U domovima pravoslavnih vernika u Srbiji počeo je drugi po značaju - Božićni post, koji se po "starešinstvu" nalazi odmah iza Vaskršnjeg.
Božićni post traje 40 dana i završava se Badnjim danom.
Postom se "osveštava završni period godine tajanstvenim obnavljanjem duhovnog jedinstva sa Bogom i pripremimo se za praznik Roždestva Hristovog", objašnjavaju teolozi i sveštenstvo.
Božićni post ustanovljen je u IV veku, a njegov konačan oblik utvrdjen je na Saboru održanom 1166. godine u vreme patrijarha Luke i imperatora Manuila, kada je naloženo da "svi hrišćani poste pred Božić 40 dana".
Kao i kod ostalih postova, podrazumeva se da tokom njegovog trajanja vernici ne jedu meso, mlečne proizvode i jaja.
Prvih mesec dana posta, od 28. novembra do 30. decembra, dozvoljeno je jesti ribu, osim sredom i petkom. Poslednje nedelje posta crkva odobrava samo upotrebu vina i ulja u pripremi hrane, ali sa izuzetkom srede i petka, kad se hrana sprema na vodi.
U narodu postoji i jedan dodatni običaj - mnogi pravoslavni Srbi staraju se da tokom prve sedmice poste na vodi, kako bi sebe utvrdili u postu.
Važno je, kažu teolozi, da se post ne shvati kao period uzdržavanja od odredjenih vrsta hrane, već je mnogo važnije od toga da je to vreme kada se izbegavaju zle misli i dela.
Tokom posta treba imati u vidu reči Vasilija Velikog prema kojima je "uzdržavanje od hrane za svakog srazmerno njegovoj telesnoj sili, da se ne bi dešavalo da čovek posti manje nego što ima snage, niti pak više nego što može podneti".
Prema tumačenju naučnika, post je savršen način za pročišćenje organizma, tako da je uzimanje zdrave i ukusne posne hrane preporučljivo i za one koji nisu religiozni.
(Tanjug)
Božićni post traje 40 dana i završava se Badnjim danom.
Postom se "osveštava završni period godine tajanstvenim obnavljanjem duhovnog jedinstva sa Bogom i pripremimo se za praznik Roždestva Hristovog", objašnjavaju teolozi i sveštenstvo.
Božićni post ustanovljen je u IV veku, a njegov konačan oblik utvrdjen je na Saboru održanom 1166. godine u vreme patrijarha Luke i imperatora Manuila, kada je naloženo da "svi hrišćani poste pred Božić 40 dana".
Kao i kod ostalih postova, podrazumeva se da tokom njegovog trajanja vernici ne jedu meso, mlečne proizvode i jaja.
Prvih mesec dana posta, od 28. novembra do 30. decembra, dozvoljeno je jesti ribu, osim sredom i petkom. Poslednje nedelje posta crkva odobrava samo upotrebu vina i ulja u pripremi hrane, ali sa izuzetkom srede i petka, kad se hrana sprema na vodi.
U narodu postoji i jedan dodatni običaj - mnogi pravoslavni Srbi staraju se da tokom prve sedmice poste na vodi, kako bi sebe utvrdili u postu.
Važno je, kažu teolozi, da se post ne shvati kao period uzdržavanja od odredjenih vrsta hrane, već je mnogo važnije od toga da je to vreme kada se izbegavaju zle misli i dela.
Tokom posta treba imati u vidu reči Vasilija Velikog prema kojima je "uzdržavanje od hrane za svakog srazmerno njegovoj telesnoj sili, da se ne bi dešavalo da čovek posti manje nego što ima snage, niti pak više nego što može podneti".
Prema tumačenju naučnika, post je savršen način za pročišćenje organizma, tako da je uzimanje zdrave i ukusne posne hrane preporučljivo i za one koji nisu religiozni.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
