Žalbeno veće Haškog tribunala u postupku zbog nepoštovanja suda odbilo je žalbu lidera Srpske radikalne stranke i potvrdilo kaznu od dve godine zatvora.
Vojislav Šešelje je kažnjen jer nije uklonio poverljive informacije iz procesa pred sudom sa svog veb sajta, suprotno nalogu sudija.
Protiv Šešelja su bila pokrenuta tri postupka za nepoštovanje suda. Na kraju prvog suđenja, on je osuđen na 15 meseci zatvora zbog toga što je u knjizi, čiji je autor, obelodanio lične podatke zaštićenih svedoka.
U drugom postupku zbog nepoštovanja suda, osuđen je na 18 meseci zatvora zbog obelodanjivanja poverljivih informacija o zaštićenim svedocima u knjizi čiji je autor. Oje ove knjige su predmet trećeg postupka zbog nepoštovanja suda.
U žalbi u okviru trećeg postupka, Šešelj je tražio da veće ukine presudu i oslobodi ga krivice, tvrdeći da mu je bilo uskraćeno pravo na odbranu i pravično suđenje time što je veće ograničilo njegovo pravo da ima svog referenta za predmet i tako ga sprečilo da iznese svoju odbranu.
Žalbeno veće je utvrdilo da je u prvostepenom postupku došlo do pogrešne primene prava, jer "optuženom nije pruženo obrazloženje" zašto mu se nije odobrio zahtev za pomoć referenta za predmet, ali je zaključilo da "ta pogrešna primena prava ne narušava valjanost presude".
Žalbeno veće je odbacilo Šešeljevu tvrdnju da je kazna koja mu je izrečena nepotrebno stroga i naglasilo da je Pretresno veće u postupku zbog nepoštovanja suda delovalo u okviru svojih diskrecionih prava navedenih u Statutu, prema kojima je izreklo kaznu na osnovu činjenica u osnovi optužbi.
Sudije iz Turske Mehmet Gini i iz Rusije Bahtijar Tuzmukhamedov priložili su zajedničko izdvojeno i delimično protivno mišljenje.
Šešelju se u Tribunalu sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene od 1991. do 1994. godine nad nesrpskim stanovništvom u BiH, Hrvatskoj i Vojvodini.
Izricanje presude u glavnom postupku zakazano je za 30. oktobar.
(Srna foto: printscreen: YouTube)
Protiv Šešelja su bila pokrenuta tri postupka za nepoštovanje suda. Na kraju prvog suđenja, on je osuđen na 15 meseci zatvora zbog toga što je u knjizi, čiji je autor, obelodanio lične podatke zaštićenih svedoka.
U drugom postupku zbog nepoštovanja suda, osuđen je na 18 meseci zatvora zbog obelodanjivanja poverljivih informacija o zaštićenim svedocima u knjizi čiji je autor. Oje ove knjige su predmet trećeg postupka zbog nepoštovanja suda.
U žalbi u okviru trećeg postupka, Šešelj je tražio da veće ukine presudu i oslobodi ga krivice, tvrdeći da mu je bilo uskraćeno pravo na odbranu i pravično suđenje time što je veće ograničilo njegovo pravo da ima svog referenta za predmet i tako ga sprečilo da iznese svoju odbranu.
Žalbeno veće je utvrdilo da je u prvostepenom postupku došlo do pogrešne primene prava, jer "optuženom nije pruženo obrazloženje" zašto mu se nije odobrio zahtev za pomoć referenta za predmet, ali je zaključilo da "ta pogrešna primena prava ne narušava valjanost presude".
Žalbeno veće je odbacilo Šešeljevu tvrdnju da je kazna koja mu je izrečena nepotrebno stroga i naglasilo da je Pretresno veće u postupku zbog nepoštovanja suda delovalo u okviru svojih diskrecionih prava navedenih u Statutu, prema kojima je izreklo kaznu na osnovu činjenica u osnovi optužbi.
Sudije iz Turske Mehmet Gini i iz Rusije Bahtijar Tuzmukhamedov priložili su zajedničko izdvojeno i delimično protivno mišljenje.
Šešelju se u Tribunalu sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene od 1991. do 1994. godine nad nesrpskim stanovništvom u BiH, Hrvatskoj i Vojvodini.
Izricanje presude u glavnom postupku zakazano je za 30. oktobar.
(Srna foto: printscreen: YouTube)
