Predstavnici Evropske unije i NATO-a založili su se u sredu, na sastanku sa članovima misije Saveta bezbednosti UN u Briselu, za rešenje statusa Kosova i Metohije kroz rezoluciju UN-a, ali su predstavnici vojne alijanse insistirali da ona bude zasnovana na planu izaslanika Martija Ahtisarija.
Evropski komesar Oli Ren založio za usvajanje rezolucije SB UN o statusu Kosova "koja će dati medjunarodni legitimitet i pravnu osnovu za delovanje EU na Kosovu".
Posle razgovora sa misijom SB UN, Ren je istakao da je Kosovo "suštinsko evropsko pitanje" i da je tamo "za Evropu najveći zalog u igri, u pogledu bezbednosti, stabilnosti, mira i slobode".
On je rekao da je na sastanku šefova diplomatija "EU izrazila podršku planu Martija Ahtisarija", iako je na dva poslednja sastanka ministara inostranih poslova EU podržan samo "proces koji vodi Ahtisari", ali ne i njegov plan.
Zbog neslaganja više članica EU sa Ahtisarijevim predlogom da se status Kosova odredi kao "nadgledana nezavisnost", šefovi diplomatija EU na sastancima u februaru u Briselu, i u martu u Bremenu, nisu dali podršku i sadržini plana izaslanika UN za pregovore o Kosovu.
Ren je naveo da je ruski predsednik Vladimir Putin naglasio da "deli demokratske vrednosti Evrope" i da je "veoma važno da Rusija tome (kosovskom pitanju) pristupi u duhu odgovornog multilateralizma".
"Jer je rešavanje statusa Kosova zaista istinska proba za odgovoran multilateralizam", dodao je Ren, ciljajući na nedavne kritike koje je Putin uputio Vašingtonu i zbog "jednostranog ponašanja" i nametanja rešenja u važnim svetskim pitanjima.
Rusija zato traži i da se pitanje kosovskog statusa reši saglasnošću i Srbije i kosovskih Albanaca, bez nametanja rešenja, i zbog toga odbacuje Ahtisarijev predlog i traži nove pregovore.
Direktor za Zapadni Balkan u Savetu ministara EU Štefan Lene takodje je preneo stav da EU smatra da za rešenje i primenu statusa Kosova mora biti usvojena nova rezolucija SB UN, jer bez toga ni EU ne može da uputi tamo svoju planiranu političko-bezbednosnu misiju.
Kako je saopštio portparol u EU Juri Las, Lene je u sredu članovima misije SB UN stavio do znanja spremnost EU da preuzme ključne odgovornosti u medjunarodnoj civilnoj misiji sprovodjenja odredbi rešenja i, poglavito, na polju vladavine zakona.
Lene, bliski saradnik visokog predstavnika EU Havijera Solane, koji nije mogao da se sastane sa misijom SB UN, potvrdio je odlučnost EU da zajamči "evropsku perspektivu" svih zemalja zapadnog Balkana, što znači i mogućnost da postanu članice EU.
A u to su snažno uključeni Srbija i Kosovo, u sklopu procesa stabilizacije i pridruživanja s EU, rekao je Lene.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je u razgovoru sa misijom SB UN naglasio nužnost brzog rešenja kosovskog statusa i preneo da bi bilo opasno da dodje do zastoja ili odlaganja tog procesa.
Shefer je članove misije "upoznao s bezbednosnim prilikama na Kosovu, sa stanovišta Atlantskog saveza" i predočio da je "Kosovo evropsko ključno bezbednosno pitanje".
Shefer je naglasio da je "Kfor spreman za svaki mogući razvoj i da će očuvati mirnu situaciju", dodajući da je NATO "zabrinut zbog opasnosti da dodje do zastoja ili odlaganja političkog procesa rešavanja kosovskog statusa".
"NATO veruje da je nužno brzo ići ka rešenju, kao i da postojeće stanje dugoročno nije održivo", rekao je on i dodao da atlantski saveznici "podržavaju plan i predloge (specijalnog izaslanika UN) Martija Ahtisarija jer to predstavlja dobru osnovu za napredak".
