Zbog toga je Srbija i dalje u vrhu liste zemalja čiji građani traže azil u toj zemlji, pokazuju podaci švajcarskog Saveznog ureda za migracije (BFM).
Prema podacima koje je taj ured danas dostavio portalu EurAktiv Srbija, građani Makedonije su u prvih sedam meseci ove godine podneli 795 zahteva, a građani BiH 270 zahteva.
Građani Srbije, Makedonije i BiH su u Švajcarskoj u prvih sedam meseci predali ukupno 2.217 zahteva za azil.
U švajcarskom Saveznom uredu za migracije rečeno je EurAktivu da primaju dosta zahteva za azil iz zemalja kojima je odobren bezvizni režim za zemlje šengenskog prostora, a pre svega iz Srbije i Makedonije.
One su, kako navode u BFM-u, u "samom vrhu iza Eritreje, Tunisa i Nigerije".
Najviše zahteva ove godine građani Srbije su podneli u januaru, ukupno 315, da bi se u narednim mesecima broj zahteva smanjivao.
Najmanje zahteva je podneto u maju, ukupno 99, a od tada broj zahteva ponovo raste.
U junu ove godine građani Srbije su podneli 111 zahteva da bi se u julu njihov broj povećao za 68 odsto na 187.
Sličan trend postoji i kada je reč o zahtevima građana Makedonije i BiH.
Građani Srbije su u Švajcarskoj u 2011. podneli 1.217 zahteva za azil, što je 307 zahteva ili 33,7 odsto više u odnosu na 2010.
Srbija je prošle godine po broju podnetih zahteva bila četvrta, ispred Avganistana, Makedonije, Sirije, Kine, Somalije i Kosova.
Švajcarski Savezni ured za migracije vodi zasebno podatke o broju zahteva koji su podneli građani Kosova.
Zbog povećanja broja zahteva građana zemalja Zapadnog Balkana, pre svega Srbije, Makedonije i BiH, švajcarske vlasti su na 48 sati skratile rok za razmatranje zahteva za azil građane zemalja u kojima je garantovana adekvatna zaštita od progona.
Ta mera treba da olakša i ubrza vraćanje osoba koje neosnovano traže azil u zemlje porekla.
Od januara 2011. do jula 2012. godine je 4.593 građana Srbije, Makedonije i BiH zatražilo azil u Švajcarskoj, a prema navodima vlasti reč je velikim delom o Romima.
Status azilanta je dobilo samo 20 osoba, što znači da je kvota priznavanja zahteva oko 0,5 odsto.
Građani Srbije, Makedonije i Crne Gore mogu od kraja 2009. da putuju bez viza u zemlje šengenskog prostora, uključujući Švajcarsku, a građani BiH i Albanije od 2010.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Prema podacima koje je taj ured danas dostavio portalu EurAktiv Srbija, građani Makedonije su u prvih sedam meseci ove godine podneli 795 zahteva, a građani BiH 270 zahteva.
Građani Srbije, Makedonije i BiH su u Švajcarskoj u prvih sedam meseci predali ukupno 2.217 zahteva za azil.
U švajcarskom Saveznom uredu za migracije rečeno je EurAktivu da primaju dosta zahteva za azil iz zemalja kojima je odobren bezvizni režim za zemlje šengenskog prostora, a pre svega iz Srbije i Makedonije.
One su, kako navode u BFM-u, u "samom vrhu iza Eritreje, Tunisa i Nigerije".
Najviše zahteva ove godine građani Srbije su podneli u januaru, ukupno 315, da bi se u narednim mesecima broj zahteva smanjivao.
Najmanje zahteva je podneto u maju, ukupno 99, a od tada broj zahteva ponovo raste.
U junu ove godine građani Srbije su podneli 111 zahteva da bi se u julu njihov broj povećao za 68 odsto na 187.
Sličan trend postoji i kada je reč o zahtevima građana Makedonije i BiH.
Građani Srbije su u Švajcarskoj u 2011. podneli 1.217 zahteva za azil, što je 307 zahteva ili 33,7 odsto više u odnosu na 2010.
Srbija je prošle godine po broju podnetih zahteva bila četvrta, ispred Avganistana, Makedonije, Sirije, Kine, Somalije i Kosova.
Švajcarski Savezni ured za migracije vodi zasebno podatke o broju zahteva koji su podneli građani Kosova.
Zbog povećanja broja zahteva građana zemalja Zapadnog Balkana, pre svega Srbije, Makedonije i BiH, švajcarske vlasti su na 48 sati skratile rok za razmatranje zahteva za azil građane zemalja u kojima je garantovana adekvatna zaštita od progona.
Ta mera treba da olakša i ubrza vraćanje osoba koje neosnovano traže azil u zemlje porekla.
Od januara 2011. do jula 2012. godine je 4.593 građana Srbije, Makedonije i BiH zatražilo azil u Švajcarskoj, a prema navodima vlasti reč je velikim delom o Romima.
Status azilanta je dobilo samo 20 osoba, što znači da je kvota priznavanja zahteva oko 0,5 odsto.
Građani Srbije, Makedonije i Crne Gore mogu od kraja 2009. da putuju bez viza u zemlje šengenskog prostora, uključujući Švajcarsku, a građani BiH i Albanije od 2010.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Kevin Panter srušio Partizan: Crno-beli se čudesno vratili, ali onda ih srušio bivši kapiten!
"Pogledajte dobro oči ovog čoveka, hoću da svi Rusi vide": Srna objavio potresnu fotografiju, ledi krv u žilama
"Pomislio sam da su sve shvatili, a onda ne uradimo najlakšu stvar na svetu": Željko Obradović o Partizanovih 2-7
Željko Obradović o ključnom momentu poraza Partizana: "Moramo to da naučimo, nedopustivo je"
Navijači Partizana prvi put zviždali svom igraču: Gube strpljenje za njega, evo čije su ime skandirali!