Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton posetiće, zajedno sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton, Beograd i Prištinu 31. oktobra, saopšteno je danas u Briselu. Eštonova donosi teme za dijalog, kažu u Prištini.
Kako je navedeno u saopštenju, Eštonova će naredne nedelje posetiti Zapadni Balkan i to zajedno da Hilari Klinton.
Prva tačka zajedničke posete biće Sarajevo 30. oktobra, gde će Eštonova i Klintonova razgovarati sa članovima Predsedništva BiH i preneti im podršku evropskoj perspektivi za jedinstvenu i suverenu Bosnu i Hercegovinu. Visoke zvaničnice EU i SAD će, takođe, apelovati na lidere da se suoče sa izazovima i nastave reforme.
Dan kasnije , 31. oktobra, Eštonova i Klintonova će posetiti Beograd i Prištinu. Planirano je da one u Beogradu razgovaraju sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom Dačićem. U Prištini će se sastati sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom i kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.
One u Beograd i Prištinu dolaze kako bi podržale dijalog u cilju normalizacije odnosa. Taj dijalog, koji se odvija pod pokroviteljstvom EU, je u interesu obeju strana, a njegov cilj je unapređenje života ljudi, rešavanje problema i približavanje Beograda i Prištine Evropskoj uniji.
Poseta Eštonove i Klintonove danas je najavljena i iz Stejt departmenta. U saopštenju iz Vašingtona je navedeno da šefica američke diplomatije dolazi na Balkan da bi pružila podršku i pokazala posvećenost SAD budućnosti regiona u evropskoj i evroatlantskoj zajednici. Klintonova će svoju balkansku turneju završiti posetama Hrvatskoj i Albaniji.
Kosovske institucije očekuju da će Ketrin Ešton prilikom posete Prištini zvanično saopštiti teme dijaloga Beograda i Prištine.
Pošto teme pristignu na papiru Priština će pripremiti platformu za razgovore, piše danas "Koha Ditore".
O temama i načinu vođenja dijaloga su prošle nedelje razgovarali predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači, navodi Koha Ditore, pozivajući se na neimenovane izvore.
"Istina je da su nam teme pomenute, ali i da će tokom posete biti nešto na papiru. Ukoliko budemo imali pisanu platformu, to će biti tek pošto budu predstavljene teme", izjavio je neimenovani funkcioner Vlade Kosova.
I dok se čeka na poteze EU politički analitičari u Prištini i Beogradu predviđaju da predstojeći politički razgovori između Kosova i Srbije mogu da se završe autonomijom za severni deo Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo,
Po njima, dve strane trenutno pripremaju teren za ovaj ne tako lak proces.
Špend Kursani iz prištinskog instituta KIPRED kaže da početak političkog dijaloga sada može legalizovati situaciju na severu koja je pod kontrolom srpskih struktura, dok Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra da će tokom pregovora Srbija ponavljati da neće priznati Kosovo, ali da će zvaničnici zapravo odrediti crvenu liniju, a to je status severa Kosova.
U izjavama za Radio Slobodna Evropa Kursani poručuje da pre nego što počne dijalog na političkom nivou, kosovska strana treba da insistira na gašenju paralelnih struktura i na sprovođenju sporazuma iz tehničkog dijaloga sa Srbijom.
U suprotnom, dodaje on, ponovo može doći do izbegavanja sprovođenja bilo kakvih novih sporazuma.
Kao konačno rešenje Kursani predviđa jednu vrstu autonomije za taj deo gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
"Kosovska strana je od početka popuštala, koristila se terminima kao što je specijalni status i slično i izjave su uvek bile odbrambene. To znači da pošto se već govori o severu, završiće se i jednim specijalnim statusom za taj deo", kazao je Kursani.
S druge strane, Aleksandar Popov u izjavi za RSE kaže da će i tokom predstojećih pregovora Srbija zvanično ponavljati da neće priznati Kosovo, ali dodaje da će zvaničnici zapravo odrediti crvenu liniju, a to je status severa Kosova.
"Mislim da će se tu insistirati na nekom statusu koji bi možda bio sličan Republici Srpskoj sa specijalnim vezama sa Beogradom. To je zapravo cilj onoga što premijer Dačić često najavljuje, mogućnost podele Kosova, to je utvrđivanje pazara sa ostalim akterima, i to bi bila neka vrsta Ahtisarija plus. Da sever Kosova ipak ima specijalni status za specijalnim vezama sa Beogradom", kazao je on.
Popov dodaje da se na osnovu izjava zvaničnika Srbije stiče utisak da u zemlji vladaju poprečne konfuzije, te da pm smatra da još ne postoji jasna i javna strategija.
"Ja sam, međutim, zasad optimista da će se u svoj ovoj konfuziji naći rešenje koje će zadovoljiti obe strane. Ne može se ništa naprečac. Svaka strana mora da pripremi svoje javno mnjenje. Videli smo šta se dešavalo ovih dana u Prištini, a slično se može desiti i kod nas ako se naprečac neke stvari lome. Javno mnjenje se mora pripremiti za neke odluke", ocenjuje Popov.
Dijalog i agendu predstojećih razgovora Prištine i Beograda koordinisaće EU uz podršku SAD.
