Evropski parlament usvojio mehanizam kojim je omogućeno vraćanje viza, između ostalog i Srbiji.
Evropski parlament u Strazburu je danas usvojio rezoluciju o uvođenju "zaštitnog mehanizma" koji Evropskoj komisiji daje pravo da režim EU bez viza za "šengenski prostor" ukine zapadnobalkanskim i drugim zemljama iz kojih bi naglo porastao broj lažnih azilanata ili bi došla u opasnost bezbednost država Evropske unije.
Samo na šest meseci?
Primenom mehanizma, zbog zloupotreba bezviznog režima vize bi nekoj zemlji mogle biti privremeno ponovo uspostavljene na pola godine, s mogućnošću da se ta mera produži za još devet meseci. Kao krajnju meru, ako ne bi bilo nikakve promene, Evopska komisija bi, uz saglasnost većine članica EU, ali tad i Evropskog parlamenta, mogla neku zemlju vratiti na "crnu šengensk listu".
Poslanici parlamenta Evropske unije su, sa 631 glasom "za" i 94 protiv, usvojili rezoluciju koja Evropskoj komisiji daje mogućnost da na predlog nekih zemalja članica EU, a uz nalaze stručnjih tela i odobrenje većine članica u Savetu ministara Unije.
Takav postupak mogao bi da se sprovede samo "samo u vanrednim situacijama" privremeno ukine bezvizni režim nekoj zemlji.
To bi se, kako je predviđeno ovim mehanizmom, dogodilo kad bi, recimo, broj lažnih azilanata u razdoblju za šest meseci naglo porastao za preko pedeset odsto.
Poslanica Tanja Fajon, koju je podržao i poslanik Zelenih Danijel Kon-Bendit, prethodno je zatražila da se usvajanje ove rezolucije odloži i da se rezolucija preispita jer u ovakvom vidu znači da se EP odriče svojih ovlašćenja i takođe nanosi se šteta odnosima EU sa zemljama Zapadnog Balkana.
Lunaček: Povratak na mentalitet graničnih rampi
Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Kosovo Ulrike Lunaček ocenila je da je usvajanje zaštitne klauzule viza, povratak na mentalitet graničnih rampi, zbog čijeg prevazilaženja je osnovana zajednička Evropa. “Današnjim izglasavanjem mehanizma za reakciju za ponovno uvođenje viza za građane van EU Evropski parlament ne predaje samo nadležnost donošenja odluke, već i otvara vrata za populistički motivisane politike graničnih rampi zemalja članica, koju smo u prošlosti često doživljavali”, poručila je u saopštenju Lunaček koja je i potpredsednica Zelenih u EP. "Članice EU dobijaju ovim u ruke Damoklov mač, koji mogu koristiti na osnovu svojih interesa i favorizacija zemalja na zapadnom balkanu. To što je Evropski parlament iz ruke dao svoju kontrolnu mogućnost je teška spoljno i demokratsko politička greška, koja se jako teško može ispraviti”, ocenila je ona.
Predlagač rezolucije Eduardo Mera je to opovrgao, rekavši da mehanizam ne znači da se EP odriče svojih ovlašćenja po temeljnom aktu EU, Ugovoru iz Lisabona, pošto se predviđa mogućnost da Savet ministara samo privremeno uvodi ograničenja bezviznog režima, jer bi za vraćanje neke zemlje na "crnu šengensku listu" bila nužna saglasnost EP.
Zaštitni mehanizam bi se primenio ako bi iz neke zemlje došlo do velikog priliva ilegalnih imigranata, odnosno ako bi bio ugrožen "javni red" ili, ako bi zbog terorističke pretnje bila dovedena u pitanje bezbednost u pojedinim državama, odnosno EU u celini.
Mehanizam bi pravno mogao biti usvojen na sledećem sastanku Saveta ministara EU za pravosuđe i unutrašnje poslove ovog ili idućeg meseca, a stupa na snagu pošto bude objavljen u Službenom listu EU.
Prema tvrdnjih nekih poslanika EP, u EU ima šest zemalja koje bi već bile sklone da se mehanizam primeni na neku od zapadnobalkanskih zemalja, a tu se izgleda uglavnom cilja na Bosnu i Hercegovinu.
Trenutno bi, ipak, veoma teško moglo doći do primene ovog mehanizma zato što iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije, sačinjenog i na osnovu podataka zemalja članica EU, proizlazi da je u januaru ove godine broj lica iz zemalja Zapadnog Balkana koja zloupotrebljavaju bezvizni režim i potpuno neosnovano traže politički azil, opao za 44 odsto u odnosu na januar prošle godine.
Lažni azilanti sa Zapadnog Balkana najčešće nastoje da bez ikakvog osnova dobiju materijalne povlastice, predviđene postupkom za odobravanje azila, u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, Luksemburgu, kao i Švajcarskoj, koja nije članica EU, ali je uključena u "šengenski prostor" bez granica Evropske unije.
