Šesta runda pregovora o decentralizaciji na Kosovu i Metohiji završena je u Beču bez napretka, odnosno bez gotovo ikakvog približavanja stavova dve strane.
Pregovarački timovi Beograda i Prištine ponovo su, nažalost, samo ponovili svoje stavove, izjavio je predsedavajući sastanka, ekspert Kancelarije izaslanika UN (UNOSEK) Bernhard Šlagek.
On je na konferenciji za novinare priznao da nije bilo gotovo nikakvog napretka, navodeći da jedina oblast u kojem je došlo do malog približavanja stavova jeste nadležnost opština sa srpskom većinom u izboru komandira policijske stanice.
Član pregovaračkog tima Beograda Aleksandar Simić ocenio je posle pregovora da je šesta runda pokazala još jednom suštinske razlike oko koncepta autonomije Srba na Kosmetu.
"Ta autonomija bi obezbedila uslove za normalan razvoj Srba, njihov dostojanstven život, saglasan sa medjunarodnom praksom i garancijama za poštovanje ljudskih prava, naglasio je Simić, savetnik premijera Srbije.
Savetnik predsednika Srbije Leon Kojen naglasio je da srpski pregovarački tim neće odustajati od fundamentalnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, kao što su obrazovanje, bezbednost, sloboda kretanja.
Kojen je izrazio nadu da će dogovor oko decentralizacije biti postignut u dogledno vreme, dodajući da je to moguće samo ako prištinska delegacija prihvati decentralizaciju kao paket mera za uspostavljanje potpune autonomije srpske zajednice.
Šef prištinskog pregovaračkog tima Ljutfi Haziri rekao je da Priština želi da reši problem decentralizacije kako bi mogla da što pre dodje do finalnog statusa Kosova. On je ukazao da postoje razlike u principima i da su stavovi potpuno suprostavljeni.
Haziri je istakao da zbog tih suprostavljenih stavova nije moguć napredak u pregovorim, ocenjujući da se Srbija zalaže za dva entiteta na Kosovu i Metohiji i da to "pokušava da kamuflira".
Današnji pregovori u bečkoj palati Auersperg bili su posvećeni gotovo samo nadležnostima opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji. Na dnevnom redu bile su nadležnosti iz oblasti obrazovanja, policije, sudstva, zdravstva.
Za sutra su predvidjeni razgovori delegacija Kosova i Srbije o manjinskim zajednicama. Srpska strana još nije potvrdila hoće li učestvovati na sutrašnjem sastanku.
Pregovarački timovi Beograda i Prištine ponovo su, nažalost, samo ponovili svoje stavove, izjavio je predsedavajući sastanka, ekspert Kancelarije izaslanika UN (UNOSEK) Bernhard Šlagek.
On je na konferenciji za novinare priznao da nije bilo gotovo nikakvog napretka, navodeći da jedina oblast u kojem je došlo do malog približavanja stavova jeste nadležnost opština sa srpskom većinom u izboru komandira policijske stanice.
Član pregovaračkog tima Beograda Aleksandar Simić ocenio je posle pregovora da je šesta runda pokazala još jednom suštinske razlike oko koncepta autonomije Srba na Kosmetu.
"Ta autonomija bi obezbedila uslove za normalan razvoj Srba, njihov dostojanstven život, saglasan sa medjunarodnom praksom i garancijama za poštovanje ljudskih prava, naglasio je Simić, savetnik premijera Srbije.
Savetnik predsednika Srbije Leon Kojen naglasio je da srpski pregovarački tim neće odustajati od fundamentalnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, kao što su obrazovanje, bezbednost, sloboda kretanja.
Kojen je izrazio nadu da će dogovor oko decentralizacije biti postignut u dogledno vreme, dodajući da je to moguće samo ako prištinska delegacija prihvati decentralizaciju kao paket mera za uspostavljanje potpune autonomije srpske zajednice.
Šef prištinskog pregovaračkog tima Ljutfi Haziri rekao je da Priština želi da reši problem decentralizacije kako bi mogla da što pre dodje do finalnog statusa Kosova. On je ukazao da postoje razlike u principima i da su stavovi potpuno suprostavljeni.
Haziri je istakao da zbog tih suprostavljenih stavova nije moguć napredak u pregovorim, ocenjujući da se Srbija zalaže za dva entiteta na Kosovu i Metohiji i da to "pokušava da kamuflira".
Današnji pregovori u bečkoj palati Auersperg bili su posvećeni gotovo samo nadležnostima opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji. Na dnevnom redu bile su nadležnosti iz oblasti obrazovanja, policije, sudstva, zdravstva.
Za sutra su predvidjeni razgovori delegacija Kosova i Srbije o manjinskim zajednicama. Srpska strana još nije potvrdila hoće li učestvovati na sutrašnjem sastanku.
Novi predlog UNOSEK o nadležnostima opština
U šestoj rundi kancelarija izaslanika UN za pregovore o Kosovu i Metohiji (UNOSEK) izložila je potpuno nov predlog o nadležnostima opština sa srpskom većinom, nepovoljnijim po srpsku zajednicu od ranijih.
Kako se saznaje iz izvora bliskih pregovaračkim timovima, UNOSEK je predstavio potpuno novi predlog koji se tiče saradnje većinski srpskih opština sa Beogradom, nadležnosti u oblasti obrazovanja i imenovanja komandira policijske stanice.
Što se tiče imenovanja komandira policijske stanice, predloženo je da opštine moraju prištinskom ministarstvu unutrašnjih poslova da predaju listu sa dva kandidata, a ministarstvo ima pravo da odbije takva tri pedloga.
Ukoliko se to desi, opštine moraju predati, četvrti put, listu sa imenima svih šest do tada predloženih kandidata, uz imena dva kandidata pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa. Tada ministarstvo mora da imenuje nekog od osam predloženih kandidata.
Kad je reč o saradnji većinskih srpskih opština sa Beogradom, predvidjena je obaveza najave takvih aktivnosti dve nedelje unapred. Prištinske vlasti tada treba da obave proveru i mogu da blokiraju planirane aktivnosti.
Stav Beograda je da aktivnosti koje spadaju u domen saradnje sa Beogradom proveravaju sudovi, a ne centralna vlast. Beogradski tim zahteva da skupštine opština predlažu predsednike opštinskih sudova i načelnike lokalne policije, a ne, kako to traži prištinski tim, da o njihovom izboru odlučuje centralna vlast u Prištini.
Srpski pregovarači se zalažu i da se obrazovni sistem u srpskim sredinama na Kosmetu sprovodi po nastavnom programu Srbije, a ne po programu koji bi diktirale privremene kosovske institucije.
Srpski tim neće pristati ni na nastojanje Prištine da upravlja zdravstvom u srpskim opštinama, da odredjuje broj i mesto formiranja zdravstvenih ustanova i njihovo rukovodstvo.
Kako se saznaje iz izvora bliskih pregovaračkim timovima, UNOSEK je predstavio potpuno novi predlog koji se tiče saradnje većinski srpskih opština sa Beogradom, nadležnosti u oblasti obrazovanja i imenovanja komandira policijske stanice.
Što se tiče imenovanja komandira policijske stanice, predloženo je da opštine moraju prištinskom ministarstvu unutrašnjih poslova da predaju listu sa dva kandidata, a ministarstvo ima pravo da odbije takva tri pedloga.
Ukoliko se to desi, opštine moraju predati, četvrti put, listu sa imenima svih šest do tada predloženih kandidata, uz imena dva kandidata pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa. Tada ministarstvo mora da imenuje nekog od osam predloženih kandidata.
Kad je reč o saradnji većinskih srpskih opština sa Beogradom, predvidjena je obaveza najave takvih aktivnosti dve nedelje unapred. Prištinske vlasti tada treba da obave proveru i mogu da blokiraju planirane aktivnosti.
Stav Beograda je da aktivnosti koje spadaju u domen saradnje sa Beogradom proveravaju sudovi, a ne centralna vlast. Beogradski tim zahteva da skupštine opština predlažu predsednike opštinskih sudova i načelnike lokalne policije, a ne, kako to traži prištinski tim, da o njihovom izboru odlučuje centralna vlast u Prištini.
Srpski pregovarači se zalažu i da se obrazovni sistem u srpskim sredinama na Kosmetu sprovodi po nastavnom programu Srbije, a ne po programu koji bi diktirale privremene kosovske institucije.
Srpski tim neće pristati ni na nastojanje Prištine da upravlja zdravstvom u srpskim opštinama, da odredjuje broj i mesto formiranja zdravstvenih ustanova i njihovo rukovodstvo.
Srbi sa Kosova neće na pregovore o manjinama
Politički predstavnici Srba sa Kosova neće u utorak prisustvovati prvim razgovorima u Beču o pitanju zaštite manjinskih zajednica od kada su u februaru pokrenuti pregovori o statusu Kosova.
"Naš stav je, kao i stav celog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da se o pravima zajednica može raspravljati samo u okviru obuhvatnih razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije i budućem političkom uredjenju pokrajine", preneo je predstavnik kosovskih Srba Marko Jakšić navode zajedničke izjave.
On je na konferenciji za novinare u pomedeljak uveče u Beču rekao da bi pristajanje na razgovore o pravima zajednica izvan tog konteksta značilo da Srbi pristaju na status manjine, dodajući da je "opšte poznato i prirodno da narod u svojoj državi ne može biti manjina".
Navodeći da su Srbi sa Kosova pokrajinu uvek videli i videće kao neodvojivi deo suverene države Srbije, Jakšić je naglasio da taj stav ničim ne dovodi u pitanje opredeljenje Srbije i kosovskih Srba da učestvuju u pregovaračkom procesu koji se trenutno odvija na osnovu odluke Saveta bezbednosti i generalnog sekretara UN.
Šef kosovske delegacije na pregovorima o pravima manjina Veton Suroi izjavio je da je kosovska strana spremna da na prvom sastanku o manjinama sasluša medjunarodnu zajednicu i srpsku stranu.
"Zainteresovani smo da i od medjunarodne zajednice i od srpske strane čujemo kako Beograd vidi budućnost srpske zajednice na Kosovu, može li se pomoći u ostvarivanju njihovih prava, kako da se zastite od majorizacije, kako da se uspostave kulturne veze izmedju zajednica i drugo", rekao je Suroi na aerodromu Priština, pre odlaska za Beč.
(MONDO/agencije)
"Naš stav je, kao i stav celog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da se o pravima zajednica može raspravljati samo u okviru obuhvatnih razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije i budućem političkom uredjenju pokrajine", preneo je predstavnik kosovskih Srba Marko Jakšić navode zajedničke izjave.
On je na konferenciji za novinare u pomedeljak uveče u Beču rekao da bi pristajanje na razgovore o pravima zajednica izvan tog konteksta značilo da Srbi pristaju na status manjine, dodajući da je "opšte poznato i prirodno da narod u svojoj državi ne može biti manjina".
Navodeći da su Srbi sa Kosova pokrajinu uvek videli i videće kao neodvojivi deo suverene države Srbije, Jakšić je naglasio da taj stav ničim ne dovodi u pitanje opredeljenje Srbije i kosovskih Srba da učestvuju u pregovaračkom procesu koji se trenutno odvija na osnovu odluke Saveta bezbednosti i generalnog sekretara UN.
Šef kosovske delegacije na pregovorima o pravima manjina Veton Suroi izjavio je da je kosovska strana spremna da na prvom sastanku o manjinama sasluša medjunarodnu zajednicu i srpsku stranu.
"Zainteresovani smo da i od medjunarodne zajednice i od srpske strane čujemo kako Beograd vidi budućnost srpske zajednice na Kosovu, može li se pomoći u ostvarivanju njihovih prava, kako da se zastite od majorizacije, kako da se uspostave kulturne veze izmedju zajednica i drugo", rekao je Suroi na aerodromu Priština, pre odlaska za Beč.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
