Dosadašnja direktorka vladine Kancelarije za evrointegracije Milica Delević a sada predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije, u intervjuu "Vremenu" govori o pozivu u vladu, DS-u kao opoziciji, novoj vladi...
Dosadašnja direktorka vladine Kancelarije za evrointegracije Milica Delević nekoliko dana posle odluke da ne prihvati mesto šefa diplomatije tu je ponudu shvatila kao neuobičajenu, kao hrabar ocenila potez Aleksandra Vučića da ponudu uputi nekome "preko partijskog plota", a za nju, kaže, to je bio kompliment i priznanje da je dobro radila svoj posao.
"Volela bih samo da je i objašnjenje jasnije odražavalo činjenicu da je to retka ponuda koja je upućena nekom iz opozicije i koja je priznanje kvaliteta čoveka i pokušaj da se, u potrazi za dobrim rešenjem pozove i neko ko nije 'vaš'", pojasnila je Delević u intervjuu nedeljniku "Vreme".
Podsetila je da je prihvatila da bude na stranačkoj izbornoj listi, da bude deveta na toj listi i da nije mogla da stranku ne konsultuje u vezi sa eventualnim ulaskom u vladu.
"Prvi instinkt mi je bio da kažem ne. Međutim, kako je ta ponuda ostajala na stolu i kako je izgledala ozbiljno, pomislila sam da, ako je ona stvarno odraz želje da se vodi jedna politika o njoj vredi razmisliti", rekla je Delević i dodala da ponudu da bude ministar u vladi kojoj DS ne daje podršku u Skupštini smatra "neuobičajenom" i da razume da je za stranku bilo teško da podrži njen ulazak u vladu.
Delević je u intervjuu objasnila i da je njen prostor za dalje delovanje u Kancelariji za evrointegracije bio omeđen činjenicom da je bila na listi Demokratske stranke što, kako kaže,"znači da prestajete da budete tehničko lice, odnosno ekspert".
"Kao takvi, pre ćete se naći na političkoj funkciji nego što ćete ostati na tehničkoj funkciji. Bilo je razgovora o političkoj funkciji, a to se završilo. Ponudu koja se odnosila na ministarsko mesto i koja je bila važna za formiranje vlade sam odbila i tu odluku obrazložila. Za sve ostalo treba sačekati formiranje Vlade i konstituisanje Skupštine i svih njenih organa", kazala je Delević.
Kao pravo pitanje ona vidi strateško pozicioniranje demokrata prema drugim akterima u budućnosti, kao i pozicioniranje DS-a kao opozicione stranke, odnosno kako se stranka postavlja ako vlasti krene dobro, a kako ako vlasti krene loše.
"Nije teško biti opoziciona stranka ako vlasti krene loše, ali je teže definisati njenu ulogu ukoliko vlasti krene dobro. Najvažnije je da se jasno pokaže da stranka hoće da bude opozicija koja će terati vlast da bude bolja, pritiskati je da čini dobre poteze, glasno je kažnjavati kritikom kada ti potezi nisu dobri, ali joj i davati podršku kada čini korake koji moraju biti teški", smatra Delević.
Svesna činjenice da "nije lako izgubiti vlast", ipak, kaže da je to izazov i za Demokratsku stranku, ali ne zbog stranke, već zbog interesa države.
"Nadam se da će se DS suočiti s različitim izazovima i da će taj proces ići brzo. Verujem da ovoj vlasti treba dobra opozicija. Izazova za Demokratsku stranku u ovom trenutku ima puno, od sagledavanja svega što se desilo, do definisanja načina delovanja stranke u novim okolnostima. Najvažnije je da ti izazovi prođu brzo i da politička scena u Demokratskoj stranci dobije jaku i funkcionalnu opoziciju", misli Delević.
Prvi zadatak nove vlade kada je u pitanju Kancelarija za evropske integracije vidi više kao nastavak posla, nego kao neki zaokret.
" Vlada sada mora da se vrati na one zakone koji su upućeni u skupštinsku proceduru, da odluči da li nešto od toga želi da ponovo upućuje, da nastavi reformske procese i rešavanje otvorenih političkih pitanja. Izveštaj o napretku će doći brzo, njega će Komisija objaviti 10. oktobra", upozorila je kao republički poslanik.
Važno je, dodala je, i kako se vlada postavi i šta su prvi koraci koje će učiniti, ali veruje da tu mnogo mesta iznenađenjima i da glavni izazov ostaje sve navedeno u mišljenju o zahtevu za članstvo - dovršavanje reforme pravosuđa u skladu sa preporukama Evropske komisije, borba protiv korupcije, nastavak sektorskih reformi i kao prioritet normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.
Za novu vladu kaže da je u ovom trenutku može procenjivati samo na osnovu namera koje su jasno izrečene i dodaje da je "dobro što izgleda da su te namere ono što će voditi ovu vladu", jer će od toga koliko se to bude realizovalo zavisiti i ocena Evropske komisije i sud građana.
"Svima nam je u interesu da vlada preduzima hrabre i pametne poteze. Ukoliko vlada bude tako radila, u interesu je Demokratske stranke da, kao konstruktivna opozicija, te poteze podrži. I verujem da odluka da se ulazak u vladu ne podrži, ne znači da te podrške neće biti u budućnosti", uverena je Deleveć, uz napomenu da "uspehe i neuspehe dele svi koji su u vladi sedeli".
Političko iskustvo joj govori da nije lako funkcionisati kao koaliciona vlada i uverena je da će se sa tim izazovima i nova vlada morati suočiti.
"Sada, unazad gledajući, može se reći da je nekim stvarima trebalo dati veći značaj, pre svega onima koje se odnose na to kako građani žive i koliko odgovornom doživljavaju vlast, a istovremeno drugim problemima prići hrabrije i brže", kritična je Delević i obećava da će se truditi da ostane identifikovana sa onim što zna da radi i nastojati da "sud o tome šta je dobro, a sta loše uvek bude sud šta je dobro za zemlju".
(Tanjug)
"Volela bih samo da je i objašnjenje jasnije odražavalo činjenicu da je to retka ponuda koja je upućena nekom iz opozicije i koja je priznanje kvaliteta čoveka i pokušaj da se, u potrazi za dobrim rešenjem pozove i neko ko nije 'vaš'", pojasnila je Delević u intervjuu nedeljniku "Vreme".
Podsetila je da je prihvatila da bude na stranačkoj izbornoj listi, da bude deveta na toj listi i da nije mogla da stranku ne konsultuje u vezi sa eventualnim ulaskom u vladu.
"Prvi instinkt mi je bio da kažem ne. Međutim, kako je ta ponuda ostajala na stolu i kako je izgledala ozbiljno, pomislila sam da, ako je ona stvarno odraz želje da se vodi jedna politika o njoj vredi razmisliti", rekla je Delević i dodala da ponudu da bude ministar u vladi kojoj DS ne daje podršku u Skupštini smatra "neuobičajenom" i da razume da je za stranku bilo teško da podrži njen ulazak u vladu.
Delević je u intervjuu objasnila i da je njen prostor za dalje delovanje u Kancelariji za evrointegracije bio omeđen činjenicom da je bila na listi Demokratske stranke što, kako kaže,"znači da prestajete da budete tehničko lice, odnosno ekspert".
"Kao takvi, pre ćete se naći na političkoj funkciji nego što ćete ostati na tehničkoj funkciji. Bilo je razgovora o političkoj funkciji, a to se završilo. Ponudu koja se odnosila na ministarsko mesto i koja je bila važna za formiranje vlade sam odbila i tu odluku obrazložila. Za sve ostalo treba sačekati formiranje Vlade i konstituisanje Skupštine i svih njenih organa", kazala je Delević.
Kao pravo pitanje ona vidi strateško pozicioniranje demokrata prema drugim akterima u budućnosti, kao i pozicioniranje DS-a kao opozicione stranke, odnosno kako se stranka postavlja ako vlasti krene dobro, a kako ako vlasti krene loše.
"Nije teško biti opoziciona stranka ako vlasti krene loše, ali je teže definisati njenu ulogu ukoliko vlasti krene dobro. Najvažnije je da se jasno pokaže da stranka hoće da bude opozicija koja će terati vlast da bude bolja, pritiskati je da čini dobre poteze, glasno je kažnjavati kritikom kada ti potezi nisu dobri, ali joj i davati podršku kada čini korake koji moraju biti teški", smatra Delević.
Svesna činjenice da "nije lako izgubiti vlast", ipak, kaže da je to izazov i za Demokratsku stranku, ali ne zbog stranke, već zbog interesa države.
"Nadam se da će se DS suočiti s različitim izazovima i da će taj proces ići brzo. Verujem da ovoj vlasti treba dobra opozicija. Izazova za Demokratsku stranku u ovom trenutku ima puno, od sagledavanja svega što se desilo, do definisanja načina delovanja stranke u novim okolnostima. Najvažnije je da ti izazovi prođu brzo i da politička scena u Demokratskoj stranci dobije jaku i funkcionalnu opoziciju", misli Delević.
Prvi zadatak nove vlade kada je u pitanju Kancelarija za evropske integracije vidi više kao nastavak posla, nego kao neki zaokret.
" Vlada sada mora da se vrati na one zakone koji su upućeni u skupštinsku proceduru, da odluči da li nešto od toga želi da ponovo upućuje, da nastavi reformske procese i rešavanje otvorenih političkih pitanja. Izveštaj o napretku će doći brzo, njega će Komisija objaviti 10. oktobra", upozorila je kao republički poslanik.
Važno je, dodala je, i kako se vlada postavi i šta su prvi koraci koje će učiniti, ali veruje da tu mnogo mesta iznenađenjima i da glavni izazov ostaje sve navedeno u mišljenju o zahtevu za članstvo - dovršavanje reforme pravosuđa u skladu sa preporukama Evropske komisije, borba protiv korupcije, nastavak sektorskih reformi i kao prioritet normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.
Za novu vladu kaže da je u ovom trenutku može procenjivati samo na osnovu namera koje su jasno izrečene i dodaje da je "dobro što izgleda da su te namere ono što će voditi ovu vladu", jer će od toga koliko se to bude realizovalo zavisiti i ocena Evropske komisije i sud građana.
"Svima nam je u interesu da vlada preduzima hrabre i pametne poteze. Ukoliko vlada bude tako radila, u interesu je Demokratske stranke da, kao konstruktivna opozicija, te poteze podrži. I verujem da odluka da se ulazak u vladu ne podrži, ne znači da te podrške neće biti u budućnosti", uverena je Deleveć, uz napomenu da "uspehe i neuspehe dele svi koji su u vladi sedeli".
Političko iskustvo joj govori da nije lako funkcionisati kao koaliciona vlada i uverena je da će se sa tim izazovima i nova vlada morati suočiti.
"Sada, unazad gledajući, može se reći da je nekim stvarima trebalo dati veći značaj, pre svega onima koje se odnose na to kako građani žive i koliko odgovornom doživljavaju vlast, a istovremeno drugim problemima prići hrabrije i brže", kritična je Delević i obećava da će se truditi da ostane identifikovana sa onim što zna da radi i nastojati da "sud o tome šta je dobro, a sta loše uvek bude sud šta je dobro za zemlju".
(Tanjug)
