Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman je danas zahtevao od EU i Evropske komisije hitno ukidanje bezviznog režima za Srbiju i Makedoniju, zbog velikog broja azilanata iz te dve države.
On je rekao da postoji urgentna potreba za delovanjem, kako bi se zauzdao dramatični rast osoba koje traže azil.
''Zahtevam od EU i Evropske komisije da odmah ukine viznu slobodu za Srbiju i Makedoniju'', rekao je Herman danas, saopštilo je njegovo ministarstvo.
On je i od savezne nemačke države zahtevao da jasno skrati administrativni postupak prema azilantima i rekao da u to spada, takođe, i da se broj zaposlenih u Saveznoj službi za migracije i izbeglice poveća za najmanje 200 ljudi.
Herman je izrazio zabrinutost zbog rasta zahteva za azil iz Srbije i Makedonije i iznoso podatke da je u avgustu 2011. bilo iz te dve zemlje ukupno 170 zahteva, a u istom mesecu ove godine 1.411, a u septembru 3,421.
Zahtevi u Nemačkoj za suspenziju bezviznog režima Srbiji i Makedoniji zbog velikog broja azilanata postaju sve glasniji i, pored jednog broja pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova, reagovao je i savezni ministar Hans-Peter Fridrih, tražeći proveru vizne slobode.
''Vizna sloboda za Srbiju i Makedniju mora da ide na proveru.....'', rekao je Fridrih, političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ''sestrinske'' partije Hrišćansko-demokratske unije (CDU), kancelara Angele Merkel, preneli su danas nemački mediji.
On je upozorio da vizna sloboda ne sme da vodi u zloupotrebu azila. '
"Spremnost Nemaca da pomognu onima kojima je zaista to potrebno i koji su progonjeni ovim je opterećana....'', rekao je Fridrih. Mediji pišu da '' eksplodira'' broj srpskih i makedonskih azilanata u Nemačkoj.
Statistika kaže to isto-u januaru 2010. godine je, na primer, bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, u januaru ove godine 697, a u septembru ove godine 1.395 zahteva za azil.
Zahtevi za proverom bezviznog režima Srbiji i Makedoniji nisu stigli samo iz ekonomski bogatih i razvjenih pokrajina, poput Bavarske ili Hesena, već i sa teritorije nekadašnjeg DDR, iz pokrajina koje same kubure sa privrednim problemima i gde je malo stranaca našlo ''uhlebljenje''- poput Tiringije ili Meklenburg-Prednje Pomeranije.
Porptarol za unutrašnja pitanja nemačkih demohrišćana u Bundestagu Hans-Peter Ul je, tražećiukidanje bezviznog režima Srbiji i Makedoniji, rekao da je kvota priznanja azilantskog statusa nula.
Tema azilanata i vizna sloboda sa Srbiju i Makedoniju biće, prema nemačkim medijima, razmatrana na samitu EU ministara unutrašnjih poslova i prava 25. oktobra.
Za Nemačku, prema ocenama Ula, nastaju visoki troškovi zbog dolaska azilanata.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, plus troškove za povratak u zemlju.
Volfgang Bozbah, predsedavajući Odbora za unutrašnja pitanja Bundestaga, koji je već pre nekoliko dana zatražio suspenciju bezviznog režima, danas ponovio svoj zahtev.
''Nemačko Ministarstvo inostranih poslova bi trebalo da proveri da li se sadašnje stanje mora promeniti ili kako se na drugi način može sprečiti zloupotreba našeg socijalnog sistema'', rekao je Bozbah listu ''Rur nahrihten''.
Srpski azilanti, njih 4.300 koliko ih je u osam meseci ove godine podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a od kojih je svega 0,3 odsto i steklo to pravo, očigleno su glavni uzrok nezadovoljstva nemačkih vlasti, koje sada traže i privremenu suspenziju bezviznog režima, ali i radiklano skraćenje azilantskog postupka na 48 sati.
Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto...
Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo samo do toga da se ''prečicom'' i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.
Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već-kako se navodi- lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.
Statistika kaže, a i nemačka štampa piše, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90 zahteva Roma.
Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić juče je, na triletaralnom sastanku sa ministrima policije Austrije i Mađarske, razgovarao o problemu ilegalnih migracija i lažnih azilanata, "koji preti da ugrozi viznu liberalizaciju"
(Tanjug)
''Zahtevam od EU i Evropske komisije da odmah ukine viznu slobodu za Srbiju i Makedoniju'', rekao je Herman danas, saopštilo je njegovo ministarstvo.
On je i od savezne nemačke države zahtevao da jasno skrati administrativni postupak prema azilantima i rekao da u to spada, takođe, i da se broj zaposlenih u Saveznoj službi za migracije i izbeglice poveća za najmanje 200 ljudi.
Herman je izrazio zabrinutost zbog rasta zahteva za azil iz Srbije i Makedonije i iznoso podatke da je u avgustu 2011. bilo iz te dve zemlje ukupno 170 zahteva, a u istom mesecu ove godine 1.411, a u septembru 3,421.
Zahtevi u Nemačkoj za suspenziju bezviznog režima Srbiji i Makedoniji zbog velikog broja azilanata postaju sve glasniji i, pored jednog broja pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova, reagovao je i savezni ministar Hans-Peter Fridrih, tražeći proveru vizne slobode.
''Vizna sloboda za Srbiju i Makedniju mora da ide na proveru.....'', rekao je Fridrih, političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ''sestrinske'' partije Hrišćansko-demokratske unije (CDU), kancelara Angele Merkel, preneli su danas nemački mediji.
On je upozorio da vizna sloboda ne sme da vodi u zloupotrebu azila. '
"Spremnost Nemaca da pomognu onima kojima je zaista to potrebno i koji su progonjeni ovim je opterećana....'', rekao je Fridrih. Mediji pišu da '' eksplodira'' broj srpskih i makedonskih azilanata u Nemačkoj.
Statistika kaže to isto-u januaru 2010. godine je, na primer, bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, u januaru ove godine 697, a u septembru ove godine 1.395 zahteva za azil.
Zahtevi za proverom bezviznog režima Srbiji i Makedoniji nisu stigli samo iz ekonomski bogatih i razvjenih pokrajina, poput Bavarske ili Hesena, već i sa teritorije nekadašnjeg DDR, iz pokrajina koje same kubure sa privrednim problemima i gde je malo stranaca našlo ''uhlebljenje''- poput Tiringije ili Meklenburg-Prednje Pomeranije.
Porptarol za unutrašnja pitanja nemačkih demohrišćana u Bundestagu Hans-Peter Ul je, tražećiukidanje bezviznog režima Srbiji i Makedoniji, rekao da je kvota priznanja azilantskog statusa nula.
Tema azilanata i vizna sloboda sa Srbiju i Makedoniju biće, prema nemačkim medijima, razmatrana na samitu EU ministara unutrašnjih poslova i prava 25. oktobra.
Za Nemačku, prema ocenama Ula, nastaju visoki troškovi zbog dolaska azilanata.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, plus troškove za povratak u zemlju.
Volfgang Bozbah, predsedavajući Odbora za unutrašnja pitanja Bundestaga, koji je već pre nekoliko dana zatražio suspenciju bezviznog režima, danas ponovio svoj zahtev.
''Nemačko Ministarstvo inostranih poslova bi trebalo da proveri da li se sadašnje stanje mora promeniti ili kako se na drugi način može sprečiti zloupotreba našeg socijalnog sistema'', rekao je Bozbah listu ''Rur nahrihten''.
Srpski azilanti, njih 4.300 koliko ih je u osam meseci ove godine podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a od kojih je svega 0,3 odsto i steklo to pravo, očigleno su glavni uzrok nezadovoljstva nemačkih vlasti, koje sada traže i privremenu suspenziju bezviznog režima, ali i radiklano skraćenje azilantskog postupka na 48 sati.
Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto...
Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo samo do toga da se ''prečicom'' i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.
Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već-kako se navodi- lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.
Statistika kaže, a i nemačka štampa piše, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90 zahteva Roma.
Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić juče je, na triletaralnom sastanku sa ministrima policije Austrije i Mađarske, razgovarao o problemu ilegalnih migracija i lažnih azilanata, "koji preti da ugrozi viznu liberalizaciju"
(Tanjug)
