Ministar unutrašnjih poslova pokrajine Hesen demohrišćanin Boris Rajn, koji je zbog izbeglica tražio suspendovanje bezviznog režima sa Srbijom i Makedonijom, naišao je na kritike iz redova svojih političkih protivnika socijaldemokrata i Saveta za izbeglice te nemačke pokrajine.
"Mi zahtevamo od ministra da u buduće izostavi tu vrstu populističkih izjava'', rekao je Timo Šerenberg iz pokrajinskog saveta za izbeglice.
Šerenberg je, kako prenosi nemačka štampa, ocenio da su Romi u Srbiji i Makedoniji diskriminisani i da, iz tog ugla gledano, govoriti o zloupotrebi prava na azil i svoditi to na privredne razloge, negira realnu situaciju Roma, dok je iz pokrajisnkog SPD ocenjeno da zahtevi za ukidanjem bezviznog režima nisu rešenje.
Rajn je pre par dana zatražio od saveznog nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova ukidanje viznog režima za građane Srbije i Makeodnije, zbog velikog broja azilanata iz tih zemalja i time se, zapravo, priključio i drugim političarima koji su isto to zahtevali.
''To je nužno, kako bi se sadašnje zloupotebe vezane za azil stopirale'', napisao je Rajn u pismu saveznom ministru unutrašnjih poslova Hansu-Peteru Fridrihu, saopštilo je pokrajnsko ministarstvo unutrašnjih poslova Hesena.
Rajn je istakao da je od ukidanja viznog režima 2009. godine sa Srbijom i Makedonijom broj azilanata, naročito Roma, dramatično porastao i da je broj podnosilaca zahteva u septembru, u poređenju sa avgustom, za 80 odsto porastao.
Pre njega su isti zahtev već izneli predsedavajući Odbora za unutrašnju politiku Bundestaga Volgang Bozbah i bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman.
Srpski azilanti, njih 4.300 koliko ih je u osam meseci ove godine podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a od kojih je svega 0,3 odsto i steklo to pravo, naljutili su, očito, nemačke vlasti, koje sada traže i privremenu suspenziju bezviznog režima, ali i radiklano skraćenje azilantskog postupka na do 48 sati.
Poređenja radi, iz Avganistana je 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto.....
Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo samo do toga da se ''prečicom'' i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.
Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već-kako se navodi- lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.
Statistika kaže, piše nemačka štampa, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije više od 90 odsto zahteva Roma.
Ukoliko bi Srbiji bezvizni režim sa zemljama EU bio ukinut, onda bi se unutrašnjo-politička izolacija Roma mogla dalje zaoštiti, jer bi oni onda, smatraju analitičari, mogli biti kolektivno proglašeni odgovornim za ukidanje vizne slobode.
Advokat organizacije ''Pro azil'' Hubert Hajnold mišljenja je da je pretežna većina odbijenih zahteva Roma i onako nepravedno odbijena. Hajnold veruje da bi se, ako bi se ozbiljno analiziralo šta sve jedna romska porodica doživi, kada je reč o nasilju, onda bi se moglo recći, smatra advokat, da je je situacija verovatno dostigla nivo progona jedne grupe.
Bozbah je, tražeći proveru bezviznog režima sa Srbijom i Makednijom, jasno naglasio da se ne radi o tome da se onim, koji su politički proganjani, izbegne i uskrati pružanje neophodne pomoći.
''Ovde se na pravo na azil pozivaju oni, koji pre svega žele da dobiju socijalnu pomoć'', rekao je Bozbah nemačkom dnevniku ''Velt'' i upozorio na slične probleme, ako Rumunija i Bugarska uđu u ''Šengenski prostor''.
Bavarski ministar unutrašnjih poslova Herman je zahtevao da se odluka o azilantima iz Srbije i Makedonije, u okviru jednog pravnog postupka, ''donosi u roku od 48 časova'', prema uzoru na Švajcarsku, gde je takav postupak uveden od avgusta meseca.
''Mi ne možemo prihvatiti da zemlje, koje teže EU, budi glavne za podnošenje zahteva za azil'', rekao je Herman, ukazujući da u Srbiji i Makedniji ne postoje nikakvi progoni, koji su relevantni za postupak za dobijalnje azila.
(Tanjug, ilustracija(Guliver/Getty Images))
Šerenberg je, kako prenosi nemačka štampa, ocenio da su Romi u Srbiji i Makedoniji diskriminisani i da, iz tog ugla gledano, govoriti o zloupotrebi prava na azil i svoditi to na privredne razloge, negira realnu situaciju Roma, dok je iz pokrajisnkog SPD ocenjeno da zahtevi za ukidanjem bezviznog režima nisu rešenje.
Rajn je pre par dana zatražio od saveznog nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova ukidanje viznog režima za građane Srbije i Makeodnije, zbog velikog broja azilanata iz tih zemalja i time se, zapravo, priključio i drugim političarima koji su isto to zahtevali.
''To je nužno, kako bi se sadašnje zloupotebe vezane za azil stopirale'', napisao je Rajn u pismu saveznom ministru unutrašnjih poslova Hansu-Peteru Fridrihu, saopštilo je pokrajnsko ministarstvo unutrašnjih poslova Hesena.
Rajn je istakao da je od ukidanja viznog režima 2009. godine sa Srbijom i Makedonijom broj azilanata, naročito Roma, dramatično porastao i da je broj podnosilaca zahteva u septembru, u poređenju sa avgustom, za 80 odsto porastao.
Pre njega su isti zahtev već izneli predsedavajući Odbora za unutrašnju politiku Bundestaga Volgang Bozbah i bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman.
Srpski azilanti, njih 4.300 koliko ih je u osam meseci ove godine podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a od kojih je svega 0,3 odsto i steklo to pravo, naljutili su, očito, nemačke vlasti, koje sada traže i privremenu suspenziju bezviznog režima, ali i radiklano skraćenje azilantskog postupka na do 48 sati.
Poređenja radi, iz Avganistana je 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto.....
Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo samo do toga da se ''prečicom'' i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.
Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već-kako se navodi- lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.
Statistika kaže, piše nemačka štampa, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije više od 90 odsto zahteva Roma.
Ukoliko bi Srbiji bezvizni režim sa zemljama EU bio ukinut, onda bi se unutrašnjo-politička izolacija Roma mogla dalje zaoštiti, jer bi oni onda, smatraju analitičari, mogli biti kolektivno proglašeni odgovornim za ukidanje vizne slobode.
Advokat organizacije ''Pro azil'' Hubert Hajnold mišljenja je da je pretežna većina odbijenih zahteva Roma i onako nepravedno odbijena. Hajnold veruje da bi se, ako bi se ozbiljno analiziralo šta sve jedna romska porodica doživi, kada je reč o nasilju, onda bi se moglo recći, smatra advokat, da je je situacija verovatno dostigla nivo progona jedne grupe.
Bozbah je, tražeći proveru bezviznog režima sa Srbijom i Makednijom, jasno naglasio da se ne radi o tome da se onim, koji su politički proganjani, izbegne i uskrati pružanje neophodne pomoći.
''Ovde se na pravo na azil pozivaju oni, koji pre svega žele da dobiju socijalnu pomoć'', rekao je Bozbah nemačkom dnevniku ''Velt'' i upozorio na slične probleme, ako Rumunija i Bugarska uđu u ''Šengenski prostor''.
Bavarski ministar unutrašnjih poslova Herman je zahtevao da se odluka o azilantima iz Srbije i Makedonije, u okviru jednog pravnog postupka, ''donosi u roku od 48 časova'', prema uzoru na Švajcarsku, gde je takav postupak uveden od avgusta meseca.
''Mi ne možemo prihvatiti da zemlje, koje teže EU, budi glavne za podnošenje zahteva za azil'', rekao je Herman, ukazujući da u Srbiji i Makedniji ne postoje nikakvi progoni, koji su relevantni za postupak za dobijalnje azila.
(Tanjug, ilustracija(Guliver/Getty Images))
