Više je razloga zbog kojih su se poslanici, ministri i drugi pripadnici političke elite odlučivali u poslednje vreme da dođu na Twitter. Mnogi od njih su počeli da tweetuju kada su čuli da su tamo novinari, neki od njih su stvarno želeli da komuniciraju sa glasačima, a neki su na "lajnu" na nagovor svojih rođaka ili prijatelja.
Najpopularniji srpski političar na Twitteru je lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i poslanik Nenad Čanak koji ima skoro 16.000 tzv. followera (korisnika Twittera koji prate šta on piše). Toliku popularnost Čanak duguje svojim duhovitim tweetovima i jer ne piše previše o politici.
Među njegovim najpopularnijim tweetovima su:
Ušao sam u Skupštinsku salu i pogledao okupljene. Prema ovom ovde je zombi apokalipsa Alisa u zemlji čuda.
@torbica Politički marketing je kada u nešto u šta ne veruješ ubeđuješ nekoga koga to ne interesuje, a sve da bi posle radio ono što ne umeš.
Daleko iza njega su predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić sa preko 10.000 followera i bivši ministar Oliver Dulić sa skoro 9,5 hiljada followera.
Dinkićev najpopularniji tweet je "A od braće: 400 za NIS, 4 za @zzeljko", gde je prvo cena po kojoj je prodat NIS Gaspromu, a drugo broj bodova koje je Rusija dala Željku Joksimoviću na Pesmi Evrovizije.
Najpopularniji Dulićev tweet mora da se ilustruje fotografijom.
Najpopularniji srpski političar na Twitteru je lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i poslanik Nenad Čanak koji ima skoro 16.000 tzv. followera (korisnika Twittera koji prate šta on piše). Toliku popularnost Čanak duguje svojim duhovitim tweetovima i jer ne piše previše o politici.
Među njegovim najpopularnijim tweetovima su:
Ušao sam u Skupštinsku salu i pogledao okupljene. Prema ovom ovde je zombi apokalipsa Alisa u zemlji čuda.
@torbica Politički marketing je kada u nešto u šta ne veruješ ubeđuješ nekoga koga to ne interesuje, a sve da bi posle radio ono što ne umeš.
Daleko iza njega su predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić sa preko 10.000 followera i bivši ministar Oliver Dulić sa skoro 9,5 hiljada followera.
Dinkićev najpopularniji tweet je "A od braće: 400 za NIS, 4 za @zzeljko", gde je prvo cena po kojoj je prodat NIS Gaspromu, a drugo broj bodova koje je Rusija dala Željku Joksimoviću na Pesmi Evrovizije.
Najpopularniji Dulićev tweet mora da se ilustruje fotografijom.
Među "šampionima" su i bivši ministar Dragan Šutanovac (6.623), potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić (4.739), predsednica Narodne partije Maja Gojković (3.966), predsednica Skuštine Novog Sada Aleksandra Jerkov (3.527).
Oni svakodnevno dele sa svojim pratiocima svoja mišljenja, ideje, privatne trenutke, povremeno se posvađaju sa nekim.
Tu su i profili političara koji vode neki od njihovih saradnika, kao što je profil predsednika Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića (7.133), potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića (4.745), ministra Milutina Mrkonjića (4.236), predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića (3.985), bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jerimića (3.262).
Zanimljivo je da su sa većine ovih profila prestali da nam stižu tweetovi tokom ili nakon kampanje. Tako nam je sa Vučićevog profila poručeno 20. maja da je "Internet kampanja presudila". Nakon ovoga Vučić se nije oglasio na Twitteru.
Jovanović je prestao da tweetuje 24. aprila, predsednik skupštine Nenad Stefanović 1. juna, Mrkonjić 20. juna, Drašković 4. maja. Među njima je i poslanica DS-a Jelena Trivan, koja je sama vodila svoj profil, ali od 20. aprila nije progovorila ni reč.
