Država počela obračun sa korupcijom, unapređena politička ali oslabljena ekonomska i socijalna prava, medijske slobode su ugrožene, kaže se u Izveštaju.
Vladavina prava "još uvek je u senci političke volje", ali je u 2012. prekinut "začarani krug propusta u reformi pravosuđa", kaže redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za Skupštinu Srbije.
U prošloj godini pokazana je jasna demonstracija političke volje za borbu protiv korupcije, doduše uz njeno tabloidno banalizovanje, navodi Ombudsman.
U izveštaju koji je predat Skupštini navodi se da su stanje prava građana prošle godine obeležili pad u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, ali i unapređenje nekih političkih i građanskih prava.
Desetinama hiljada građana je, kako se navodi, onemogućeno potpuno ostvarivanje Ustavom i zakonom garantovanih prava na zdravstvenu i penzijsku zaštitu kroz obavezno osiguranje.
"Slabe institucije, premoć političke volje i populizma nad vladavinom prava, medijski ratovi i birokratija i formalizam najveće su prepreke potpunijem ostvarivanju ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji i veri u njih", navodi se u Izveštaju.
Među najštetnijim trendovima je, kako se navodi, snižavanje suštinske slobode štampe kroz uticaj netransparentnih vlasnika i političko-partijskih interesa.
U Izveštaju se dodaje i da je urušavanje kredibiliteta Haškog tribunala, kao međunarodne institucije osnovane da bi progonom zločinaca osigurala pravdu za žrtve poslednjih ratova bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, oslabilo međunarodne temelje garancija ljudskih prava.
Tokom prošle godine je, kako stoji u Izveštaju, izostala dosledna reforma administracije u Srbiji i to posebno u pogledu depolitizacije i profesionalizacije.
Kako se navodi, odlučni istupi najviših predstavnika izvršne vlasti ulili su dinamiku u aktivnosti državnih službenika koji su po prvi put sproveli oštre represivne mere protiv osoba koje su smatrane nedorirljivima, a javno mnjenje je po prvi put počelo da veruje da korupcija gubi oslonac u vrhovima državne moći.
Međutim, kako se dalje navodi, u jednom od prioriteta reforme državne uprave koji su utvrđeni odgovarajućom državnom strategijom ni u 2012. godini nije načinjen ključan pomak, pogotovo ne u depolitizaciji i racionalizaciji.
Prošle godine su, kako se dodaje, unapređene garancije za poštovanje privatnosti komunikacija građana u radu službi bezbednosti, ojačana je i zaštita od diskriminacije i podignuta svest o njenoj neprihvatljivosti.
U 2012. godini je zaustavljena dalja primena neustavnih reformskih zakona u pravosuđu i prekinuto je sa nelegitimnim radom u nepotpunom sastavu Visokog saveta sudstva, na koji je prvi zvanično upozorio Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana smatra i da pitanje "kosovskih penzija" zahteva posebnu pažnju, a ombudsman je primio oko 150 pritužbi građana, koji imaju ili su imali prebivalište i celokupan ili deo staža osiguranja ostvarili na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
Zaštitnik građana, kako se dodaje, nije uočio postojanje torture kao sistemske, organizovane i podsticane pojave u Srbiji, a pojedinačni slučajevi zlostavljanja koje je utvrdio, u velikoj meri su posledica nedostataka sistema.
U Izveštaju se navodi da je zaštitnik građana 2012. godine primio 90 pritužbi građana na primenu policijskih ovlašćenja, a ističe se i da je neophodno pojačati efikasnost postojećih internih, policijskih mehanizma za zaštitu od zlostavljanja.
"Odmah treba prekinuti sa praksom višečasovnog, posebno celodnevnog policijskog zadržavanja lica u kancelarijskim i drugim nenamenskim i neuslovnim prostorijama", navodi se u Izveštaju.
Postupajući po pritužbama i na osnovu poseta obavljenih tokom 2012. godine, Zaštitnik građana je utvrdio da u poslednjih godinu dana nije došlo do poboljšanja smeštajnih i drugih životnih uslova u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.
