"Na delu je organizovana amnezija i falsifikovanje istorijskih činjenica o nedavnoj prošlosti", rekla je Biserko na okruglom stolu "Gde je tranziciona pravda u Srbiji danas" u beogradskom Medija centru.
Biserko je ukazala da zbog lošeg obrazovnog sistema u Srbiji mladi ne znaju skoro ništa o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina i da sada imamo situaciju da su njihovi stavovi veoma konzervativni i negativni prema pripadnicima drugih nacija, pre svega Hrvata, Albanaca i Bošnjaka.
Biserko je rekla da se Srbija "još bori sa demonima prošlosti" i da se na političku scenu vraćaju akteri iz ratnih vremena.
"Srbija i dalje odbija da prihvati novu realnost na Kosovu i Bosni i Hercegovini", rekla je Biserko i ukazala da se teško napreduje i sa suočavanjem i vlastitom odgovornošću za ratove na prostoru bivše Jugoslavije.
Ona je pomenula i da se 30.000 osoba i dalje vode kao nestale kao i da Srbija omalovažava rad Haškog tribunala.
Biserko je rekla i da političke elite uglavnom svih država u region nastalih iz bivše SFRJ ne žele da podrže osnivanje regionalne komisije za ispitivanje činjenica o ratnim zločinima.
Autor knjige "Zloupotrebljene institucije" Dušan Bogdanović podsetio je da su u toj knjizi navedene profesionalne biografije 1.407 osoba koje su imale važnu ulogu u vreme režima Slobodana Miloševića.
On je najavio da će uskoro biti pokrenut internet portal Javni dosije na kom će biti objavljeni podaci iz te knjige.
Izvršna direktorka Helsinkšog odbora za ljudska prava Izabela Kisić rekla je da će nakon majskih izbora i pobede Tomislava Nikolića u trci za predsednika biti još teže regionalnim mirovnim inicijativama da podstaknu kontakte političara u regiona radi pomirenja.
Ona je dodala i da je skeptična u pogledu mogućnosti za susret Nikolića sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem.
"Teško je očekivati da REKOM dobije podršku Nikolića kad je on bio akter rata", rekla je Kisić.
Gordana Igrić iz BIRN-a kazala je da se u medijima sve više marginalizuju teme o ratnim zločinima i da mediji i zbog teške ekonomske situacije ne mogu da odvoje ljude koji bi specijalno pratili baš tu temu, koja je složena i zahtevna.
Cilj okruglog stola, koji je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava, je da se pokrene javna debata o devedesetim godinama.
Na okruglom stolu su učestvovali i predstavnica Žena u crnom Staša Zajović, Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju i Žarko Marković iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Marković je podsetio da je još na snazi vladina uredba o pomoći haškim optuženicima i naknadama za njihove porodice koje ih posećuju.
Današnji okrugli sto je početak jednog u nizu na kojima će se govoriti o problemima društva u Srbiji zbog nedavne prošlosti.
(Beta/foto: Medija centar Beograd)
Biserko je ukazala da zbog lošeg obrazovnog sistema u Srbiji mladi ne znaju skoro ništa o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina i da sada imamo situaciju da su njihovi stavovi veoma konzervativni i negativni prema pripadnicima drugih nacija, pre svega Hrvata, Albanaca i Bošnjaka.
Biserko je rekla da se Srbija "još bori sa demonima prošlosti" i da se na političku scenu vraćaju akteri iz ratnih vremena.
"Srbija i dalje odbija da prihvati novu realnost na Kosovu i Bosni i Hercegovini", rekla je Biserko i ukazala da se teško napreduje i sa suočavanjem i vlastitom odgovornošću za ratove na prostoru bivše Jugoslavije.
Ona je pomenula i da se 30.000 osoba i dalje vode kao nestale kao i da Srbija omalovažava rad Haškog tribunala.
Biserko je rekla i da političke elite uglavnom svih država u region nastalih iz bivše SFRJ ne žele da podrže osnivanje regionalne komisije za ispitivanje činjenica o ratnim zločinima.
Autor knjige "Zloupotrebljene institucije" Dušan Bogdanović podsetio je da su u toj knjizi navedene profesionalne biografije 1.407 osoba koje su imale važnu ulogu u vreme režima Slobodana Miloševića.
On je najavio da će uskoro biti pokrenut internet portal Javni dosije na kom će biti objavljeni podaci iz te knjige.
Izvršna direktorka Helsinkšog odbora za ljudska prava Izabela Kisić rekla je da će nakon majskih izbora i pobede Tomislava Nikolića u trci za predsednika biti još teže regionalnim mirovnim inicijativama da podstaknu kontakte političara u regiona radi pomirenja.
Ona je dodala i da je skeptična u pogledu mogućnosti za susret Nikolića sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem.
"Teško je očekivati da REKOM dobije podršku Nikolića kad je on bio akter rata", rekla je Kisić.
Gordana Igrić iz BIRN-a kazala je da se u medijima sve više marginalizuju teme o ratnim zločinima i da mediji i zbog teške ekonomske situacije ne mogu da odvoje ljude koji bi specijalno pratili baš tu temu, koja je složena i zahtevna.
Cilj okruglog stola, koji je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava, je da se pokrene javna debata o devedesetim godinama.
Na okruglom stolu su učestvovali i predstavnica Žena u crnom Staša Zajović, Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju i Žarko Marković iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Marković je podsetio da je još na snazi vladina uredba o pomoći haškim optuženicima i naknadama za njihove porodice koje ih posećuju.
Današnji okrugli sto je početak jednog u nizu na kojima će se govoriti o problemima društva u Srbiji zbog nedavne prošlosti.
(Beta/foto: Medija centar Beograd)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina