Popis na jugu Srbije je realnost i mora da se sprovede 2014. godine. Tražićemo pomoć međunarodne zajednice, izjavio je predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković.
On je najavio skore razgovore s liderima Albanaca na jugu Srbije.
To je nastavak serije sastanaka na kojima se razgovara na osnovu okvira od sedam tačaka koji je Vlada Srbije napravila u junu.
Otvoreno pitanje o kome se i trenutno razgovara jeste organizovanje ponavljanja popisa na jugu Srbije.
"Neko je možda navikao da živi u organizovanom haosu, ali ako imate činjenicu da je u tri opštine popisano 5.500 Albanaca i da je samo u Bujanovcu po popisu 456 Albanaca, zatim kada se smanje sredstva po zakonu za njihove aktivnosti, kao što je Nacionalni savet Albanaca, onda kažu mi smo diskirminisani i na taj način se stvara problem da su Albanci stvarno diskriminisani", rekao je Stanković za RTS.
Prema njegovim rečima, zakoni koji važe u Srbiji moraju svi da poštuju, pa i Albanci.
Loš popis ili neodgovarajući broj stanovnika kako je prikazano popisom, ima za posledicu činjenicu da je Nacionalni savet Albanaca prošle godine dobio oko 18,5 miliona dinara za svoj rad, a sada su ta sredstva smanjena na 13 miliona, s obzirom da se ona dele po broju stanovnika, objasnio je Stanković.
"To je korišćeno da se prikaže kako Srbi diskriminišu Albance smanjenjem sredstava za funkconisanje Nacionalnog saveta", precizirao je Stanković.
Da bi se ponovo organizovao popis na jugu Srbije neophodna je podrška lokalnih lidera, dodao je Stanković, napominjući da je popis realnost i da mora se uradi 2014. godine.
"Iskoristili smo prisustvo 25 ambasadora OEBS da zatražimo sredstva potrebna za održavanje popisa i moramo definitivno da kažemo hoćemo li da poštujemo zakone ove države ili ne, hoćemo li da poštujemo sva ona prava koje nacionalne manjine imaju ili nećemo, to je suština i od toga nećemo odstupiti", naglasio je Stanković.
On kaže da će tražiti pomoć od međunarodne zajednice i očekuje da lokalni lideri imaju dovoljno odgovornosti da učestvuju u toj aktivnosti, a ima nekih naznaka u razgovorima da će se to prihvatiti.
Govoreći o tome ko ima više uticaja na ono što se događa na jugu Srbije, da li kosovski ili premijer Srbije, Stanković je istakao da Koordinaciono telo, kao telo Vlade Srbije "teži da naš premijer ima dominantniji uticaj na ono što se dešava u Srbiji".
Ono što će biti pre nego što dođe do popisa verovatno jedan od testova za vlast Srbije je 28. novembar kada Albanci tradicionalno kače zastavu za albanski državni praznik na državnim institucijama.
Stanković najavljuje da će se o tom pitanju raspravljati na simpozijumu u organizaciji Pravnog fakulteta u Nišu, gde će učestvovati i predstavnici Pravnog fakulteta iz Tirane.
"Pozvaćemo i druge međunarodne institucije, da definitivno kažemo kako treba da izgleda zastava nacionalnih manjina", rekao je Stanković.
Zastava može da ima osnovu zemlje, u konkretnom slučaju Albanije, dodao je Stanković, ali njena površina mora 30 posto da se razlikuje od površine zastave Albanije.
To je standard, to su međunarodni propisi koji važe svuda pa će važiti i u Srbiji, objašnjava Stanković.
"Za ovaj 28. novembar je kasno da se promeni zastava, pošto nemaju predlog za zastavu nacionalnih manjina", rekao je Stanković, "ali sigurno sledeće godine se nadam da će to biti učinjeno".