Shefer je naglasio "dugoročnu opredeljenost Atlantskog saveza u odnosu na celo balkansko područje, što veoma snažno uključuje Srbiju i dodao da je "NATO uveren da evro-atlantske integracije predstavljaju obrazac za stabilnost tog regiona".
Portparol NATO-a Džejms Apaturaj rekao je da je Shefer, posle susreta sa članovima misije SB, naglasio da je rasprava u Savetu bezbednosti UN o pitanju Kosova "za NATO jasno od ključnog interesa, jer je 16.000 NATO vojnika tamo na terenu".
Apaturaj je još objasnio da članice NATO-a žele rešenje kosovskog statusa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, na temelju plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
"Mi u NATO-u želimo da Savet bezbednosti UN ozbiljno raspravlja o kosovskom problemu da bi se došlo do rezolucije, utemeljene na planu Martija Ahtisarija, i da bi proces (rešavanja statusa Kosova) mogao da krene dalje", naglasio je Apaturaj.
On je takodje rekao da će situacija na Kosovu i Metohiji biti tema razgovora ministara spoljnih poslova NATO-a i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u četvrtak u Oslu. "U ovom trenutku nema saglasnosti NATO-a i Rusije o Ahtisarijevom planu", naglasio je Apaturaj.
S druge strane, portparol Stej departmenta Šon Mekormak izjavio je da SAD nastoje da uvaže zabrinutost Rusije i Srbije, ali smatraju da je vreme da se za Kosovo pronadje trajno i održivo rešenje.
"Mi sada pokušavamo da uvažimo zabrinutost Rusije, kao i Vlade Srbije, ali je vreme da se pokuša da se sačini rešenje koje će, vremenom, biti održivo", rekao je Mekormak, a objavljeno je na sajtu Stejt departmenta.
Komentarišući jučerašnju izjavu zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Vladimira Titova da rezolucija o Kosovu, zasnovana na predlogu Martija Ahtisarija, neće proći u Savetu bezbednosti UN, Mekormak je rekao da nigde nije pročitao da će Rusija uložiti veto.
"On (Titov) nije rekao da će uložiti veto. Ruska vlada je izrazila realnu rezervu prema Ahtisarijevom planu i svi to znaju.... Mi, kao i svi ostali u Savetu bezbednosti UN, radimo na tome da njihovu zabrinutost uzmemo u obzir", dodao je on.
Prema njegovim rečima, deo toga je i odlazak misije Saveta bezbednosti UN na Kosovo, na predlog Rusije.
"Ali, pitanje Kosova nerešeno je već izvesno vreme, zbog specifične prirode politike na Balkanu i tamošnje istorije... To je po sebi nestabilno rešenje i ono što Ahtisari i oni koje rade sa njim u Kontakt grupi pokušavaju jeste da pronadju put ka održivom političkom rešenju koje će, iako možda neće usrećiti sve strane, biti održivo", naveo je on.
Evropski komesar Oli Ren založio za usvajanje rezolucije SB UN o statusu Kosova "koja će dati medjunarodni legitimitet i pravnu osnovu za delovanje EU na Kosovu".
Posle razgovora sa misijom SB UN, Ren je istakao da je Kosovo "suštinsko evropsko pitanje" i da je tamo "za Evropu najveći zalog u igri, u pogledu bezbednosti, stabilnosti, mira i slobode".
On je rekao da je na sastanku šefova diplomatija "EU izrazila podršku planu Martija Ahtisarija", iako je na dva poslednja sastanka ministara inostranih poslova EU podržan samo "proces koji vodi Ahtisari", ali ne i njegov plan.
Zbog neslaganja više članica EU sa Ahtisarijevim predlogom da se status Kosova odredi kao "nadgledana nezavisnost", šefovi diplomatija EU na sastancima u februaru u Briselu, i u martu u Bremenu, nisu dali podršku i sadržini plana izaslanika UN za pregovore o Kosovu.
Ren je naveo da je ruski predsednik Vladimir Putin naglasio da "deli demokratske vrednosti Evrope" i da je "veoma važno da Rusija tome (kosovskom pitanju) pristupi u duhu odgovornog multilateralizma".
"Jer je rešavanje statusa Kosova zaista istinska proba za odgovoran multilateralizam", dodao je Ren, ciljajući na nedavne kritike koje je Putin uputio Vašingtonu i zbog "jednostranog ponašanja" i nametanja rešenja u važnim svetskim pitanjima.