Pripadnici romske nacionalne manjine zbog siromaštva, uslova života i nerešenih statusnih pitanja i sporog institucionalnog rešavanja problema obezbeđivanja uslova za zaštitu nacionalnog identiteta, nemaju iste šanse kao pripadnici drugih nacionalnih manjina da ostvaruju priznata manjinska prava, stoji u Izveštaju.
U Srbiji je i dalje prisutan veliki broj prinudnih brakova, naročito među Romskom populacijom, kombinovan trgovinom ljudima, dok je rodno zasnovano nasilje prisutno u visokom procentu i sa brojnim tragičnim posledicama.
Prošle godine 32 žene su stradale u porodičnom ili partnerskom nasilju, koje su počinili njihovi sadašnji, a češće nekadašnji partneri, a nasilje se naročito pojačava u vreme praznika.
Šest trudnica i porodilja je 2012. godine podnelo pritužbe jer im poslodavci ne obračunavaju i ne isplaćuju naknadu zarade, a organi javne vlasti ne preduzimaju mere kako bi sankcionisali takvo ponašanje i omogućili da ostvare zajamčena prava.
Razmatranjem 4.474 pritužbe koje su podnete Zaštitniku građana utvrđeno je da se najveći broj povreda prava na koje ukazuju građani, bez obzira u okviru kog resora su razmatrana, odnosi na slučajeve povrede načela "dobre uprave", ekonomska i socijalna prava, kao i povrede građanskih i političkih prava.
Najveći broj pritužbi odnosi se na rad predstavnika izvršne vlasti, posebno ministarstava (30 odsto svih pisanih pritužbi), kao i na rad organa u oblasti, penzijskog i invalidskog osiguranja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite, javnih preduzeća, poreskih organa, ustanova u oblasti obrazovanja, socijalne zaštite, pravosudnih organa i organa uprave u lokalnim samoupravama.
Zaštitniku građana su prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu obezbeđena sredstva od oko 162 miliona dinara, a utrošeno je oko 148 miliona dinara.
(Tanjug, foto: prinstcreen)
U prošloj godini pokazana je jasna demonstracija političke volje za borbu protiv korupcije, doduše uz njeno tabloidno banalizovanje, navodi Ombudsman.
U izveštaju koji je predat Skupštini navodi se da su stanje prava građana prošle godine obeležili pad u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, ali i unapređenje nekih političkih i građanskih prava.
Desetinama hiljada građana je, kako se navodi, onemogućeno potpuno ostvarivanje Ustavom i zakonom garantovanih prava na zdravstvenu i penzijsku zaštitu kroz obavezno osiguranje.
"Slabe institucije, premoć političke volje i populizma nad vladavinom prava, medijski ratovi i birokratija i formalizam najveće su prepreke potpunijem ostvarivanju ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji i veri u njih", navodi se u Izveštaju.
Među najštetnijim trendovima je, kako se navodi, snižavanje suštinske slobode štampe kroz uticaj netransparentnih vlasnika i političko-partijskih interesa.
U Izveštaju se dodaje i da je urušavanje kredibiliteta Haškog tribunala, kao međunarodne institucije osnovane da bi progonom zločinaca osigurala pravdu za žrtve poslednjih ratova bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, oslabilo međunarodne temelje garancija ljudskih prava.
Tokom prošle godine je, kako stoji u Izveštaju, izostala dosledna reforma administracije u Srbiji i to posebno u pogledu depolitizacije i profesionalizacije.
Kako se navodi, odlučni istupi najviših predstavnika izvršne vlasti ulili su dinamiku u aktivnosti državnih službenika koji su po prvi put sproveli oštre represivne mere protiv osoba koje su smatrane nedorirljivima, a javno mnjenje je po prvi put počelo da veruje da korupcija gubi oslonac u vrhovima državne moći.
