Lider SRS Vojislav Šešelj drugi dan zaredom nije se pojavio u sudnici Haškog tribunala, pa su tužioci bez njega završili svoju uvodnu reč.
Sudski postavljeni branilac Dejvid Huper rekao je da sa optuženim nije mogao da stupi u kontakt, i da ne zna razlog njegovog odsustva.
Tužioci su rekli da je Šešelj počinio progon nesrba iz Hrvatske, Vojvodine i BiH zločinačkim političkim govorom kojim je demonizovao i dehumanizovao Hrvate i Muslimane.
"Šešelj je koristio retoriku demonizacije i dehumanizacije nesrba i to znajući za zločine koji su se dešavali kao posledica takvih njegovih govora... On je direktno podsticao konkretne zločine na konkretnim lokacijama i lično je počinio konkretne zločine na konkretnim lokacijama", rekao je tužilac Danijel Sakson.
Prikazujući snimke Šešeljevih govora, tužilac Sakson je naglasio da je Šešelj "sve Hrvate nazivao ustašama kako bi ih povezao sa nacističkim režimom iz Drugog svetskog rata", a "Muslimane je prikazivao kao pobornike panislamističkog pokreta koji hoće da osvoje BiH".
Istovremeno, kod Srba je širio osećaj ugroženosti i strah tvrdeći da su Muslimani i Hrvati opasnost. Time je, prema tužiocu, Šeselj uklonio sve moralne prepreke za činjenje zločina.
Sekson je ocenio da je politički govor Šešelja bio zločinački zato što su u ratnim okolnostima "svi podložni retorici mržnje", a on je bio politički moćan i to je zloupotrebljavao za širenje straha i netrpeljivosti i huškanje na zločine nad nesrbima.
Tužilac je precizirao da je Šešelj na mitingu 6. maja 1992. u Hrtkovcima pozivao na proterivanje Hrvata iz tog vojvodjanskog sela, proglašavajući ih "nelojalnim gradjanima".
Citirao je iz jedne Šešeljeve knjige njegove reči sa tog mitinga: "U Hrtkovcima nema mesta za Hrvate, osim za one koji su krvarili s nama na frontovima... Svi ostali moraju napolje iz Srbije".
Sakson je precizirao da sudjenje Šešelju za širenje mržnje i podsticanje na zločine nije presedan, zato što je u Nirnbergu 1946. za isto krivično delo sudjeno nacističkom vodji Juliusu Strajheru, a sličnih slučajeva bilo i pred medjunarodnim sudom za zločine u Ruandi.
"Šešeljev rat rečima je krivično delo. On je svoje pravo na izražavanje koristio da širi mržnju i strah i zato je odgovoran za zločine", zaključio je Sekson.
Prethodno je tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf govorila o Šešeljevoj odgovornosti za konkrente zločine nad nesrbima u okolini Mostara i Nevesinja i u Sarajevu. Vodje dobrovoljačkih jedinica Srpske radikalne stranke koji su zločine počinili i koji su mu bili bliski, Šešelj je kasnije unapredio, rekla je Reclafova.
Sudjenje će biti nastavljeno 6. decembra iskazom prvog svedoka optužbe o proterivanju Hrvata iz Hrtkovaca.
Sudski postavljeni branilac Dejvid Huper rekao je da sa optuženim nije mogao da stupi u kontakt, i da ne zna razlog njegovog odsustva.
Tužioci su rekli da je Šešelj počinio progon nesrba iz Hrvatske, Vojvodine i BiH zločinačkim političkim govorom kojim je demonizovao i dehumanizovao Hrvate i Muslimane.
"Šešelj je koristio retoriku demonizacije i dehumanizacije nesrba i to znajući za zločine koji su se dešavali kao posledica takvih njegovih govora... On je direktno podsticao konkretne zločine na konkretnim lokacijama i lično je počinio konkretne zločine na konkretnim lokacijama", rekao je tužilac Danijel Sakson.
Prikazujući snimke Šešeljevih govora, tužilac Sakson je naglasio da je Šešelj "sve Hrvate nazivao ustašama kako bi ih povezao sa nacističkim režimom iz Drugog svetskog rata", a "Muslimane je prikazivao kao pobornike panislamističkog pokreta koji hoće da osvoje BiH".