Rusija zato traži i da se pitanje kosovskog statusa reši saglasnošću i Srbije i kosovskih Albanaca, bez nametanja rešenja, i zbog toga odbacuje Ahtisarijev predlog i traži nove pregovore.
Direktor za Zapadni Balkan u Savetu ministara EU Štefan Lene takodje je preneo stav da EU smatra da za rešenje i primenu statusa Kosova mora biti usvojena nova rezolucija SB UN, jer bez toga ni EU ne može da uputi tamo svoju planiranu političko-bezbednosnu misiju.
Kako je saopštio portparol u EU Juri Las, Lene je u sredu članovima misije SB UN stavio do znanja spremnost EU da preuzme ključne odgovornosti u medjunarodnoj civilnoj misiji sprovodjenja odredbi rešenja i, poglavito, na polju vladavine zakona.
Lene, bliski saradnik visokog predstavnika EU Havijera Solane, koji nije mogao da se sastane sa misijom SB UN, potvrdio je odlučnost EU da zajamči "evropsku perspektivu" svih zemalja zapadnog Balkana, što znači i mogućnost da postanu članice EU.
A u to su snažno uključeni Srbija i Kosovo, u sklopu procesa stabilizacije i pridruživanja s EU, rekao je Lene.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je u razgovoru sa misijom SB UN naglasio nužnost brzog rešenja kosovskog statusa i preneo da bi bilo opasno da dodje do zastoja ili odlaganja tog procesa.
Shefer je članove misije "upoznao s bezbednosnim prilikama na Kosovu, sa stanovišta Atlantskog saveza" i predočio da je "Kosovo evropsko ključno bezbednosno pitanje".
Shefer je naglasio da je "Kfor spreman za svaki mogući razvoj i da će očuvati mirnu situaciju", dodajući da je NATO "zabrinut zbog opasnosti da dodje do zastoja ili odlaganja političkog procesa rešavanja kosovskog statusa".
"NATO veruje da je nužno brzo ići ka rešenju, kao i da postojeće stanje dugoročno nije održivo", rekao je on i dodao da atlantski saveznici "podržavaju plan i predloge (specijalnog izaslanika UN) Martija Ahtisarija jer to predstavlja dobru osnovu za napredak".
Shefer je naglasio "dugoročnu opredeljenost Atlantskog saveza u odnosu na celo balkansko područje, što veoma snažno uključuje Srbiju i dodao da je "NATO uveren da evro-atlantske integracije predstavljaju obrazac za stabilnost tog regiona".
Portparol NATO-a Džejms Apaturaj rekao je da je Shefer, posle susreta sa članovima misije SB, naglasio da je rasprava u Savetu bezbednosti UN o pitanju Kosova "za NATO jasno od ključnog interesa, jer je 16.000 NATO vojnika tamo na terenu".
Apaturaj je još objasnio da članice NATO-a žele rešenje kosovskog statusa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, na temelju plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
"Mi u NATO-u želimo da Savet bezbednosti UN ozbiljno raspravlja o kosovskom problemu da bi se došlo do rezolucije, utemeljene na planu Martija Ahtisarija, i da bi proces (rešavanja statusa Kosova) mogao da krene dalje", naglasio je Apaturaj.
On je takodje rekao da će situacija na Kosovu i Metohiji biti tema razgovora ministara spoljnih poslova NATO-a i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u četvrtak u Oslu. "U ovom trenutku nema saglasnosti NATO-a i Rusije o Ahtisarijevom planu", naglasio je Apaturaj.
S druge strane, portparol Stej departmenta Šon Mekormak izjavio je da SAD nastoje da uvaže zabrinutost Rusije i Srbije, ali smatraju da je vreme da se za Kosovo pronadje trajno i održivo rešenje.
"Mi sada pokušavamo da uvažimo zabrinutost Rusije, kao i Vlade Srbije, ali je vreme da se pokuša da se sačini rešenje koje će, vremenom, biti održivo", rekao je Mekormak, a objavljeno je na sajtu Stejt departmenta.
Komentarišući jučerašnju izjavu zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Vladimira Titova da rezolucija o Kosovu, zasnovana na predlogu Martija Ahtisarija, neće proći u Savetu bezbednosti UN, Mekormak je rekao da nigde nije pročitao da će Rusija uložiti veto.
"On (Titov) nije rekao da će uložiti veto. Ruska vlada je izrazila realnu rezervu prema Ahtisarijevom planu i svi to znaju.... Mi, kao i svi ostali u Savetu bezbednosti UN, radimo na tome da njihovu zabrinutost uzmemo u obzir", dodao je on.
Prema njegovim rečima, deo toga je i odlazak misije Saveta bezbednosti UN na Kosovo, na predlog Rusije.
"Ali, pitanje Kosova nerešeno je već izvesno vreme, zbog specifične prirode politike na Balkanu i tamošnje istorije... To je po sebi nestabilno rešenje i ono što Ahtisari i oni koje rade sa njim u Kontakt grupi pokušavaju jeste da pronadju put ka održivom političkom rešenju koje će, iako možda neće usrećiti sve strane, biti održivo", naveo je on.
Misija SB prvo u Briselu, pa u Srbiji
Misija Saveta bezbednosti UN počela je u sredu u Briselu konsultacije sa visokim funkcionerima NATO i Evropske unije sa ciljem da sagleda njihove procene situacije na Kosovu i Metohiji.
"Počeli smo sa Briselom da bismo dobili punu informaciju o stanju na Kosovu jer se ovde nalaze dve važne institucije, EU i NATO... Imaćemo temeljne brifinge o njihovim pogledima i ulogama u rešavanju kosovskog problema", belgijski diplomata Johan Verbeke, koji predvodi misiju Saveta bezbednosti.
Ta misija ima zadatak da prilikom razgovora sa čelnicima NATO i EU u Briselu, kao i zvaničnicima u Beogradu i medjunarodnim i lokalnim predstavnicima u Prištini, pokuša da, kako je naglasio Verbeke, "dobije najnovije informacije i premosti jaz izmedju pisanih izveštaja i prave stvarnosti na terenu".
"Kao zreli i odgovorni članovi Saveta bezbednosti UN, mi ćemo tamo (na Kosovu) uočavati i saznavati kakvo je stanje", rekao je belgijski ambasador. "To će nam omogućiti da se odgovorno ponašamo u trenutku kada se to od nas bude očekivalo", dodao je Verbeke.
On je time posredno, ali jasno odgovorio i na nedoumice oko same suštine misije, kao i vrlo vidljivih razlika izmedju članica SB UN oko toga da li je predlog za status u Ahtisarijevom planu jedina osnova za rešenje, ili, što traži posebno Rusija, pregovore treba nastaviti i proceniti šta je dosad sprovedeno iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
"Prava svrha našeg puta", dodao je Verbeke, "jeste da od toga imamo dodatne koristi, a ne da se vratimo u Njujork sa istim stavovima i razmišljanjima koja smo imali i pre".
On je ocenio da je moguće da se članovi misije vrate u Njujork "mnogo bolje obavešteni i sa mnogo jasnijom slikom".
O mogućnosti promene različitih stavova unutar Saveta bezbednosti UN, Verbeke je naglasio da je moguće "da će ih stečene informacije potvrditi", ali i "da se može ispostaviti da su neki stavovi pogrešni", odnosno "da im se nešto doda, a nešto oduzme".
Zvaničnici NATO rekli su novinarima da Alijansa nema političku ulogu u procesu rešavanja kosovskog pitanja, ali da je od velike važnosti da se obezbedi da se taj proces odvija "kontrolisano".
Američki ambasador u UN Zalmaj Kalizad je, uoči susreta s čelnicima NATO i EU, istakao da misija ide "da sazna šta se zbiva", podsetivši da je glavni inicijator misije ruski ambasador Vitalij Čurkin.
Indonežanski ambasador u UN Hasan Kleib istakao je da je Indonezija nova članica Saveta bezbednosti UN i da želi da se obavesti o problemu u koji, kako je rekao, nije mnogo upućena.
Misija Saveta bezbednosti UN u sredu posle podne putuje u Beograd.
