U Haškom tribunalu za utorak je zakazana prva statusna konferencija u procesu protiv Vojislava Šešelja otkad je 7. decembra prekinuo štrajk gladju. Lekarski tim lidera radikala je uoči njegovog pojavljivanja u sudnici izrazio zabrinutost što sud u Hagu nije poslao Šešelja na dodatne medicinske pretrage, već se zadovoljio dijagnozom koju Šešeljevi lekari smatraju nepotpunom.
U Haškom tribunalu za utorak je zakazana prva statusna konferencija u procesu protiv Vojislava Šešelja otkad je 7. decembra prekinuo štrajk gladju. Lekarski tim lidera radikala je uoči njegovog pojavljivanja u sudnici izrazio zabrinutost što sud u Hagu nije poslao Šešelja na dodatne medicinske pretrage, već se zadovoljio dijagnozom koju Šešeljevi lekari smatraju nepotpunom."Ultrazvučni pregled stomaka nije dovoljan da potvrdi ili isključi postojanje benignog tumora vaskularnog tkiva jetre (hemnagioma) - dijagnoze koju su Šešelju uspostavili lekari u Hagu", kazao je šef medicinskog tima lidera radikala Momčilo Babić. On je na konferenciji za novinare u sedištu SRS u Beogradu ocenio da se na taj način nipodaštava pitanje Šešeljevog zdravstvenog stanja.
Ako se zna da su zloćudna oboljenja jetre mnogo češća od dobroćudnih, neophodno je obaviti niz dodatnih ispitivanja, kazao je Babić i dodao da je zato lekarski tim SRS 6. marta u Hag uputio listu sa pregledima koje je neophodno obaviti da bi dijagnoza bila precizna i lečenje adekvatno, ali da do do danas ništa nije poduzeto po tom pitanju.
Prema njegovim rečima, zabrinjavajuće je i to što je hemangiom morao biti uočen i tokom ranijih pregleda, jer je to vrsta tumora koja se ne može "pojaviti preko noći". Babić je saopštavanje dijagnoze Vosjislavu Šešelju, koja može biti i drugačija, ocenio kao vid ozbiljne psihičke torture, kojom se izmedju ostalog želi ometati i priprema njegove odbrane.
Sudija Žan-Klod Antoneti nedavno je obrazložio da lekarski izveštaj o zdravlju Šešelja posle štajka gladju, dobijen 2. marta, ukazuje da je njegovo zdravstveno stanje takvo da može da se pojavi pred sudom.
Šešelj je 10. novembra prošle godine počeo štrajk gladju i tražio, izmedju ostalog, da se sam brani, da mu budu dozvoljene posete članova porodice i da mu sva dokumenta budu prevedena na srpski jezik.
Haški tribunal optužio je lidera radikala za ratne zločine nad nesrbima u BiH i Hrvatskoj i za progon hrvatskog stanovništva iz dela Vojvodine od 1991. do 1995. godine. Šešelj je dobrovoljno otišao u Haški tribunal u februaru 2003. godine, a u martu iste godine izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Sudjenje lideru radikala, posle više odlaganja, zvanično je počelo 27. novembra prošle godine, ali bez Šešelja u sudnici, jer je tada već 17 dana štrajkovao gladju. Sudsko veće je 1. decembra odložilo proces na neodredjeno vreme, čekajući da se Šešelj potpuno oporavi kako bi odredilo novi datum početka sudjenja.
Nova statusna konferencija za Šešelja, prethodno zakazana za 28. februar, otkazana je 22. februara, kada je i zatražen detaljan izveštaj o njegovom zdravstvenom stanju, kako bi na osnovu toga bilo moguće odrediti datum statusne konferencije.
(agencije/MONDO)
