Advokati Božo Prelević i Zdenko Tomanović smatraju da su male šanse države da nešto učini povodom oslobađajuće presude hrvatskim generalima, a politički analitičar Dušna Janjić uveren je da bi jedino efikasne bile privatne tužbe proteranih Srba protiv Hrvatske, u čemu im treba pomoć države Srbije.

Prelević je danas za Tanjug izjavio da država ne može da preduzme nikakve inicijative povodom oslobađajuće presude hrvatskim generalima , ali je dodao i da ta presuda neće uticati na poziciju Srbije pred Međunarodnim sudom pravde.

"Mogućnosti Srbije su jako sužene ili da budem jasan skoro nikakve", rekao je Tanjugu Prelević.

I advokat Zdenko Tomanović smatra da su slabe šanse za reviziju postupka protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača pred sudom u Hagu, dok direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić jedino rešenje vidi u tome da Srbija organizuje masovnu pravnu pomoć pojedincima nastradalim u akciji "Oluja" kako bi oni tužili Hrvatsku za nadoknadu štete.

Tomanović je u izjavi Tanjugu rekao da bi, što se tiče eventualnog ponavljanja postupka, bilo potrebno da se u periodu od godinu dana pojave neki novi dokazi koji nisu postojali ili za koje Tužilaštvo nije znalo, da bi eventualno bio ponovo pokrenut postupak.

Prelević je uveren da oslobađajuća presuda hrvatskim generalima neće presudno uticati na poziciju Srbije pred Međunarodni sudom, odnosno da misli da će preovladati razum i da će obe tužbe biti povučene.

"Nesumnjivo je da oni nisu došli u Srbiju nego je JNA bio u Hrvatskoj, a nesumnjivo je i da je Hrvatska skoro etički očišćenja što se ne može smatrati nikakvom legitimnom operacijom", rekao je Prelević i dodao da bi obe strane imale samo problema od tih tužbi.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić je još konkretniji pa za Tanjug kaže da bi "Srbija trebalo da se izvuče iz protivtužbe, a da je jedino što još ima smisla i ima neke šanse su pojedinačne tužbe koje bi proterani Srbi podneli protiv države Hrvatske".

"Da li je Srbiji mudro da povuče protivtužbu pa da podrži pojedinačne tužbe građana ili je pametnije da vodi taj proces, to je stvar pravne taktike", rekao je Janjić.

U svakom slučaju, on savetuje da organizuje masovnu pravnu pomoć pojedincima nastradalim u "Oluji" da oni tuže Hrvatsku, jer su kao njeni građani imali pravo da budu zaštićeni, i oni i njihova imovina.

Veza SAD - MPRI - sudija Meron

Da je pravda pred (vanrednim) Haškim tribunalom nešto sasvim drugačije od onog što bi mogla da bude u klasičnoj privatnoj parnici, pokazuje i veza koju između SAD i sudije koji je presedavao u veću koje je odbacilo "zločinački poduhvat" objavila agencija Tanjug.

Hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača odgovornosti za Oluju oslobodilo je žalbeno veće Haškog tribunala kojim je predsedavao sudija Teodor Meron.

Isti čovek je u svojoj dugogodišnjoj pravničkoj karijeri u više navrata zastupao SAD pred Međunarodnim sudom pravde i bio savetnik za međunarodno pravo u američkom ministarstvu inostranih poslova. To ministarstvo je glavni korisnik usluga firme MPRI, koja je dala savetodavnu i logističku podršku hrvatskoj vojsci za "Oluju".

Možda na prvi pogled izgleda kao uvod u "teoriju zavere", piše Tanjug, ali činjenica je da će se vezom firme MPRI, Hrvatske i "Oluje" i mogućom stvarnom zaverom baviti i američki sud.

Agencija podseća da je početkom septembra sud u Čikagu prihvatio je tužbu protiv kompanije MPRI (Military Professional Resources Inc.), koju su podnele srpske organizacije u SAD "Žrtve genocida u Krajini" i "Srpski krajiški sabor".

Sudija Ruben Kastiljo iz federalnog suda u Čikagu proglasio je državu Ilinois nadležnom za suđenje s obzirom da MPRI ima ispostave i poslove u toj državi, a Srbi poreklom sa teritorije Hrvatske koji su podneli tužbu žive u Čikagu, Milvokiju, Rokfordu i okolnim mestima.

MPRI je tužen zbog učešća u genocidu i progonu 200.000 Srba iz Hrvatske, odnosno Krajine.

