Rok za izjašnjavanje je 14 dana od kada Šešelj bude dobio prevod današnje odluke na srpski jezik.

Po ranijoj preporuci potpredsednika Tribunala Karmela Ađijusa, Šešelj i tužilaštvo bi trebalo da se izjasne "o pitanju da li ponovo saslušati čitav predmet, ili nastaviti postupak s novoimenovanim sudijom".

Umesto sudije Harhofa koji je, na Šešeljev zahtev, izuzet iz raspravnog veća jer je ostavio utisak pristrasnosti u korist osuđujuće presude, u raspravno veće je krajem oktobra imenovan Madaje Nijang iz Senegala. Veće čine još predsedavajući Žan-Klod Antoneti  Flavija Latanci.

Kako je napisao sudija Ađijus, veće bi, posle konsultacija sa optuženim i tužiocima, trebalo da odluči "da li suđenje nastaviti ili ne".

U vreme izuzeća sudije Harhofa krajem avgusta, bilo je preostalo samo da se izrekna presuda Šešelju. Izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar, ali je, posle izuzeća, odloženo na neodređeno vreme.

Uslov za nastavak postupka, po praksi Tribunala, je da se novi sudija upozna s predmetom, odnosno da pročita čitav spis sa suđenja Šešelju. Alternativa je da proces Šešelju počne ispočetka što pravnici u Hagu smatraju malo verovatnim.

Iako su u sudije bile zamenjivane tokom suđenja u Hagu, do sada se nije desilo da sudija bude izuzet na samom kraju postupka, uoči izricanja presude. Pravilima suda nije predviđen postupak u takvom slučaju.

Posebno veće Tribunala utvrdilo je krajem avgusta - prihvativši Šešeljev zahtev za izuzeće Harhofa - da je taj sudija pismom prijateljima, objavljenim u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".

Posebno veće ocenilo je da je to što je sudija Harhof u tom pismu razmatrao odgovornost "vojnih komandanata" relevantno za proces Šešelju, optuženom za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Šešelju se sudi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine. U pritvoru Tribunala je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je objavljena optužnica.

Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo 2007. godine, a izvođenje dokaza je okončano još prošle godine. U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili kaznu od 28 godina zatvora, a Ssešelj koji se brani sam, je tražio da bude oslobođen.