Albanci na Kosovu zabrinuti jer bi zapadne zemlje mogle bi da prihvate novu srpsku platformu o Kosovu, pa "Velikom Albanijom" pritiskaju svoje zaštitnike.
Pet zapadnih sila, takozvana "kvinta", pomirile su se, kako se čini, s činjenicom da ne mogu silom da reše pitanje severa Kosova, i blizu su da prihvate novu srpsku platfomru oko Kosova pa Kosovki Albanci igraju na strah međunarodne zajednice od otvaranja pitanja "Velike Albanije", smatra Džerard Galuči, bivši izaslanik UN na Kosovu.
Galuči je u tekstu pod nazivom "Albanci iraju na kartu 'velike Albanije' zbog severa Kosova" na sajtu Transkonflikt (transconflict.com), rekao da su EU i NATO odustali su od pokušaja da nametnu vladavinu Prištine kosovskim Srbima i umesto toga su se založili za direktne pregovore, a vlada u Srbiji ponudila je, kao predlog rešenja za Sever, novu rezoluciju i platformu o Kosovu, koje predviđaju širu lokalnu autonomiju te oblasti od Ahtisarijevog plana, podsetio je bivši američki diplomata.
"'Kvinta' je možda spremna da prihvati takav ishod kako bi konačno skinula pitanje Kosova s dnevnog reda, što se ne bi dopalo kosovskim Albancima, koji i dalje žele da dobiju sve i odbacuju bilo kakvu mogućnost kompromisa oko severa", smatra Galuči, podsećajući da Priština tvrdi da bi bilo kakva promena granica ili autonomija severa Kosova ugrozila regionalnu stabilnost.
Kosovski Albanci su, prema njegovim rečima, reagovali na predlog Beograda pokušajem da baukom albanskog iredentizma zastraše svoje međunarodne prijatelje i navedu ih da se vrate na "pravi" kolosek.
Galuči je istakao da se pokret "Samoopredeljenje" založio za formiranje "velike Albanije", dok su predstavnici albanske manjine u Preševu podigli provokativan spomenik poginulim pripadnicima OVPMB, izazivajući srpske vlasti da ga uklone i pozivajući, istovremeno, na "internacionalizaciju" tog pitanja, po uzoru na ono što je NATO uradio 1999. godine.
Istovremeno, primećuje on, i takozvana ANA je zapretila nasiljem u slučaju nasilnog uklanjanja spomenika, što je još otvoreniji pokušaj zastrašivanja "kvinte".
Galuči smatra da bi za Beograd bilo mudro da ostavi spomenik na mestu, čime bi se to pitanje zatvorilo, ali ne bi se smelo dozvoliti da provokacije i pretnje nasiljem zatvore vrata kompromisu oko severa Kosova.
Napominjući da je Srbija u više navrata ponovila da neće priznati nezavisnost Kosova, Galuči smatra da je jedino moguće rešenje nova formula koju je predložio Beograd - ostaviti po strani pitanje priznanja, severu Kosova dati veću lokalnu autonomiju, usvojiti statusno neutralan pristup pitanjima poput carina, imovine, telekomunikacija i energetike i pustiti i Srbiju i Kosovo da se pripremaju za EU.
"Ukoliko bi se dve strane u nekom trenutku dogovorile oko razmene teritorija - Preševa za sever Kosova - zašto ih u tome sprečavati? Ako Albanci iz Albanije i oni s Kosova odluče da se ujedine, što da ne? Bilo bi nečasno i kontraproduktivno za Evropljane da se protive konsolidaciji nacionalne države", smatra Galuči.
"Ali su neprihvatljive pretnje ugrožavanjem stabilnosti, ako jedna strana ne dobije sve što želi", zaključio je Galuči.
(Tanjug)
Galuči je u tekstu pod nazivom "Albanci iraju na kartu 'velike Albanije' zbog severa Kosova" na sajtu Transkonflikt (transconflict.com), rekao da su EU i NATO odustali su od pokušaja da nametnu vladavinu Prištine kosovskim Srbima i umesto toga su se založili za direktne pregovore, a vlada u Srbiji ponudila je, kao predlog rešenja za Sever, novu rezoluciju i platformu o Kosovu, koje predviđaju širu lokalnu autonomiju te oblasti od Ahtisarijevog plana, podsetio je bivši američki diplomata.
"'Kvinta' je možda spremna da prihvati takav ishod kako bi konačno skinula pitanje Kosova s dnevnog reda, što se ne bi dopalo kosovskim Albancima, koji i dalje žele da dobiju sve i odbacuju bilo kakvu mogućnost kompromisa oko severa", smatra Galuči, podsećajući da Priština tvrdi da bi bilo kakva promena granica ili autonomija severa Kosova ugrozila regionalnu stabilnost.
Kosovski Albanci su, prema njegovim rečima, reagovali na predlog Beograda pokušajem da baukom albanskog iredentizma zastraše svoje međunarodne prijatelje i navedu ih da se vrate na "pravi" kolosek.
Galuči je istakao da se pokret "Samoopredeljenje" založio za formiranje "velike Albanije", dok su predstavnici albanske manjine u Preševu podigli provokativan spomenik poginulim pripadnicima OVPMB, izazivajući srpske vlasti da ga uklone i pozivajući, istovremeno, na "internacionalizaciju" tog pitanja, po uzoru na ono što je NATO uradio 1999. godine.
Istovremeno, primećuje on, i takozvana ANA je zapretila nasiljem u slučaju nasilnog uklanjanja spomenika, što je još otvoreniji pokušaj zastrašivanja "kvinte".
Galuči smatra da bi za Beograd bilo mudro da ostavi spomenik na mestu, čime bi se to pitanje zatvorilo, ali ne bi se smelo dozvoliti da provokacije i pretnje nasiljem zatvore vrata kompromisu oko severa Kosova.
Napominjući da je Srbija u više navrata ponovila da neće priznati nezavisnost Kosova, Galuči smatra da je jedino moguće rešenje nova formula koju je predložio Beograd - ostaviti po strani pitanje priznanja, severu Kosova dati veću lokalnu autonomiju, usvojiti statusno neutralan pristup pitanjima poput carina, imovine, telekomunikacija i energetike i pustiti i Srbiju i Kosovo da se pripremaju za EU.
"Ukoliko bi se dve strane u nekom trenutku dogovorile oko razmene teritorija - Preševa za sever Kosova - zašto ih u tome sprečavati? Ako Albanci iz Albanije i oni s Kosova odluče da se ujedine, što da ne? Bilo bi nečasno i kontraproduktivno za Evropljane da se protive konsolidaciji nacionalne države", smatra Galuči.
"Ali su neprihvatljive pretnje ugrožavanjem stabilnosti, ako jedna strana ne dobije sve što želi", zaključio je Galuči.
(Tanjug)