"Počeli smo sa Briselom da bismo dobili punu informaciju o stanju na Kosovu jer se ovde nalaze dve važne institucije, EU i NATO... Imaćemo temeljne brifinge o njihovim pogledima i ulogama u rešavanju kosovskog problema", belgijski diplomata Johan Verbeke, koji predvodi misiju Saveta bezbednosti.
Ta misija ima zadatak da prilikom razgovora sa čelnicima NATO i EU u Briselu, kao i zvaničnicima u Beogradu i medjunarodnim i lokalnim predstavnicima u Prištini, pokuša da, kako je naglasio Verbeke, "dobije najnovije informacije i premosti jaz izmedju pisanih izveštaja i prave stvarnosti na terenu".
"Kao zreli i odgovorni članovi Saveta bezbednosti UN, mi ćemo tamo (na Kosovu) uočavati i saznavati kakvo je stanje", rekao je belgijski ambasador. "To će nam omogućiti da se odgovorno ponašamo u trenutku kada se to od nas bude očekivalo", dodao je Verbeke.
On je time posredno, ali jasno odgovorio i na nedoumice oko same suštine misije, kao i vrlo vidljivih razlika izmedju članica SB UN oko toga da li je predlog za status u Ahtisarijevom planu jedina osnova za rešenje, ili, što traži posebno Rusija, pregovore treba nastaviti i proceniti šta je dosad sprovedeno iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
"Prava svrha našeg puta", dodao je Verbeke, "jeste da od toga imamo dodatne koristi, a ne da se vratimo u Njujork sa istim stavovima i razmišljanjima koja smo imali i pre".
On je ocenio da je moguće da se članovi misije vrate u Njujork "mnogo bolje obavešteni i sa mnogo jasnijom slikom".
O mogućnosti promene različitih stavova unutar Saveta bezbednosti UN, Verbeke je naglasio da je moguće "da će ih stečene informacije potvrditi", ali i "da se može ispostaviti da su neki stavovi pogrešni", odnosno "da im se nešto doda, a nešto oduzme".
Zvaničnici NATO rekli su novinarima da Alijansa nema političku ulogu u procesu rešavanja kosovskog pitanja, ali da je od velike važnosti da se obezbedi da se taj proces odvija "kontrolisano".
Američki ambasador u UN Zalmaj Kalizad je, uoči susreta s čelnicima NATO i EU, istakao da misija ide "da sazna šta se zbiva", podsetivši da je glavni inicijator misije ruski ambasador Vitalij Čurkin.
Indonežanski ambasador u UN Hasan Kleib istakao je da je Indonezija nova članica Saveta bezbednosti UN i da želi da se obavesti o problemu u koji, kako je rekao, nije mnogo upućena.
Misija Saveta bezbednosti UN u sredu posle podne putuje u Beograd.
Beograd i Priština isčekuju misiju
Koordinator srpskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izjavio je da Beograd sa zadovoljstvom prihvata i očekuje dolazak misije SB UN koja treba da utvrdi stanje na Kosovu i sprovodjenje Rezolucije 1244.
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Samardžić je rekao da Beograd nije dobio do kraja utvrdjen program misije i da će tražiti izmenu programa, kako bi predstavnici Saveta bezbednosti razgovarali sa što više ljudi na Kosovu i posetili srpske enklave na Kosovu, a ne samo sa predstavnicima institucija.
Samardžić je naveo su predlozi o izmeni programa "u odredjenoj meri prihvaćeni, ali da u većoj meri nisu prihvaćeni", i dodao da će Beograd tražiti da opunomoćenici ambasadora zemalja članica Saveta bezbednosti UN nastave da šalju izveštaje i posle završetka misije.
"Smatramo da misijom počinje odblokiranje rešavanje pitanja statusa Kosova", rekao je Samardžić, ocenivši da sa misijom počinje nova faza rešavanja, kako bi se došlo do kompromisa.
Povodom najavljenog skupa raseljenih Srba sa Kosova, Samardžić je napomenuo da se to ne dešava u režiji vlade i da je povratak, na kome insistiraju raseljeni, ljudsko pravo za čije je ostvarivanje odgovoran UNMIK.
Insistiraćemo na povratku, i jako nam je stalo da se vidi da do sada nije bilo povratka, da se vratilo samo nekoliko procenata raseljenih, istakao je Samardžić, i dodao da je u Prištini pre sredine 1999.
godine živelo 40.000 Srba, od kojih je u tom gradu ostalo 87.