Istovremeno, kod Srba je širio osećaj ugroženosti i strah tvrdeći da su Muslimani i Hrvati opasnost. Time je, prema tužiocu, Šeselj uklonio sve moralne prepreke za činjenje zločina.
Sekson je ocenio da je politički govor Šešelja bio zločinački zato što su u ratnim okolnostima "svi podložni retorici mržnje", a on je bio politički moćan i to je zloupotrebljavao za širenje straha i netrpeljivosti i huškanje na zločine nad nesrbima.
Tužilac je precizirao da je Šešelj na mitingu 6. maja 1992. u Hrtkovcima pozivao na proterivanje Hrvata iz tog vojvodjanskog sela, proglašavajući ih "nelojalnim gradjanima".
Citirao je iz jedne Šešeljeve knjige njegove reči sa tog mitinga: "U Hrtkovcima nema mesta za Hrvate, osim za one koji su krvarili s nama na frontovima... Svi ostali moraju napolje iz Srbije".
Sakson je precizirao da sudjenje Šešelju za širenje mržnje i podsticanje na zločine nije presedan, zato što je u Nirnbergu 1946. za isto krivično delo sudjeno nacističkom vodji Juliusu Strajheru, a sličnih slučajeva bilo i pred medjunarodnim sudom za zločine u Ruandi.
"Šešeljev rat rečima je krivično delo. On je svoje pravo na izražavanje koristio da širi mržnju i strah i zato je odgovoran za zločine", zaključio je Sekson.
Prethodno je tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf govorila o Šešeljevoj odgovornosti za konkrente zločine nad nesrbima u okolini Mostara i Nevesinja i u Sarajevu. Vodje dobrovoljačkih jedinica Srpske radikalne stranke koji su zločine počinili i koji su mu bili bliski, Šešelj je kasnije unapredio, rekla je Reclafova.
Sudjenje će biti nastavljeno 6. decembra iskazom prvog svedoka optužbe o proterivanju Hrvata iz Hrtkovaca.
SRS: Šešelj smršao 18 kilograma
Potpredsednik SRS Zoran Cvetanović izjavio je na konferenciji za novinare da je Šešelj tokom dosadašnjeg štrajka gladju smršao 18 kilograma.
Cvetanović je istakao da je Šešeljevo zdravstveno stanje loše, da se otežano kreće i svakodnevno ima napade astme. On je dodao da će lider SRS-a nastaviti štrajk gladju do ispunjenja zahteva, odnosno, dok Haški tribunal ne počne da poštuje univerzalne pravne principe, medju kojima je i pravo na pravično sudjenje.
Zamenik generalnog sekretara SRS-a Marina Raguš izjavila je da je Noam Čomski tokom noći potpisao peticiju podrške Šešelju, kao i da lider radikala ima podršku svetske antiglobalističke mreže, posebno ruske.
Odgovarajući na pitanje da li je Šešelj uputio zahtev Haškom tribunalu za puštanje na slobodu do početka sudjenja, Raguš je izjavila da je on to učinio odmah po dolasku u pritvorsku jedinicu, ali da je taj njegov zahtev odbijen.
Raguš je ukazala da Šešelj još uvek nije odustao od tog zahteva i dodala da postoji jako slaba komunikacija i razmena informacija izmedju suda u Hagu i tima za odbranu Šešelja.
(MONDO/agencije)
Cvetanović je istakao da je Šešeljevo zdravstveno stanje loše, da se otežano kreće i svakodnevno ima napade astme. On je dodao da će lider SRS-a nastaviti štrajk gladju do ispunjenja zahteva, odnosno, dok Haški tribunal ne počne da poštuje univerzalne pravne principe, medju kojima je i pravo na pravično sudjenje.
Zamenik generalnog sekretara SRS-a Marina Raguš izjavila je da je Noam Čomski tokom noći potpisao peticiju podrške Šešelju, kao i da lider radikala ima podršku svetske antiglobalističke mreže, posebno ruske.
Odgovarajući na pitanje da li je Šešelj uputio zahtev Haškom tribunalu za puštanje na slobodu do početka sudjenja, Raguš je izjavila da je on to učinio odmah po dolasku u pritvorsku jedinicu, ali da je taj njegov zahtev odbijen.
Raguš je ukazala da Šešelj još uvek nije odustao od tog zahteva i dodala da postoji jako slaba komunikacija i razmena informacija izmedju suda u Hagu i tima za odbranu Šešelja.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
