razloga zbog kojih je Srbiji odobren kredit može da bude mogućnost da su velika preduzeća povezana sa vladom dobila "povoljnije uslove poslovanja u Srbiji", jer je u protivnom teško objasniti "kako je buknula ljubav Bakua prema Srbiji".
U tekstu se navodi i donacija Azerbejdžana za uređenje parka Tašmajdan u Beogradu, obnovu Bajrakli džamije u Beogradu i crkve Svete Petke u Novom Sadu, kao i pitanje analitičara Eljtana Šahinoglua: "Nije nam jasno zašto Baku treba da rekonstruiše crkve i džamije u Srbiji, kada i ovde postoje mnogi socijalni problemi."
Autor navodi da Srbija nije jedina zemlja zbog koje je Alijev nedavno izjavio da Azerbejdžan igra globalnu političku i ekonomsku ulogu, navodeći da je Baku uložio novac u slične projekte u Rumuniji, Bosni i Meksiku.
Meksiko je, kako se navodi posle donacije od osam miliona dolara za uređenje parka u Meksiko sitiju usvojio u parlamentu pro-azerbejdžansku rezoluciju o konfilktu u području Karabaha.
(Tanjug)
U tekstu u kojem se citiraju izjave azerbejdžanskih ekonomskih stručnjaka, navodi se da je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev nedavno obezbedio Srbiji kredit u iznosu od 370 miliona američkih dolara za izgradnju puteva, a pored toga i čitav niz donacija u vrednosti većoj od tri miliona dolara.
Kredit koji je odobren Srbiji sa rokom otplate 15 godina, sa četiri odsto kamate na godišnjem nivou i grejs periodom tri godine obezbeđen je na osnovu dva uslova - da će radove na izgradnji puteva izvoditi azerbejdžanske kompanije i da Srbija neće prihvatiti jermenske investitore za finansiranje projekta, navodi se u tekstu.
Autor teksta Šarin Abasov dalje navodi da je to drugi najveći kredit koji je Azerbejdžan odobrio, a prethodni u iznosu od 755 miliona dolara otišao je Gruziji za izgradnju autoputa Baku-Tbilisi-Kars.
"Ako je u slučaju Gruzije Baku imao jasan strateški razlog za davanje tako krupnog zajma, onda je izbor Srbije kao zajmoprimca enigma", naveo je autor dodajući da azerbejdžanske vlasti nisu objasnile razloge koji su ih vodili u ovoj odluci niti je bilo javne rasprave po tom pitanju.
"Problem je što je proces bio veoma netransparentan i što je nejasno kako je vlada izračunala rizike i mogućnosti Srbije da otplati kredit", ocenio je nezavisni ekonomista iz Bakua Togrul Džuvarli.
Autor teksta navodi da u vladi i Ministarstvu za ekonomski razvoj nisu dobili odgovore na pitanja ni posle više pokušaja da saznaju koji su bili kriterijumi za odobravanje kredita Srbiji i drugim državama koje su se kreditno zadužile u Bakuu tokom prošle godine.
Međutim, jedan od neimenovanih zvaničnika Ministarstva za ekonomski razvoj rekao je da je "sve odluke donelo političko rukovodstvo zemlje".
"Nismo ništa pitani. Svi projekti uključujući kredit Srbiji su po ličnom nalogu predsednika Alijeva", naveo je anonimni zvaničnik koji je objasnio da je firma "AzVirt Organak", registovana u Beogradu kao ćerka firma jedne od najvećih azerbejdžanskih drumskih kompanija "AzVirt", već pristupila radovima na projektu zajedno sa srpskim državnim preduzećem "Koridor Srbija".
Prema navodima istog izvora informacije o vlasničkoj strukturi "AzVirt" ne mogu da se pronađu u elektronskom registru Ministarstva za oporezivanje, dok poslovni analitičari tvrde da tu firmu vežu veoma bliske veze sa kompanijom "AHI" koju vodi Džangir Askerov, navodno blizak lični prijatelj predsednika Alijeva.
Prema oceni Zohraba Ismaila, člana NVO koalicije "Nacionalna budžetska grupa" jedan od razloga zbog kojih je Srbiji odobren kredit može da bude mogućnost da su velika preduzeća povezana sa vladom dobila "povoljnije uslove poslovanja u Srbiji", jer je u protivnom teško objasniti "kako je buknula ljubav Bakua prema Srbiji".
U tekstu se navodi i donacija Azerbejdžana za uređenje parka Tašmajdan u Beogradu, obnovu Bajrakli džamije u Beogradu i crkve Svete Petke u Novom Sadu, kao i pitanje analitičara Eljtana Šahinoglua: "Nije nam jasno zašto Baku treba da rekonstruiše crkve i džamije u Srbiji, kada i ovde postoje mnogi socijalni problemi."
Autor navodi da Srbija nije jedina zemlja zbog koje je Alijev nedavno izjavio da Azerbejdžan igra globalnu političku i ekonomsku ulogu, navodeći da je Baku uložio novac u slične projekte u Rumuniji, Bosni i Meksiku.
Meksiko je, kako se navodi posle donacije od osam miliona dolara za uređenje parka u Meksiko sitiju usvojio u parlamentu pro-azerbejdžansku rezoluciju o konfilktu u području Karabaha.
(Tanjug)