Samardžić je rekao da je SB UN uputio misiju na Kosovo, jer su šefovi UNMIK-a u svojim "friziranim izveštajima pevali pesmu nad pesmama", i da se u tim izveštajima nije ogledalo stvarno stanje na Kosovu - 250.000 raseljenih, od kojih se vratilo svega nekoliko procenata, 156 spaljenih crkava i katastrofalno stanje bezbednosti za Srbe i nealbance.
"Sa Savetom bezbednosti UN se videlo da se ne može zameniti rezolucija 1244 i Savet bezbednosti je zaključio da je potrebno preispitivanje. Osnovno je pitanje zašto bi se donosila nova rezolucija ako stanje na Kosovu nije stabilno - ako nisu obezbedjeni povratak, ljudska prava i popravljeno stanje bezbednosti", rekao je Samardžić.
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić rekla je da je "kap koja ja prelila čašu" bio martovski izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera u kojem je opis stanja na Kosovu, kako je rekla, ličio na opis Švajcarske.
"Riker je u tom izveštaju otpužio Beograd za nepovratak, i ni na jedno naše pitanje nije odgovorio, a kada smo izneli podatak da je od 1999. godine bilo 7.000 napada na Srbe i nealbance, od kojih 4.585 oružanih napada, u kojima je ubijen 931 Srbin i nealbanac, Riker je odgovorio da se u 90 slučajeva vodi istraga", rekla je Sanda Rašković Ivić.
Sanda Rašković Ivić je izrazila "doziranu skepsu" i rekla da Beograd "nije u potpunosti zadovoljan programom posete", i istakla da je potrebno da se predstavnici misije po Kosovu kreću automobilima, a ne helikopterom.
Predsednica Koordinacionog centra je rekla da je misiji ponudjeno da pored povratničkog naselja u Brestovik, poseti i Osojane i Belo Polje, zatim, kontejnersko naselje nedaleko od Gračanice, u kojem žive raseljeni posle nasilja od 17. marta 2004. godine, kao i kolektivni centar u Krnjači kod Beograda.
"Skepsu podgreva i velika aktivnost UNMIK-a i Kancelarije SAD u Prištini, koji vrše neprimeren pritisak na Srbe sa obećanjima i blagim pretnjama da se UNMIK-u i specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju da podrška, o čemu ćemo, takodje, obavestiti misiju", rekla je ona.
I predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači izjavio je da očekuje da će misija SB UN biti uspešna i da će doprineti još boljoj informisanosti članova SB o napretku na Kosovu.
On je rekao da će misiju "na odgovoran način" dočekati kosovski pregovarački tim koji će članove delegacije obavestiti o realnoj situaciji na terenu.
"Pozivamo Rusiju da prevazidje teškoće ili neodumice koje izražava, da bi i Moskva bila deo medjunarodne odluke o nezavisnom Kosovu", rekao je Tači povodom izjave zamenika šefa ruske diplomatije Vladimira Titova, da rezolucija zasnovana na planu specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija neće proći u Savetu bezbednosti.
Izjava Titova je do sada najjači nagoveštaj da bi Rusija mogla da iskoristi veto u Savetu bezbednosti, ali je Tači rekao da ne veruje da će se to dogoditi.
"Ne verujem da će se tako nešto desiti, mi smo se zalagali da i Rusija bude deo medjunarodne odluke o nezavisnom i suverenom Kosovu", rekao je Tači.
(MONDO/agencije)
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Samardžić je rekao da Beograd nije dobio do kraja utvrdjen program misije i da će tražiti izmenu programa, kako bi predstavnici Saveta bezbednosti razgovarali sa što više ljudi na Kosovu i posetili srpske enklave na Kosovu, a ne samo sa predstavnicima institucija.
Samardžić je naveo su predlozi o izmeni programa "u odredjenoj meri prihvaćeni, ali da u većoj meri nisu prihvaćeni", i dodao da će Beograd tražiti da opunomoćenici ambasadora zemalja članica Saveta bezbednosti UN nastave da šalju izveštaje i posle završetka misije.
"Smatramo da misijom počinje odblokiranje rešavanje pitanja statusa Kosova", rekao je Samardžić, ocenivši da sa misijom počinje nova faza rešavanja, kako bi se došlo do kompromisa.
Povodom najavljenog skupa raseljenih Srba sa Kosova, Samardžić je napomenuo da se to ne dešava u režiji vlade i da je povratak, na kome insistiraju raseljeni, ljudsko pravo za čije je ostvarivanje odgovoran UNMIK.
Insistiraćemo na povratku, i jako nam je stalo da se vidi da do sada nije bilo povratka, da se vratilo samo nekoliko procenata raseljenih, istakao je Samardžić, i dodao da je u Prištini pre sredine 1999.
godine živelo 40.000 Srba, od kojih je u tom gradu ostalo 87.
Samardžić je rekao da je SB UN uputio misiju na Kosovo, jer su šefovi UNMIK-a u svojim "friziranim izveštajima pevali pesmu nad pesmama", i da se u tim izveštajima nije ogledalo stvarno stanje na Kosovu - 250.000 raseljenih, od kojih se vratilo svega nekoliko procenata, 156 spaljenih crkava i katastrofalno stanje bezbednosti za Srbe i nealbance.
"Sa Savetom bezbednosti UN se videlo da se ne može zameniti rezolucija 1244 i Savet bezbednosti je zaključio da je potrebno preispitivanje. Osnovno je pitanje zašto bi se donosila nova rezolucija ako stanje na Kosovu nije stabilno - ako nisu obezbedjeni povratak, ljudska prava i popravljeno stanje bezbednosti", rekao je Samardžić.
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić rekla je da je "kap koja ja prelila čašu" bio martovski izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera u kojem je opis stanja na Kosovu, kako je rekla, ličio na opis Švajcarske.
"Riker je u tom izveštaju otpužio Beograd za nepovratak, i ni na jedno naše pitanje nije odgovorio, a kada smo izneli podatak da je od 1999. godine bilo 7.000 napada na Srbe i nealbance, od kojih 4.585 oružanih napada, u kojima je ubijen 931 Srbin i nealbanac, Riker je odgovorio da se u 90 slučajeva vodi istraga", rekla je Sanda Rašković Ivić.
Sanda Rašković Ivić je izrazila "doziranu skepsu" i rekla da Beograd "nije u potpunosti zadovoljan programom posete", i istakla da je potrebno da se predstavnici misije po Kosovu kreću automobilima, a ne helikopterom.
Predsednica Koordinacionog centra je rekla da je misiji ponudjeno da pored povratničkog naselja u Brestovik, poseti i Osojane i Belo Polje, zatim, kontejnersko naselje nedaleko od Gračanice, u kojem žive raseljeni posle nasilja od 17. marta 2004. godine, kao i kolektivni centar u Krnjači kod Beograda.
"Skepsu podgreva i velika aktivnost UNMIK-a i Kancelarije SAD u Prištini, koji vrše neprimeren pritisak na Srbe sa obećanjima i blagim pretnjama da se UNMIK-u i specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju da podrška, o čemu ćemo, takodje, obavestiti misiju", rekla je ona.
I predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači izjavio je da očekuje da će misija SB UN biti uspešna i da će doprineti još boljoj informisanosti članova SB o napretku na Kosovu.
On je rekao da će misiju "na odgovoran način" dočekati kosovski pregovarački tim koji će članove delegacije obavestiti o realnoj situaciji na terenu.
"Pozivamo Rusiju da prevazidje teškoće ili neodumice koje izražava, da bi i Moskva bila deo medjunarodne odluke o nezavisnom Kosovu", rekao je Tači povodom izjave zamenika šefa ruske diplomatije Vladimira Titova, da rezolucija zasnovana na planu specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija neće proći u Savetu bezbednosti.
Izjava Titova je do sada najjači nagoveštaj da bi Rusija mogla da iskoristi veto u Savetu bezbednosti, ali je Tači rekao da ne veruje da će se to dogoditi.
"Ne verujem da će se tako nešto desiti, mi smo se zalagali da i Rusija bude deo medjunarodne odluke o nezavisnom i suverenom Kosovu", rekao je Tači.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.