Međutim, kako se dalje navodi, u jednom od prioriteta reforme državne uprave koji su utvrđeni odgovarajućom državnom strategijom ni u 2012. godini nije načinjen ključan pomak, pogotovo ne u depolitizaciji i racionalizaciji.
Prošle godine su, kako se dodaje, unapređene garancije za poštovanje privatnosti komunikacija građana u radu službi bezbednosti, ojačana je i zaštita od diskriminacije i podignuta svest o njenoj neprihvatljivosti.
U 2012. godini je zaustavljena dalja primena neustavnih reformskih zakona u pravosuđu i prekinuto je sa nelegitimnim radom u nepotpunom sastavu Visokog saveta sudstva, na koji je prvi zvanično upozorio Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana smatra i da pitanje "kosovskih penzija" zahteva posebnu pažnju, a ombudsman je primio oko 150 pritužbi građana, koji imaju ili su imali prebivalište i celokupan ili deo staža osiguranja ostvarili na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
Zaštitnik građana, kako se dodaje, nije uočio postojanje torture kao sistemske, organizovane i podsticane pojave u Srbiji, a pojedinačni slučajevi zlostavljanja koje je utvrdio, u velikoj meri su posledica nedostataka sistema.
U Izveštaju se navodi da je zaštitnik građana 2012. godine primio 90 pritužbi građana na primenu policijskih ovlašćenja, a ističe se i da je neophodno pojačati efikasnost postojećih internih, policijskih mehanizma za zaštitu od zlostavljanja.
"Odmah treba prekinuti sa praksom višečasovnog, posebno celodnevnog policijskog zadržavanja lica u kancelarijskim i drugim nenamenskim i neuslovnim prostorijama", navodi se u Izveštaju.
Postupajući po pritužbama i na osnovu poseta obavljenih tokom 2012. godine, Zaštitnik građana je utvrdio da u poslednjih godinu dana nije došlo do poboljšanja smeštajnih i drugih životnih uslova u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.
Pripadnici romske nacionalne manjine zbog siromaštva, uslova života i nerešenih statusnih pitanja i sporog institucionalnog rešavanja problema obezbeđivanja uslova za zaštitu nacionalnog identiteta, nemaju iste šanse kao pripadnici drugih nacionalnih manjina da ostvaruju priznata manjinska prava, stoji u Izveštaju.
U Srbiji je i dalje prisutan veliki broj prinudnih brakova, naročito među Romskom populacijom, kombinovan trgovinom ljudima, dok je rodno zasnovano nasilje prisutno u visokom procentu i sa brojnim tragičnim posledicama.
Prošle godine 32 žene su stradale u porodičnom ili partnerskom nasilju, koje su počinili njihovi sadašnji, a češće nekadašnji partneri, a nasilje se naročito pojačava u vreme praznika.
Šest trudnica i porodilja je 2012. godine podnelo pritužbe jer im poslodavci ne obračunavaju i ne isplaćuju naknadu zarade, a organi javne vlasti ne preduzimaju mere kako bi sankcionisali takvo ponašanje i omogućili da ostvare zajamčena prava.
Razmatranjem 4.474 pritužbe koje su podnete Zaštitniku građana utvrđeno je da se najveći broj povreda prava na koje ukazuju građani, bez obzira u okviru kog resora su razmatrana, odnosi na slučajeve povrede načela "dobre uprave", ekonomska i socijalna prava, kao i povrede građanskih i političkih prava.
Najveći broj pritužbi odnosi se na rad predstavnika izvršne vlasti, posebno ministarstava (30 odsto svih pisanih pritužbi), kao i na rad organa u oblasti, penzijskog i invalidskog osiguranja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite, javnih preduzeća, poreskih organa, ustanova u oblasti obrazovanja, socijalne zaštite, pravosudnih organa i organa uprave u lokalnim samoupravama.
Zaštitniku građana su prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu obezbeđena sredstva od oko 162 miliona dinara, a utrošeno je oko 148 miliona dinara.
(Tanjug, foto: prinstcreen)
