Za situaciju u kojoj se slika Srbije nije, ili se veoma malo promenila od devedestih, kriva je prevashodno sama država jer nema angažovanu nijednu lobističku firmu u SAD.

"To sebi nisu dopustili čak ni bliski saveznici Vašingtona, Velika Britanija ili Francuska", upozorava u razgovoru za Tanjug Branko Terzić, nekadašnji savetnik za energetiku u administraciji američkog predsednika Džordža Buša mlađeg, a danas načelnik američkog Federalnog regulatornog tela za energiju i direktor Grupe za energiju i resurse u kompaniji Dilojt, jednoj od najvećih konsultantskih kuća na svetu.

"Mi i danas imamo lošu reputaciju, kao što je nekada imala Italija, kada se ovde posmatrala samo kroz prizmu mafije", navodi ovaj vašingtonski Amerikanac srpskog porekla.

Prema njegovim rečima, skoro sve zemlje sveta imaju lobiste angažovane u američkoj prestonici, ali se o tome ne zna, jer posao koji obavljaju i ne treba da bude javan.

"Za lobiste ne bi trebalo da se zna, oni bi, da ih imamo, lobirali da u Kongresu prolaze rezolucije i zakoni koji su korisni za Srbiju", kaže Terzić, dodajući da su drugi deo priče odnosi sa javnošću, gde treba raditi na imidžu Srbije.

"Amerikancima treba objasniti da je Srbija danas demokratska zemlja, koja može da garantuje sigurnost investicija", smatra.

Terzić je pohvalio rad ambasadora Srbije u Vašingtonu Vladimira Petrovića i konzula u Čikagu Deska Nikitovića, dodavši da do skora nije postojala nikakva veza sa diplomatama iz Jugoslavije i Srbije.

"To je sada kao dan i noć u odnosu na to kako je bilo nekada", navodi Terzić, koji je i jedan od najvećih donatora SPC u Vašingtonu.

Povodom posete premijera Srbije Ivice Dačića i razgovora sa direktorima vodećih firmi iz IT sektora, Terzić ocenjuje da je to odlična ideja.

"Srbija je već poznata na američkoj IT mapi, zbog Majkrosofta koji je prisutan i NCR korporacije koja ima centar u Srbiji. Dobro je da se pokrene dolazak i drugih firmi iz tog sektora, jer onda, ako se pokaže da dobro posluju, jedna industrija privlači dolazak drugih", navodi Terzić, koji je i predsedavajući ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.

On smatra da bi u oblasti turizma Amerikancima mogla da se ponude banjska lečilišta u Srbiji, kao i mogućnost ulaganja u razvoj naše biomedicinske industrije.

"Potrebno je da postoji zdrav unutrašnji ekonomski sistem, a ne samo oslanjanje na spoljne investicije. Bankari iz Vol Strita mi stalno govore da uvek ima više kapitala za ulaganje nego što ima dobrih projekata u koje može da se uloži", naglašava Terzić.

Govoreći o svom iskustvu sa Srbijom, on se priseća perioda od 1999. do 2004. godine kada je bio regionalni direktor Dilojta za južnu i centralnu Evropu, u svim zemljama od Makedonije do Češke.

"Tada sam video nešto u Srbiji, što nisam video u drugim zemljama. U ostalim postkomunističkim zemljama oni su gledali komunizam kao deo sovjetske okupacije i minut nakon što su dobili slobodu izbacili su i sovjetsku vojsku i taj sistem. U Jugoslaviji, specijalno u Srbiji, mislilo se da je to nešto posebno i da je to naš sistem, i čini mi se da se još nismo u potpunosti odrekli toga", zaključio je Terzić.

(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)