U vezi ovog pitanja, specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar izjavio je da Brisel nema svoj plan za odnose Srbije i Kosova ili plan o severu, a da sve što EU radi jeste pomoć dvema stranama da reše međusobne probleme.
(agencije/MONDO, foto: Beta/AP)
Prva tačka zajedničke posete biće Sarajevo 30. oktobra, gde će Eštonova i Klintonova razgovarati sa članovima Predsedništva BiH i preneti im podršku evropskoj perspektivi za jedinstvenu i suverenu Bosnu i Hercegovinu. Visoke zvaničnice EU i SAD će, takođe, apelovati na lidere da se suoče sa izazovima i nastave reforme.
Dan kasnije , 31. oktobra, Eštonova i Klintonova će posetiti Beograd i Prištinu. Planirano je da one u Beogradu razgovaraju sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom Dačićem. U Prištini će se sastati sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom i kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.
One u Beograd i Prištinu dolaze kako bi podržale dijalog u cilju normalizacije odnosa. Taj dijalog, koji se odvija pod pokroviteljstvom EU, je u interesu obeju strana, a njegov cilj je unapređenje života ljudi, rešavanje problema i približavanje Beograda i Prištine Evropskoj uniji.
Poseta Eštonove i Klintonove danas je najavljena i iz Stejt departmenta. U saopštenju iz Vašingtona je navedeno da šefica američke diplomatije dolazi na Balkan da bi pružila podršku i pokazala posvećenost SAD budućnosti regiona u evropskoj i evroatlantskoj zajednici. Klintonova će svoju balkansku turneju završiti posetama Hrvatskoj i Albaniji.
Kosovske institucije očekuju da će Ketrin Ešton prilikom posete Prištini zvanično saopštiti teme dijaloga Beograda i Prištine.
Pošto teme pristignu na papiru Priština će pripremiti platformu za razgovore, piše danas "Koha Ditore".
O temama i načinu vođenja dijaloga su prošle nedelje razgovarali predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači, navodi Koha Ditore, pozivajući se na neimenovane izvore.
"Istina je da su nam teme pomenute, ali i da će tokom posete biti nešto na papiru. Ukoliko budemo imali pisanu platformu, to će biti tek pošto budu predstavljene teme", izjavio je neimenovani funkcioner Vlade Kosova.
I dok se čeka na poteze EU politički analitičari u Prištini i Beogradu predviđaju da predstojeći politički razgovori između Kosova i Srbije mogu da se završe autonomijom za severni deo Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo,
Po njima, dve strane trenutno pripremaju teren za ovaj ne tako lak proces.
Špend Kursani iz prištinskog instituta KIPRED kaže da početak političkog dijaloga sada može legalizovati situaciju na severu koja je pod kontrolom srpskih struktura, dok Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra da će tokom pregovora Srbija ponavljati da neće priznati Kosovo, ali da će zvaničnici zapravo odrediti crvenu liniju, a to je status severa Kosova.
U izjavama za Radio Slobodna Evropa Kursani poručuje da pre nego što počne dijalog na političkom nivou, kosovska strana treba da insistira na gašenju paralelnih struktura i na sprovođenju sporazuma iz tehničkog dijaloga sa Srbijom.
U suprotnom, dodaje on, ponovo može doći do izbegavanja sprovođenja bilo kakvih novih sporazuma.
Kao konačno rešenje Kursani predviđa jednu vrstu autonomije za taj deo gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
"Kosovska strana je od početka popuštala, koristila se terminima kao što je specijalni status i slično i izjave su uvek bile odbrambene. To znači da pošto se već govori o severu, završiće se i jednim specijalnim statusom za taj deo", kazao je Kursani.
S druge strane, Aleksandar Popov u izjavi za RSE kaže da će i tokom predstojećih pregovora Srbija zvanično ponavljati da neće priznati Kosovo, ali dodaje da će zvaničnici zapravo odrediti crvenu liniju, a to je status severa Kosova.
"Mislim da će se tu insistirati na nekom statusu koji bi možda bio sličan Republici Srpskoj sa specijalnim vezama sa Beogradom. To je zapravo cilj onoga što premijer Dačić često najavljuje, mogućnost podele Kosova, to je utvrđivanje pazara sa ostalim akterima, i to bi bila neka vrsta Ahtisarija plus. Da sever Kosova ipak ima specijalni status za specijalnim vezama sa Beogradom", kazao je on.
Popov dodaje da se na osnovu izjava zvaničnika Srbije stiče utisak da u zemlji vladaju poprečne konfuzije, te da pm smatra da još ne postoji jasna i javna strategija.
"Ja sam, međutim, zasad optimista da će se u svoj ovoj konfuziji naći rešenje koje će zadovoljiti obe strane. Ne može se ništa naprečac. Svaka strana mora da pripremi svoje javno mnjenje. Videli smo šta se dešavalo ovih dana u Prištini, a slično se može desiti i kod nas ako se naprečac neke stvari lome. Javno mnjenje se mora pripremiti za neke odluke", ocenjuje Popov.
Dijalog i agendu predstojećih razgovora Prištine i Beograda koordinisaće EU uz podršku SAD.
U vezi ovog pitanja, specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar izjavio je da Brisel nema svoj plan za odnose Srbije i Kosova ili plan o severu, a da sve što EU radi jeste pomoć dvema stranama da reše međusobne probleme.
(agencije/MONDO, foto: Beta/AP)