Poseban fenomen su Twitter profili koje bismo mogli da nazovemo i "parkiranim" pošto sa njih nije pušten ni jedan tweet, imaju puno followera, a ne prate nikoga. Među njima su profili gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa (koga prati skoro 8.000 ljudi, a on prati samo troje), kao i navodni profili premijera Ivice Dačića i vicepremijera Rasima Ljajića, koji imaju po 1.125 followera.
U poslednjih nekoliko dana znatiželju twitteraša izaziva profil @DacicIvica_SPS, koji se predstavlja kao da je stvarni profil premijera Srbije, ali oni koji dobro poznaju srpsku Twitter zajednicu to demantuju.
Upravo je mogućnost da napravite lažni nalog na Twitteru dvosekli mač za sve koji ga koriste, pošto se više puta dešavalo da bilo obični korisnici, bilo novinari pomisle da je neki lažni profil pravi. Dva najpoznatija primera su lažni profili Vuka Jeremića i Dragana Đilasa koji su se pojavili pre par godina i izazvali buru u tada vrlo maloj Twitter zajednici Srbije. Sa navodnog Jeremićevog profila uspele su da stignu i uvrede pojedinim svetskim diplomatama, zbog čega su morala da padnu izvinjenja. Oba profila su vrlo brzo nestala sa Twittera bez nekih posebnih objašnjenja.
Reč poznavaoca i višegodišnjeg korisnika Twittera Zorana Torbice iz Centra za razvoj Interneta mnogima služi kao potvrda da li se iza nekog naloga na ovoj društvenoj mreži krije realna osoba. Takvi nalozi se nazivaju i "kiza-apruvd" (odobreni od Kize).
Torbica za Mondo kaže da su "neki političari u zadnjih godinu i "kusur" ukačili šta je dvosmerna komunikacija i dobro su prošli u predizbornoj kampanji".
"Oni su drastično promenili komunikaciju sa glasačima, a Twitter im je poslužio kao prozor u realnost", kaže Torbica.
On dodaje da s druge strane postoje političari koji su loše prošli jer su Twitter shvatili kao megafon i priliku za ostvarivanje profita u glasovima. Oni nisu shvatili da moraju da budu u komunikaciji sa glasačima, da ih saslušaju, te da je Twitter najbolji kanal komunikacije.
Torbica posebno ističe Dinkića, državnog sekretara za Digitalnu agendu Jasnu Matić, potpredsednicu Skupštine Gordanu Čomić kao pozitivne primere kako političari treba da komuniciraju sa glasačima na Twitteru.
Torbica kaže da je Čanak tako uspešan na Twitteru zavaljujući tome što je kozer i duhovit, ali mu zamera što nije imao veliki politički angažman na ovoj društvenoj mreži, pa je čak i zaobilazio neke teme i pitanja.
Njega posebno raduje što mnogi predstavnici lokalnih samouprava, predsednici opština i gradova direktno komuniciraju sa glasačima i nada se da će Vlada Srbije slediti pozitivne primere Hrvatske i Crne Gore, te da će većina njenih članova da otvori naloge i komunicira sa građanima.
Torbica bi voleo da vidi Dačića na Twitteru, pošto ima šta da kaže kao premijer i nada se da Đilas neće da ponovi grešku bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i izignoriše društvene mreže.
"Siguran sam da bi veliki broj kriznih situacija, da navedem samo primere BusPlusa i radnog vremena Ade Ciganlije, bio brže rešen. Političari moraju da budu svesni da mediji krenu sa nekih dva dana zakašnjenja da prate neku krizu u odnosu na trenutak kad se o njoj pokrene tema na društvenim mrežama", kaže Torbica.
Šef centralnog izbornog štaba URS Toma Damnjanović je generalno zadovoljan kako je njegova partija koristila društvene mreže, ali ističe da je Twitter mnogo zgodniji za predstavljanje opozicije nego vlasti.
