Delević je kao moguće rešenje predložila stavljanje Srbije na spisak sigurnih zemalja.
"Svako upozorenje uvek shvatam veoma ozbiljno", rekla je Delević na konferenciji za novinare posle predstavljanja projekta "Jačanja organizacija civilnog društva u Srbiji".
Ona smatra da treba preduzeti sve moguće kratkoročne mere da se spreče zloupotrebe vizne liberalizacije i delovanje organizacija i svih onih koji utiču na povećanje broja lažnih azilanata u zemljama EU.
Delević je istakla da su za rešenje problema ipak najvažnije dugoročne mere, a to su, kako je naglasila, unapređenje ekonomskih mogućnosti Srbije i stvaranje jednakih mogućnosti za sve.
Podsećajući da svega 0,3 odsto zahteva za azil bude odobreno, Delević je ocenila da je jedno od mogućih rešenja da Srbija bude prebačena na listu sigurnih trećih zemalja, što bi, kako je istakla, skratilo proceduru donošenja odluke o azilu i vreme za koje podnosioc zahteva uživa povlastice u zemljama u kojima je podneo zahtev.
Ona je podsetila da su neke zemlje to već uradile.
Na pitanje kako tumači porast evroskepticizma u Srbiji, što pokazuju najnovija istraživanja,
Delević je odgovorila da taj trend postoji već duže vreme i da su razlozi za to što proces približavanja EU dugo traje, što građani smatraju da je povezan sa političkim uslovljavanjem, a postoji i kriza u EU.
Delević je istakla da je približavanje EU i dalje proces koji u Srbiji uživa najveću podršku.
Delević je ocenila da novi izveštaj Evropske komisije ne udaljava Srbiju od EU, kao i da ne predstavlja iznenađenje. "Ne bih rekla da je bio iznenađenje, ni u pogledu ocene onoga što je urađeno, ali ni
u pogledu toga šta se očekuje za dalji napredak", kazala je Milica Delević.
Ukazala je da je pred vlastima u Beogradu još mnogo posla na polju reformi - pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, očuvanja nezavisnosti institucija poput Narodne banke Srbije, kao i normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
Delević je ocenila da je, uprkos stavu srpskih vlasti da se zalažu i za EU i za Kosovo, moguć dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
"Isto kao što se bojim da ukoliko ne uđemo u dijalog spremni da vučemo taj proces, naći ćemo se u situaciji da proces vuče nas, a tada ćemo prostora za traženje modaliteta koji su povoljni za nas imati manje", objasnila je ona.
Milica Delević je kazala da ne očekuje promenu strategije EK, uprkos protestima Srbije zbog formulacije o poštovanju teritorijalnog integriteta Kosova, i ocenila da se ta formulacija odnosi na isključivanje podele Kosova kao mogućeg ishoda dijaloga Beograd-Priština.
"Ne očekujem promenu teksta izveštaja, niti strategije pošto to nisu zajednički dokumenti koji se usaglašavaju između Srbije i EU, već su to dokumenti Evropske komisije. Tu formulaciju razumem kao
isključivanje podele iz mogućih ishoda predstojećeg dijaloga",objasnila je ona.
Milica Delević je istakla da izjave srpskih zvaničnika ne bi trebalo da relativizuju evropski put zemlje i otežavaju korake ka EU.
"To nas onda uvodi u začarani krug u kome građani razumeju da se može u EU pod našim uslovima, pa su posle još više razočarani kada napretka bude, ali tek kada se uvaže očekivanja iz Evrope", objasnila je.
(agencije/MONDO, foto: Tanjug, Filip Krainčanić)
"Svako upozorenje uvek shvatam veoma ozbiljno", rekla je Delević na konferenciji za novinare posle predstavljanja projekta "Jačanja organizacija civilnog društva u Srbiji".
Ona smatra da treba preduzeti sve moguće kratkoročne mere da se spreče zloupotrebe vizne liberalizacije i delovanje organizacija i svih onih koji utiču na povećanje broja lažnih azilanata u zemljama EU.
Delević je istakla da su za rešenje problema ipak najvažnije dugoročne mere, a to su, kako je naglasila, unapređenje ekonomskih mogućnosti Srbije i stvaranje jednakih mogućnosti za sve.
Podsećajući da svega 0,3 odsto zahteva za azil bude odobreno, Delević je ocenila da je jedno od mogućih rešenja da Srbija bude prebačena na listu sigurnih trećih zemalja, što bi, kako je istakla, skratilo proceduru donošenja odluke o azilu i vreme za koje podnosioc zahteva uživa povlastice u zemljama u kojima je podneo zahtev.
Ona je podsetila da su neke zemlje to već uradile.
Na pitanje kako tumači porast evroskepticizma u Srbiji, što pokazuju najnovija istraživanja,
Delević je odgovorila da taj trend postoji već duže vreme i da su razlozi za to što proces približavanja EU dugo traje, što građani smatraju da je povezan sa političkim uslovljavanjem, a postoji i kriza u EU.
Delević je istakla da je približavanje EU i dalje proces koji u Srbiji uživa najveću podršku.
Delević je ocenila da novi izveštaj Evropske komisije ne udaljava Srbiju od EU, kao i da ne predstavlja iznenađenje. "Ne bih rekla da je bio iznenađenje, ni u pogledu ocene onoga što je urađeno, ali ni
u pogledu toga šta se očekuje za dalji napredak", kazala je Milica Delević.
Ukazala je da je pred vlastima u Beogradu još mnogo posla na polju reformi - pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, očuvanja nezavisnosti institucija poput Narodne banke Srbije, kao i normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
Delević je ocenila da je, uprkos stavu srpskih vlasti da se zalažu i za EU i za Kosovo, moguć dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
"Isto kao što se bojim da ukoliko ne uđemo u dijalog spremni da vučemo taj proces, naći ćemo se u situaciji da proces vuče nas, a tada ćemo prostora za traženje modaliteta koji su povoljni za nas imati manje", objasnila je ona.
Milica Delević je kazala da ne očekuje promenu strategije EK, uprkos protestima Srbije zbog formulacije o poštovanju teritorijalnog integriteta Kosova, i ocenila da se ta formulacija odnosi na isključivanje podele Kosova kao mogućeg ishoda dijaloga Beograd-Priština.
"Ne očekujem promenu teksta izveštaja, niti strategije pošto to nisu zajednički dokumenti koji se usaglašavaju između Srbije i EU, već su to dokumenti Evropske komisije. Tu formulaciju razumem kao
isključivanje podele iz mogućih ishoda predstojećeg dijaloga",objasnila je ona.
Milica Delević je istakla da izjave srpskih zvaničnika ne bi trebalo da relativizuju evropski put zemlje i otežavaju korake ka EU.
"To nas onda uvodi u začarani krug u kome građani razumeju da se može u EU pod našim uslovima, pa su posle još više razočarani kada napretka bude, ali tek kada se uvaže očekivanja iz Evrope", objasnila je.
(agencije/MONDO, foto: Tanjug, Filip Krainčanić)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija