Predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM) Aron Čonka izjavio je danas da, ukoliko Srbi dobiju široku autonomiju na Kosovu, onda široku autonomiju treba da dobiju i Mađari u Vojvodini.
"Ukoliko će 80.000 Srba iz četiri opštine na Kosovu dobiti široku autonomiju, čije je ostvarivanje već započeto na osnovu briselskog sporazuma, u tom slučaju i Mađari u Južnim krajevima (Vojvodini) sa pravom zahtevaju široku autonomiju", rekao je Čonka na skupu u Bačkoj Topoli a prenosi "Vojvodina danas".
Vojvodina je bila deo Austrougarske Monarhije do kraja Prvog svetskog rata i izraz "južni krajevi" datira iz tih vremena.
U Bačkoj Topoli danas je održan skup solidarnosti povodom "Velike povorke Sekelja". Reč je o demonstracijama kojima su Mađari u Rumuniji danas tražili autonomiju, a "Sekelji" je naziv za Mađare koji žive u Transilvaniji, u Rumuniji.
"Borba Sekelja je ujedno i naša borba za autonomiju", rekao je Aron Čonka i dodao da za vojvođanske Mađare najveći problem predstavljaju nezaposlenost i iseljavanje.
Predsednik Pokreta mađarske nade Balint Laslo rekao je da tokom pristupanja Srbije Evropskoj uniji Mađarska može koristiti pravo veta, što bi mogla da upotrebi kao šansu za rešavanje problema Mađara u Vojvodini.
Održavanje Velike povorke Sekelja juče je podržao i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, koji je rekao da autonomiju Mađara treba ostvariti u samoj Rumuniji.
"Svaka većinska politika, koja namerava da ugrozi samoopredeljenje autohtonih nacionalnih manjina, dovodi do slabljenja vere u evropske vrednosti i principe, ne samo u pogledu nacionalnih manjina, nego i svih manjina. Ovo ne može biti cilj ni jedne većinske politike", poručio je Pastor.
Hiljade etničkih Mađara održale su danas mitinge u Rumuniji, u 14 gradova u Transilvaniji, i zatražile autonomiju u oblastima u kojima žive.
Okupljeni su pevali, nosili mađarske zastave, jahali konje i vozili kočije, prenela je agencija Asošiejted pres (AP).
Lider sekeljskih Mađara Kelemen Hunor rekao je da etnički Mađari žele teritorijalnu autonomiju, kako bi sačuvali svoj identitet i obezbedili ekonomski napredak.
Rumunski političari protive se davanju te privilegije manjini, dodaje AP.
Transilvanija je, kao i Vojvodina, bila deo nekadašnje Austrougarske monarhije.