On kaže za MONDO da srećom opozicija nije dovoljno iskoristila tu mogućnost. "Kao opozicija možeš jednostavno da kažeš 'Ti si lopov'. Ja nemam mesta da objasnim u 140 karaktera (maksimalna dužina jednog tweeta) da nisam lopov. Opozicija teži ka promenama i to je lako objasniti. Vlast mora da objasni svoj legitimitet i uspešnost u 140 karaktera, što je vrlo teško", kaže on.
Damnjanović misli da je dobro da su se političari pojavili na "lajni", ali da je ona često pogrešno reagovala na njihovo pojavljivanje.
"Mislim da je bilo previše ispada mržnje i previše 'uvlačenja' političarima. U krajnjem slučaju, sami političari su mogli da izvuku korist od Twittera, jer im je mogao poslužiti kao korektiv za sve one lepe priče koje čitaju o sebi u svim dnevnim novinama", kaže šef izbornog štaba URS.
On zamera političarima što nisu kombinovali i druge mogućnosti komunikacije sa glasačima koje im daje Internet, posebno blog, sa Twitterom. "Najbolji primer kako se političar na vlasti služi kombinacijom Twittera i bloga je Karl Bilt. On je pred izbore u Švedskoj napisao tekst zašto glasati za njegovu partiju i onda ga je bacio na Twitter. Time zatvaraš mnoga pitanja na tajmlajnu koja se često ponavljaju ili su neprijatna, pa ne možeš da odgovoriš na njih jednim tweetom", naglašava Damnjanović.
Njegova generalna ocena je da će Internet da donese jako malo novih glasača, ali nepojavljivanje na Internetu može da odmogne i navodi slučaj "Slađe iz Niša", kao i snimak pristalice naprednjaka koji pokušava da se popne uz pokretne stepenice koje idu u suprotnom pravcu.
Damnjanović dodaje da je na Internetu vođena žestoka negativna kampanja, što postojeće glasače može da odvede u apstinenciju. Ovo je posebno bitno kad se uzme u obzir činjenica da se minimalno 80 odsto glasača informiše preko TV-a.
Potpredsednik kompanije InternetGroup Dragan Varagić kaže za MONDO da njega mnogo više zanima kako će društvene mreže biti korišćene u budućnosti, pogotovu da li će biti korišćene za širenje lažnih informacija, pošto se mnogi korisnici društvenih mreža nekritički odnose prema informacijama koje im se plasiraju na Internetu.
"Već imamo takvu situaciju u zemljama u kojima se odvijalo tzv. arapsko proleće. Društvene mreže su korišćene kao kanal komunikacije opozicionih aktivista u rušenju diktatorskih režima u arapskom svetu. Oni se sada suočavaju sa problemom da protiv njih pristalice bivših režima šire dezinformacije, pa čak moraju da angažuju eksperte sa Zapada kako bi izašli na kraj sa ovim problemom", kaže Varagić.
On smatra da je korišćenje društvenih mreža u poslednjoj predizbornoj kampanji u Srbiji poslužilo manje za pridobijanje novih glasača, a više kao sredstvo za eksperimentisanje šta se sve može uraditi u nekoj od sledećih kampanja.
"Biće zanimljivo da vidimo da li će izborni štabovi iskoristiti saznanja iz ove kampanji i kadrove koje su stvorili za nešto što se već dešava u arapskim zemljama", zaključuje Varagić.
(Boris Milićević/MONDO)
Oni svakodnevno dele sa svojim pratiocima svoja mišljenja, ideje, privatne trenutke, povremeno se posvađaju sa nekim.
Tu su i profili političara koji vode neki od njihovih saradnika, kao što je profil predsednika Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića (7.133), potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića (4.745), ministra Milutina Mrkonjića (4.236), predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića (3.985), bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jerimića (3.262).
