On je objasnio dar pre toga Nikolić želi da se u Srbiji postigne konsenzus i definiše taktika.

Pre konkretnih razgovora sa Prištinom mora da se dogovori tema tih razgovora i da se definiše taktika, kako oni ne bi doveli do direktnog ili indirektnog priznavanja nezavisnosti, objasnio je Đurić gostujući na TV "Prva".

"Nakon posete Nikolića Briselu možemo da govorimo o podizanju dijaloga na viši nivo, čemu mora da prethodi unutrašnji konsenzus u državi, kako bismo znali šta hoćemo da postignemo", kazao je Đurić i dodao da će tada postojati hiljadu načina da se do tog cilja dođe.

Đurić je, komentarišući ocene dela javnosti da bi predlog da predsednik ili premijer vode pregovore značio de fakto priznanje nezavisnosti, rekao da Nikolić sigurno neće učiniti ništa što bi vodilo implicitnom ili eksplicitnom priznanju nezavisnosti i da će učiniti sve da nađe rešenje koje u skladu sa srpskim interesima.

Šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović, koji je i ukazao na mogućnost de fakto priznanja, istakao je da su politički pregovori sa Prištinom nešto oko čega već postoji konsenzus.

Međutim, kako je naveo, u Srbiji se konsenzus pravi na principijalnoj osnovi i kada se uđe u konkretizaciju, uglavnom dolazi do razmimoilaženja.

Zbog toga, on smatra da bi najbolje bilo da predsednik Nikolić formira "svoj tim koji bi činili činovnici".

Stefanović je ocenio da je od toga da li će se Nikolić videti sa Jahjagom daleko važnije da se napravi konsenzus sa budućom vladom i kaže šta će se raditi sa ključnim pitanjima u dijalogu kao što su energetika i telekomunikacije.

Poslanica Jedinstvene srpske liste u kosovskoj skupštini Rada Trajković je navela da je nakon najave Nikolića da bi se sastao sa Jahjagom očekivala da će danas čuti da će se to i dogoditi i naglasila da bi za nju bilo normalno da se oni sretnu.

"Da li će to biti pitanje severa Kosova ili nešto drugo videćemo, ali pitanje severa svakako neće biti statusno jer smo se i kroz dogovor o carini i administrativnim prelazima već opredelili da sever ostane unutar Kosova i Metohije, što jeste usmereno na očuvanje teritorijalne celovitosti", kazala je Trajkovićeva.

Ona je dodala da se u drugoj fazi može raditi na "relaksaciji" odnosa Prištine i Beograda, a da će to rešiti probleme oba naroda.

Kada je reč o tvrdnjama opozicionih stranaka da su u Briselu postignuti nekakvi tajni dogovori, koji nisu predstavljeni javnosti, i Đurić i Stefanović su to negirali.

"Prikupljamo sve informacije i od vladine kancelarije za dijalog smo dobili istovetna dokumenta onima koje je Kuper (Robert, posrednik EU)doneo u Beograd, ali dobili smo i usmenu interpretaciju tih dogovora jer su sporazumi postavljeni veoma široko i različite strane su ih na različite načine tumačile", naveo je Đurić.

On je ukazao da je upravo različito tumačenje jedan od najvećih problema vezanih za dijalog Beograda i Prištine.

Stefanović je rekao da je "najpozitivnije" u čitavom procesu što su i Nikolić i Đurić i Kuper potvrdili da tajnih dogovora nema.

"Kuper je rekao Đuriću ono što su i jedan i drugi već znali, isto kao što su Srbi sa severa Kosova i Metohije kod predsednika došli da čuju ono što im je već bilo poznato", kazao je Stefanović.

On je podestio da je o svim dogovorima iz Brisela, pre i posle njihovog postizanja, obavešten parlament, Srbi sa severa Kosova i Metohije, da ih je usvojila Vlada Srbije i da su objavljeni na njenoj internet prezentaciji.

Reagujući na te navode, Đurić je rekao da problem načina na koji je dijalog do sada vođen leži u tome što opozicione stranke nisu bile uključene u taj proces i da to tim predsednika Srbije u budućnosti neće dozvoliti.

Stefanović je, međutrim, rekao da su predstavnici pregovaračkog tima obavili razgovore i sa partijama i sa nevladinim organizacijama i sa svim važnim faktorima u državi.

"Nikolić, koji je tada bio predsednik SNS, nije želeo da se vidi samnom jer sam 'ja običan činovnik', ali se jesam sastajao sa jednim visokim funkcionerom SNS kome sam sve predstavio", kazao je Stefanović.

(Tanjug)