Predstavnici evropskih Roma su danas u bivšem nacističkom koncentracionom logoru Aušvic na jugu Poljske odali poštu žrtvama holokausta nad Romima i Sinti tokom Drugog svetskog rata.
Oni su upozorili da antiromski rasizam ponovo počinje da ugrožava demokratiju i njene vrednosti u Evropi.
Kao i svake godine, 2. avgusta predstavnici Roma iz evropskih zemalja došli su da polože cveće i zapale sveće ispred spomenika u delu nazvanom Porodični ciganski logor u Aušvicu, najvećoj "fabrici smrti" koju su nacisti podigli tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Poljskoj.
Kroz taj logor je od februara 1943. godine, kada su nacisti formirali u 32 barake Familijencigojnerlager, prošlo 20.967 muškaraca, žena i romske dece, deportovanih iz 14 evropskih zemalja.
Romi su, posle Jevreja i Poljaka, treća najbrojnija grupa žrtava logora.
Logor je likvidiran u noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine kada je u gasnim komorama Aušvica pobijeno preostalih 2.897 Roma i Sinti i 2. avgust se u svetu obeležava kao Dan sećanja na žrtve holokausta nad Romima i Sinti.
"U mnogim evropskim zemljama Sinti i Romi su žrtve nasilja i rasističkih ubistava. Izuzetno smo uznemireni koliko su počinioci tih napada povezani i dobijaju podršku i delaju ne samo u Evropi nego i u svetu", kazao je šef Centralnog saveta Roma i Sinti u Nemačkoj Romani Roze.
"Istorija se ponavlja. Ponovo na vratima nekih kafića i restorana vise table 'Ciganima ulaz zabranjen'. Te zemlje su deo evropske zajednice, nazivaju sebe civilizovanima", kazao je jedan od 23.000 romskih logoraša koji je imao sreće da bude među svega 2.000 onih koji su preživeli pakao Aušvica.
Predsednik Udruženja Roma u Poljskoj Roman Kvjatkovski podsetio je da pored otvorenog nasilja Rome u Evropskoj uniji guraju na margine društva i da se vrte u začaranom krugu nedovoljnog obrazovanja i bede.
"Revolt i uznemirenost Roma društvo žigoše. Posebno u medijima. Pojedinačne slučajeve uopštavaju i prenose na ceo narod. Bilo je tako dramatičnih situacija da smo se plašili da izlazimo iz kuća. Žigosanje stvara tlo za nasilje sa kojim smo suočeni posebno u zemljama Srednje i Istočne Evrope", kazao je Kvjatkovski.
Delegacije romskih udruženja i Romi koji su preživeli holokaust pozvali su danas sa pomena u Aušvicu vlade i građansko društvo u zemljama Evrope da se tom žigosanju Roma suprotstave a da romski holokaust ne
bude i dalje "zaboravljeni" holokaust koji se retko ili nikako pominje.
(Beta)
Kao i svake godine, 2. avgusta predstavnici Roma iz evropskih zemalja došli su da polože cveće i zapale sveće ispred spomenika u delu nazvanom Porodični ciganski logor u Aušvicu, najvećoj "fabrici smrti" koju su nacisti podigli tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Poljskoj.
Kroz taj logor je od februara 1943. godine, kada su nacisti formirali u 32 barake Familijencigojnerlager, prošlo 20.967 muškaraca, žena i romske dece, deportovanih iz 14 evropskih zemalja.
Romi su, posle Jevreja i Poljaka, treća najbrojnija grupa žrtava logora.
Logor je likvidiran u noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine kada je u gasnim komorama Aušvica pobijeno preostalih 2.897 Roma i Sinti i 2. avgust se u svetu obeležava kao Dan sećanja na žrtve holokausta nad Romima i Sinti.
"U mnogim evropskim zemljama Sinti i Romi su žrtve nasilja i rasističkih ubistava. Izuzetno smo uznemireni koliko su počinioci tih napada povezani i dobijaju podršku i delaju ne samo u Evropi nego i u svetu", kazao je šef Centralnog saveta Roma i Sinti u Nemačkoj Romani Roze.
"Istorija se ponavlja. Ponovo na vratima nekih kafića i restorana vise table 'Ciganima ulaz zabranjen'. Te zemlje su deo evropske zajednice, nazivaju sebe civilizovanima", kazao je jedan od 23.000 romskih logoraša koji je imao sreće da bude među svega 2.000 onih koji su preživeli pakao Aušvica.
Predsednik Udruženja Roma u Poljskoj Roman Kvjatkovski podsetio je da pored otvorenog nasilja Rome u Evropskoj uniji guraju na margine društva i da se vrte u začaranom krugu nedovoljnog obrazovanja i bede.
"Revolt i uznemirenost Roma društvo žigoše. Posebno u medijima. Pojedinačne slučajeve uopštavaju i prenose na ceo narod. Bilo je tako dramatičnih situacija da smo se plašili da izlazimo iz kuća. Žigosanje stvara tlo za nasilje sa kojim smo suočeni posebno u zemljama Srednje i Istočne Evrope", kazao je Kvjatkovski.
Delegacije romskih udruženja i Romi koji su preživeli holokaust pozvali su danas sa pomena u Aušvicu vlade i građansko društvo u zemljama Evrope da se tom žigosanju Roma suprotstave a da romski holokaust ne
bude i dalje "zaboravljeni" holokaust koji se retko ili nikako pominje.
(Beta)