Uz tužbu, sudu je dostavljen i ugovor između MPRI i Hrvatske o obuci hrvatskih oficira i vojnika.

U tužbi je navedeno da se od MPRI traži 10 milijardi dolara, odnosno 25.000 za svakog od 200.000 izbeglih Srba, imajući u vidu da je MPRI instruisao oficire HV za izvođenje "Oluje", pa je tako saodgovoran za etničko čišćenje.

Jedan od ključnih korisnika usluga MPRI je Ministarstvo odbrane SAD. Reč je o kompaniji kojom rukovode penzionisani američki oficiri i koja sarađuje sa više od 40 zemalja sveta.

Predstavnik MPRI ocenio je tada da tužba koju su podneli Srbi iz negdašnje Krajine nema ozbiljnog uporišta.

Američki sudija Teodor Meron, koji je predsedavao petočlanim žalbenim većem Haškog tribunala u slučaju Gotovina-Markač, izabran je na funkciju predsednika suda drugi put oktobra 2011. godine, a aktuelni mandat započeo je 17. novembra 2011. Prethodno je predsednik tribunala bio od 2003. do 2005.

eron, koji se predstavlja i kao šekspirolog, sudija je Tribunala od 2000. godine, a predsedavao je žalbenim većem u nekoliko postupaka.

"Najzaslužniji" je i za slučaj drastičnog smanjenja prvostepene 45-godišnje kazne hrvatskom vojnom komandantu u BiH Tihomiru Blaškiću na kaznu od devet godina zatvora, podseća Tanjug.

Meron je vodio i žalbeno veće na suđenju generalu Vojske RS Radislavu Krstiću, koji je osuđen na 35 godina, a tim suđenjem postavljani su i parametri genocida u slučaju Srebrenica.

Tom presudom prvi put je reč genocid ušla u jednu pravosnažnu presudu. Žalbeno veće ukinulo je prvostepenu presudu po kojoj je Krstić bio proglašen za krivca kao počinilac genocida nad muslimanima u Srebrenici u leto 1995. godine i 2004. godine pravosnažno ga je osudilo za pomaganje i podržavanje genocida.

Blaškić je bio optužen na osnovu individualne odgovornosti i po komandnoj odgovornosti za zločine koje su pripadnici hrvatskih snaga počinili nad Bošnjacima u BiH devedesetih godina prošlog veka. Haški tribunal je 2000. osudio Blaškića na 45 godina zatvora, a po završetku drugostepenog, žalbenog postupka 2004. veće na čelu sa Meronom izreklo mu je konačnu kaznu od devet godina zatvora Iz Ševeningena je izašao 2. avgusta 2004, kada je kao pritvorenik izdržao 90 osto kazne.

Meron je vodio i žalbeno veće u slučaju Veselina Šljivančanina, kada je zabeležen i prvi slučaj prihvatanja zahteva za preispitivanje presuda kao poslednjeg pravnog leka. To Žalbeno veće osudilo je decembra 2010. bivšeg oficira JNA Šljivančanina na 10 godina zatvora, što je bila treća i konačna presuda u tom procesu, doneta nakon vanrednog preispitivanja pravosnažne presude.

Konačnom presudom Šljivančaninu je, prvi put u istoriji Haškog suda preinačena jedna pravosnažna presuda. Meronovo Žalbeno veće je tada istaklo da će u kaznu od 10 godina biti uračunato vreme koje je Šljivančanin proveo u pritvoru. Šljivančanin je u prvostepenom postupku bio osuđen na pet godina zatvora. Žalbeno veće ga je 2009. pravosnažno osudilo povećavši mu kaznu na 17 godina zatvora.

Meron, koji je rođen 1930. godine u Poljskoj, pravo je studirao i specijalizirao u Njujorku, Harvardu i Kembridžu. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u nacističkom logoru, posle 1945. preselio se u Izrael, a od 1978. godine živi u SAD.

Bio je profesor Pravnog fakulteta u Njujorku, predavao je na Harvardu i Berkliju, a kao gostujući profesor na još nekim univerzitetima. Počasni je doktor Varšavskog univerziteta u rodnoj Poljskoj. On je takođe i sudija Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu.

Savetnik je više organizacija za ljudska prava širom sveta, autor nekoliko knjiga, urednik Godišnjaka međunarodnog humanitarnog prava i počasni je predsednik Američkog društva za međunarodno pravo.

(MONDO/Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)