Zanimljivo je da su sa većine ovih profila prestali da nam stižu tweetovi tokom ili nakon kampanje. Tako nam je sa Vučićevog profila poručeno 20. maja da je "Internet kampanja presudila". Nakon ovoga Vučić se nije oglasio na Twitteru.
Jovanović je prestao da tweetuje 24. aprila, predsednik skupštine Nenad Stefanović 1. juna, Mrkonjić 20. juna, Drašković 4. maja. Među njima je i poslanica DS-a Jelena Trivan, koja je sama vodila svoj profil, ali od 20. aprila nije progovorila ni reč.
Poseban fenomen su Twitter profili koje bismo mogli da nazovemo i "parkiranim" pošto sa njih nije pušten ni jedan tweet, imaju puno followera, a ne prate nikoga. Među njima su profili gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa (koga prati skoro 8.000 ljudi, a on prati samo troje), kao i navodni profili premijera Ivice Dačića i vicepremijera Rasima Ljajića, koji imaju po 1.125 followera.
U poslednjih nekoliko dana znatiželju twitteraša izaziva profil @DacicIvica_SPS, koji se predstavlja kao da je stvarni profil premijera Srbije, ali oni koji dobro poznaju srpsku Twitter zajednicu to demantuju.
Upravo je mogućnost da napravite lažni nalog na Twitteru dvosekli mač za sve koji ga koriste, pošto se više puta dešavalo da bilo obični korisnici, bilo novinari pomisle da je neki lažni profil pravi. Dva najpoznatija primera su lažni profili Vuka Jeremića i Dragana Đilasa koji su se pojavili pre par godina i izazvali buru u tada vrlo maloj Twitter zajednici Srbije. Sa navodnog Jeremićevog profila uspele su da stignu i uvrede pojedinim svetskim diplomatama, zbog čega su morala da padnu izvinjenja. Oba profila su vrlo brzo nestala sa Twittera bez nekih posebnih objašnjenja.
Reč poznavaoca i višegodišnjeg korisnika Twittera Zorana Torbice iz Centra za razvoj Interneta mnogima služi kao potvrda da li se iza nekog naloga na ovoj društvenoj mreži krije realna osoba. Takvi nalozi se nazivaju i "kiza-apruvd" (odobreni od Kize).
Torbica za Mondo kaže da su "neki političari u zadnjih godinu i "kusur" ukačili šta je dvosmerna komunikacija i dobro su prošli u predizbornoj kampanji".
"Oni su drastično promenili komunikaciju sa glasačima, a Twitter im je poslužio kao prozor u realnost", kaže Torbica.
On dodaje da s druge strane postoje političari koji su loše prošli jer su Twitter shvatili kao megafon i priliku za ostvarivanje profita u glasovima. Oni nisu shvatili da moraju da budu u komunikaciji sa glasačima, da ih saslušaju, te da je Twitter najbolji kanal komunikacije.
Torbica posebno ističe Dinkića, državnog sekretara za Digitalnu agendu Jasnu Matić, potpredsednicu Skupštine Gordanu Čomić kao pozitivne primere kako političari treba da komuniciraju sa glasačima na Twitteru.
Torbica kaže da je Čanak tako uspešan na Twitteru zavaljujući tome što je kozer i duhovit, ali mu zamera što nije imao veliki politički angažman na ovoj društvenoj mreži, pa je čak i zaobilazio neke teme i pitanja.
Njega posebno raduje što mnogi predstavnici lokalnih samouprava, predsednici opština i gradova direktno komuniciraju sa glasačima i nada se da će Vlada Srbije slediti pozitivne primere Hrvatske i Crne Gore, te da će većina njenih članova da otvori naloge i komunicira sa građanima.
Torbica bi voleo da vidi Dačića na Twitteru, pošto ima šta da kaže kao premijer i nada se da Đilas neće da ponovi grešku bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i izignoriše društvene mreže.
