U subotu, 17. marta navršavaju se tri godine od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska medjunarodnih snaga u pokrajinu, u kojima je 19 civila izgubilo život.
U subotu, 17. marta navršavaju se tri godine od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska medjunarodnih snaga u pokrajinu, u kojima je 19 civila izgubilo život.
Dvodnevni sukobi na Kosovu izbili su nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova.
Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se raširile u druge delove Kosova.
U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba) a više od 900 osoba je povredjeno, među kojima su bili i pripadnici medjunarodne i kosovske policije.
U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjevekovne kulture, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.
Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.
U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do hrama Svetog Save, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije medjunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.
Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano".
Stigao je potom i generalni sekretar NATO Jap de hop Šhefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo.
Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten. Funkcioneri EU su tom prilikom izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" u toj sredini i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno.
"Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.
EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Djentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo.
Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima.
U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata. Njega je na toj dužnosti zamenio Danac Soren Jesen-Petersen. Od 1. septembra prošle godine novi šef UNMIK-a je nemački diplomata Joahim Riker.
U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.
Medjunarodni tužilac podigao je 29. septembra 2004. prvu optužnicu povodom martovskih dogadjaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua.
Okružni sud u Gnjilanu je u maju 2005. osudio šestoricu Albanaca iz tog grada na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je od zadobijenih povreda preminula, tokom martovskih nemira 2004. godine.
Predstavnici UNMIK-ove kancelarije za povratak saopštili su u junu 2005. da se od oko 4.100 osoba raseljenih nakon martovskog nasilja na Kosovu i Metohiji 2004, svojim napuštenim kućama još nije vratilo oko 1.500 izbeglih.
Početkom marta ove godine Stejt department je objavio izveštaj o poštovanju ljudskih prava u svetu, u kome se, se pored ostalog, navodi da je na Kosovu obnovljeno 97 odsto kuća oštećenih i uništenih u martovskom nasilju 2004, ali osim uspešnih primera u mestima Klina i Istok, lokalne strategije za povratak donele su minimalne rezultate.
UNMIK i SPC su postigli dogovor o obnovi porušenih i spaljenih crkava i manastira. Prva faza obnove je počela krajem 2005, a krajem novembra prošle godine predstavnici medjunarodne Komisije za obnovu verskih objekata SPC na Kosovu ocenili su da je uradjen dobar posao na obnovi objekata oštećenih u martovskim nemirima. Očekuje se da će od ukupno 35 oštećenih objekata SPC do kraja 2007. biti kompletno renovirano 18 objekata.
U izjavi mitrovičkom radiju "Kontakt Plus", portparol UNMIK-a je rekao da su medjunarodne sudije i tužioci procesuirali mnogo teže slučajeve i da su podigli ukupno 36 optužnica, od kojih je u 26 utvrdjena krivična odgovornost, devet osoba uskoro očekuje sudjenje, a 11 osumnjičenih je još pod istragom.
Sing je istakao da su, za sada, zbog martovskog nasilja najoštrije kazne izrečene Mehmetu Morini, koji je zbog ubistva Zlatibora Trajkovića u Kosovu Polju osudjen na 18 godina zatvora, a da je još šest kosovskih Albanaca osudjeno na ukupno 38 godina zatvora, zbog ubistva Slobodana Perića i njegove majke Anke Perić u Gnjilanu.
Sing je rekao da su, medju ostalim, u toku sudjenja Esminu Hamzi i maloletnom A.K. iz Prizrena, koji su umešani u paljenje kuće kosovskog Srbina i vozila UNMIK policije na području Prizrena, za paljenje kuća u Obiliću sudi se Mirsadu Kurtešiju i Kadriju Sulejmaniju, koji su optuženi i za podsticanje međuetničke mržnje.
Zbog nasilja iz 2004. godine u Kosovu Polju medjunarodni tužilac je podigao optužnicu protiv Skendera, Mustafe i Ramadana Islamija, Omera Sulejmanija i Gazmenda Morine.
U vezi sa istim incidentima, još 11 drugih kosovskih Albanaca, od kojih je deset maloletno, nalaze se pred istražnim postupkom, rekao je Sing.
(agencije)
Dvodnevni sukobi na Kosovu izbili su nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova.
Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se raširile u druge delove Kosova.
U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba) a više od 900 osoba je povredjeno, među kojima su bili i pripadnici medjunarodne i kosovske policije.
U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjevekovne kulture, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.
Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.
U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do hrama Svetog Save, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije medjunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.
Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano".
Stigao je potom i generalni sekretar NATO Jap de hop Šhefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo.
Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten. Funkcioneri EU su tom prilikom izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" u toj sredini i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno.
"Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.
EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Djentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo.
Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima.
U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata. Njega je na toj dužnosti zamenio Danac Soren Jesen-Petersen. Od 1. septembra prošle godine novi šef UNMIK-a je nemački diplomata Joahim Riker.
U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.
Medjunarodni tužilac podigao je 29. septembra 2004. prvu optužnicu povodom martovskih dogadjaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua.
Okružni sud u Gnjilanu je u maju 2005. osudio šestoricu Albanaca iz tog grada na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je od zadobijenih povreda preminula, tokom martovskih nemira 2004. godine.
Predstavnici UNMIK-ove kancelarije za povratak saopštili su u junu 2005. da se od oko 4.100 osoba raseljenih nakon martovskog nasilja na Kosovu i Metohiji 2004, svojim napuštenim kućama još nije vratilo oko 1.500 izbeglih.
Početkom marta ove godine Stejt department je objavio izveštaj o poštovanju ljudskih prava u svetu, u kome se, se pored ostalog, navodi da je na Kosovu obnovljeno 97 odsto kuća oštećenih i uništenih u martovskom nasilju 2004, ali osim uspešnih primera u mestima Klina i Istok, lokalne strategije za povratak donele su minimalne rezultate.
UNMIK i SPC su postigli dogovor o obnovi porušenih i spaljenih crkava i manastira. Prva faza obnove je počela krajem 2005, a krajem novembra prošle godine predstavnici medjunarodne Komisije za obnovu verskih objekata SPC na Kosovu ocenili su da je uradjen dobar posao na obnovi objekata oštećenih u martovskim nemirima. Očekuje se da će od ukupno 35 oštećenih objekata SPC do kraja 2007. biti kompletno renovirano 18 objekata.
UNMIK:Sudjenja i dalje traju
Portparol UNMIK-a Niradž Sing izjavio je da su kosovski tužioci i sudije do sada procesuirali 326 krivičnih slučajeva vezanih za martovske nerede iz 2004. godine, od kojih je podignuto 200 optužnica, po kojima su donete 134 presude, dok je još 29 slučajeva pod istragom.U izjavi mitrovičkom radiju "Kontakt Plus", portparol UNMIK-a je rekao da su medjunarodne sudije i tužioci procesuirali mnogo teže slučajeve i da su podigli ukupno 36 optužnica, od kojih je u 26 utvrdjena krivična odgovornost, devet osoba uskoro očekuje sudjenje, a 11 osumnjičenih je još pod istragom.
Sing je istakao da su, za sada, zbog martovskog nasilja najoštrije kazne izrečene Mehmetu Morini, koji je zbog ubistva Zlatibora Trajkovića u Kosovu Polju osudjen na 18 godina zatvora, a da je još šest kosovskih Albanaca osudjeno na ukupno 38 godina zatvora, zbog ubistva Slobodana Perića i njegove majke Anke Perić u Gnjilanu.
Sing je rekao da su, medju ostalim, u toku sudjenja Esminu Hamzi i maloletnom A.K. iz Prizrena, koji su umešani u paljenje kuće kosovskog Srbina i vozila UNMIK policije na području Prizrena, za paljenje kuća u Obiliću sudi se Mirsadu Kurtešiju i Kadriju Sulejmaniju, koji su optuženi i za podsticanje međuetničke mržnje.
Zbog nasilja iz 2004. godine u Kosovu Polju medjunarodni tužilac je podigao optužnicu protiv Skendera, Mustafe i Ramadana Islamija, Omera Sulejmanija i Gazmenda Morine.
U vezi sa istim incidentima, još 11 drugih kosovskih Albanaca, od kojih je deset maloletno, nalaze se pred istražnim postupkom, rekao je Sing.
(agencije)
