Dosadašnji šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović ocenio je, povodom godišnjice od nasilne akcije specijalnih jedinica kosovske policije ROSU za preuzimanje administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak, kao i uspostavljanja barikada na severu Kosova, da se ne mogu isključiti nove provokacije.



“Svi smo svedoci da sa prištinskim vlastima takve stvari mogu uvek da se ponove i da su spremni na jednostrane poteze”, istakao je Stefanović u izjavi Tanjugu.

Ocenjujući da će se u budućem dijalogu sa Prištinom morati rešavati mnoga konkretna pitanja Stefanović kaže: “Nisam siguran da novonastala koalicija ima odgovor na bilo koje konkretno pitanje i mislim da je to jako loše”.

Od činjenice da je nova Vlada Srbije neće imati ministarstvo već kancelariju za KiM, značajnije je da se kancelarija bavi pravim problemima Srba na Kosovu i Metohiji, da se strogo kontroliše kako se troše budžetska sredstva na Kosovu i Metohiji i da se pokuša da ta Kancelarija objedini sva budžetska davanja za pokrajinu, smatra Stefanović.

On sumnja da će nova Vlada moći to da uradi, a i ličnost koja je predložena da vodi kancelariju je neodgovarajuća.

DS će, kako je rekao, podržati sva rešenja koja vode daljoj normalizaciji i stabilizaciji prilika na Kosovu i Metohiji, i sva rešenja koja garantuju našim građanima mir I prosperitet u pokrajini.

Dosadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je da nije isključeno da kosovske vlasti ponove jednostrane akcije, ali je izrazio očekivanje da će nastavak dijaloga omogućiti da takvih provokacija više ne bude.

Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić smatra da opasnost nije prestala i da Srbi i dalje dežuraju na barikadama.

Pre tačno godinu dana akcija specijalne jedinice Kosovske policijske službe ROSU na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak i odgovor kosovskih Srba u vidu podizanja barikada na putevima doveli su do najveće krize na severu Kosova u poslednjih 11 godina.

Kriza je počela je 25. jula kada su jedinice Kosovske policijske službe, ROSU, započele zauzimanje administrativnih punktova Jarinje i Brnjak.

Lokalni Srbi su odmah reagovali blokadom najvažnijih putnih pravaca.

Dan kasnije dogovor šefa pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislava Stefanovića i tadašnjeg komandanta Kfora Erharda Bilera o povlačenju ROSU sa severa Kosova i Metohije doprineo je smanjenju tenzija, a na Brnjaku i Jarinju su raspoređeni pripadnici Kfora iz redovnog sastava Kosovske policijske službe.

Pre toga, u sukobima je povređeno više ljudi, a pripadnik Rosu Enver Zumberi, koji je ranjen snajperom u glavu u blizini Brnjaka, umro je tokom večerii.

Krhki dogovor i primirje narušeni su već 27. jula, kada je, posle informacija da Kfor helikopterima ka Brnjaku i Jarinju prebacuje carinike i policajce albanske nacionalnosti, stotinak mladića sa fantomkama na licu, koji su došli iz pravca Kosovske Mitrovice, bakljama i molotovljevim koktelima zapalila punkt na Jarinju, a Kfor posegao za silom u odbrani svoje baze koja je, takođe, bila napadnuta.

U ovim događajima grupa mladih ljudi, koja se vraćala sa zapaljenog prelaza Jarinje, napala je fizički i ekipu Tanjuga koja je izveštavala sa ovog događaja, i pov redila snimatelje Djorđa Spasića i Davorina Pavlovića.

Državni vrh Srbije je osudio paljenje administrativnig prelaza i upozorio da jednostrani potezi i nasilje ne idu u korist srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Dan kasnije je i Savet bezbednosti UN održao zatvorene konsultacije o situaciji na severu Kosova i Metohije.

Nakon paljenja Jarinja Kfor i Euleks zatvorili su administrativni prelaz za saobraćaj, a istovremeno Srbi onemogućavaju saobraćaj do njega postavljanjem barikade i krče više alternativnih puteva za prelaz u centralnu Srbiju.

Predstavnici Vlade Srbije i Kfora, posle 11 dana krize, postigli su privremeni sporazum o režimu na administrativnim prelazima na severu Kosova.

Stefanović je izjavio da je sporazum koji je postignut sa komandantom Kfora Bilerom privremenog karakatera, da će važiti do 15. septembra, te je pozvao građane da prihvate sporazum i poručio im da moraju da sklone barikade, što oni nisu uvažili.

Sporazumu je prethodilo više dana punih tenzija između Kfora i građana na barikadama, jer su međunarodne snage pretile uklanjanjem barikada, koje su Srbi štitili telima.

Srbi su barikade postavili na svim putevima koji vode sa juga ka severu Kosova, među kojima je blokiran i glavni most u Kosovskoj Mitrovici, na čijem prilazu se i dan danas nalazi barikada.

U međuvremenu, u više navrata dolazilo je do sukoba Srba koji su napadali punktove Kfora, najpre krajem septembra, na Jarinju, kada su vojnici upotrebili gumene metke i ranili više Srba.

Takođe do većeg okršaja došlo je krajem novembra prilikom uklanjanja barikade u Jagnjenici. U cilju sprečavanja akcije Kfora građani su ušli u sukob sa vojnicima, koji su primenili suzavac, a potom i gumene metke.

U ovoj akciji upotrebljeno je i vatreno oružje iz kojeg je povređeno više vonika Kfora, među kojima najteže jedan Austrijanac, koji je morao biti prebačen na lečenje u domovinu.

Isto tako do ranjavanja više građana došlo je početkom prošlog meseca u akciji Kfora na uklanjanju barikada u mestu Rudare.

Kfor je u proteklih nekoliko meseci uspeo da ukloni većinu barikada koje su Srbi postavili.

Ostale su još barikade u severnom delu Kosovske Mitrovice - na glavnom mostu preko Ibra, kao i na putu koji vodi do istočnog mosta, zatim na putu između Zvečana i Kosovske Mitrovice, gde se saobraćaj odvija po cik-cak sistemu, kao i u Zupču na putu Kosovska Mitrovica-Ribariće, gde Srbi dežuraju pokraj puta, te kod Leposavića.

Na putu kod mesta Rudare ostao je jedino krst nasred puta, koji su Srbi postavili za vreme blokade puta.

Umesto barikada na putevima kroz sever Kosova, na više mesta, Kfor je uspostavio par svojih kontrolnih punktova.

(Tanjug)