"Siguran sam da bi veliki broj kriznih situacija, da navedem samo primere BusPlusa i radnog vremena Ade Ciganlije, bio brže rešen. Političari moraju da budu svesni da mediji krenu sa nekih dva dana zakašnjenja da prate neku krizu u odnosu na trenutak kad se o njoj pokrene tema na društvenim mrežama", kaže Torbica.
Šef centralnog izbornog štaba URS Toma Damnjanović je generalno zadovoljan kako je njegova partija koristila društvene mreže, ali ističe da je Twitter mnogo zgodniji za predstavljanje opozicije nego vlasti.
On kaže za MONDO da srećom opozicija nije dovoljno iskoristila tu mogućnost. "Kao opozicija možeš jednostavno da kažeš 'Ti si lopov'. Ja nemam mesta da objasnim u 140 karaktera (maksimalna dužina jednog tweeta) da nisam lopov. Opozicija teži ka promenama i to je lako objasniti. Vlast mora da objasni svoj legitimitet i uspešnost u 140 karaktera, što je vrlo teško", kaže on.
Damnjanović misli da je dobro da su se političari pojavili na "lajni", ali da je ona često pogrešno reagovala na njihovo pojavljivanje.
"Mislim da je bilo previše ispada mržnje i previše 'uvlačenja' političarima. U krajnjem slučaju, sami političari su mogli da izvuku korist od Twittera, jer im je mogao poslužiti kao korektiv za sve one lepe priče koje čitaju o sebi u svim dnevnim novinama", kaže šef izbornog štaba URS.
On zamera političarima što nisu kombinovali i druge mogućnosti komunikacije sa glasačima koje im daje Internet, posebno blog, sa Twitterom. "Najbolji primer kako se političar na vlasti služi kombinacijom Twittera i bloga je Karl Bilt. On je pred izbore u Švedskoj napisao tekst zašto glasati za njegovu partiju i onda ga je bacio na Twitter. Time zatvaraš mnoga pitanja na tajmlajnu koja se često ponavljaju ili su neprijatna, pa ne možeš da odgovoriš na njih jednim tweetom", naglašava Damnjanović.
Njegova generalna ocena je da će Internet da donese jako malo novih glasača, ali nepojavljivanje na Internetu može da odmogne i navodi slučaj "Slađe iz Niša", kao i snimak pristalice naprednjaka koji pokušava da se popne uz pokretne stepenice koje idu u suprotnom pravcu.
Damnjanović dodaje da je na Internetu vođena žestoka negativna kampanja, što postojeće glasače može da odvede u apstinenciju. Ovo je posebno bitno kad se uzme u obzir činjenica da se minimalno 80 odsto glasača informiše preko TV-a.
Potpredsednik kompanije InternetGroup Dragan Varagić kaže za MONDO da njega mnogo više zanima kako će društvene mreže biti korišćene u budućnosti, pogotovu da li će biti korišćene za širenje lažnih informacija, pošto se mnogi korisnici društvenih mreža nekritički odnose prema informacijama koje im se plasiraju na Internetu.
"Već imamo takvu situaciju u zemljama u kojima se odvijalo tzv. arapsko proleće. Društvene mreže su korišćene kao kanal komunikacije opozicionih aktivista u rušenju diktatorskih režima u arapskom svetu. Oni se sada suočavaju sa problemom da protiv njih pristalice bivših režima šire dezinformacije, pa čak moraju da angažuju eksperte sa Zapada kako bi izašli na kraj sa ovim problemom", kaže Varagić.
On smatra da je korišćenje društvenih mreža u poslednjoj predizbornoj kampanji u Srbiji poslužilo manje za pridobijanje novih glasača, a više kao sredstvo za eksperimentisanje šta se sve može uraditi u nekoj od sledećih kampanja.
"Biće zanimljivo da vidimo da li će izborni štabovi iskoristiti saznanja iz ove kampanji i kadrove koje su stvorili za nešto što se već dešava u arapskim zemljama", zaključuje Varagić.
(Boris Milićević/MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu