Skupštinske debate nemaju dovoljno dramskog potencijala, kaže poslanik SPS i poznati srpski režiser Srđan Dragojević.
Iako do sada nije bio aktivni učesnik u sferi politike, priznaje da je većina njegovih filmova vrlo politička, da izazivaju i testiraju razne političke stavove i da često imaju više gledalaca nego što mnoge partije, koje imaju poslanički klub u zdanju na Trgu Nikole Pašića, imaju birača.
"Meni političko delovanje nije strano i to je suština onoga što sam hteo da kažem, a ovo je samo drugi način političkog delovanja, umesto filma - direktno kroz parlament", rekao je Dragojević u intervjuu Tanjugu.
Takođe, kaže da ima vremena da se posveti i svom osnovnom poslu, ali i da za to vreme ne prima poslaničku platu. "Nije fer da dobijam platu ako ne radim punim kapacitetom", objašnjava poznati srpski filmski stvaralac.
Na sednici Odbora za kulturu, čiji je član, rekao je da se odrekao poslaničke plate za septembar i oktobar, kada je snimao jedan mali film.
"Sada sam tu, film treba da se završi, ima još nekoliko dana snimanja, paralelno radim i montažu, ali stižem. Imam i veliku porodicu, pa se i njima bavim, ali nekako sve stižem, naravno ne lako, jer mi je sada dnevni rasprored popunjen od ujutru do uveče i nemam vremena za knjige i filmove onoliko kolko bih voleo i koliko sam imao pre toga", dodao je režiser.
Ličnim učinkom na poslaničkoj funkciji je, kaže, zadovoljan - postavio je dva poslanička pitanja koja su izazvala dosta pažnje u javnosti, a priprema se da postavi i treće.
Jedno pitanje je bilo u vezi sa statusom slobodnih umetnika, koji je, kako je ocenio, ponižavajući.
Prema njegovim rečima, malo ljudi zna da slobodnim umetnicima, kojih u Srbiji ima 2.000, grad i lokalne samouprave plaćaju doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje u nivou od 34 odsto prosečnog ličnog dohotka i da takvi doprinosi pritom kasne, da zbog toga stotine njih ne mogu da overe zdravstvene knjižice i da leče svoju decu i porodice, a da mnogi ne mogu da ostvare pravo na penziju.
"Status slobodnih umetnika u Srbiji je potcenjen, a oni jesu motor umetničke proizvodnje. Ja ću se truditi da kroz dijalog sa ministarstvima finansija i kulture unapredim taj ponižavajući odnos prema stvaraocima u ovoj zemlji", tvrdi Dragojević.
Dragojević je kao poslanik tražio i odgovor u vezi sa, kako je ocenio, kriminalnom privatizacijom Beograd filma.
"Taj gospodin osuđen je na tri godine robije, nagodio se sa tužilastvom, a samo neko krajnje ciničan i neosetljiv mogao bi da kaže da je to pravda, jer je 150 zaposlenih u Beograd filmu, njihove porodice, stotine hiljada potencijalnih gledalaca, ljubitelja filma ostalo uskraćeno za 14 bioskopa u Beogradu, koji danas ne rade", dodao je Dragojević.
Poznati režiser je takođe naglasio da je još 2007. godine, pre te privatizacije, apelovao na javnost i institucije da to spreče, ali da tada nije uspeo i kaže da bi, da je tada bio na poslaničkom mestu, možda mogao da izvrši dovoljno jak pritisak na javnost i institucije da ne dođe do te "kriminalne privatizacije".
Dragojević je uveren da bi preostali prestonički bioskopi - Jadran, Balkan, Zvezda, 20. oktobar, Odeon, uz malo ulaganja, ukoliko se poništi privatizacija, mogli da pripadnu Ministarsvu kulture ili Filmskom centru kroz ministarstvo i da se vrate u funkciju.
Od ministra kulture Ivana Tasovca očekuje da sa kolegom iz Ministarstva privrede Sašom Radulovićem nađe rešenje, a pitanje im, kako je naglasio, ne bi ni postavljao da ne veruje da su obojica izuzetno pamenti, agilni i kompetentni ljudi na tim pozicijama.
On tvrdi i da to pitanje nije nikakvo kukavičje jaje, nego je upućeno dvojici ministara zbog vere u njih, u njihovu sposobnost i zainteresovanost da se pozabave tom temom i nađu rešenje koje je jednostavno i praktično.
Dragojević je takođe ukazao da se u Evropi umetnički filmovi distribuiraju upravo kroz mreže malih bioskopa sa jednom ili dve sale, a da se "zna kakvi se filmovi prikazuju u šoping centrima".
Umetnički bioskopi su zapravo jedini način da publika vidi vredan evropski, ali i domaći film, koji nemaju više gde da se prikazuju, rekao je Dragojević.
On je najavio da će u parlamentu uskoro postaviti i treće pitanje, u vezi sa, po njegovom mišljenju takođe kriminalnom privatizacijom Avala filma i namere određenog tajkunskog lobija da naprave dimnu zavesu i izvrše privatizaciju koja bi bila kombinacija privatizacije Luke Beograd i Beograd filma.
Dragojević, međutim, nije jedini poslanik koji dolazi iz kulture. Sa svojim kolegama, koji su poslanici u nekim drugim poslaničkim klubovima, kao što je scenarista Siniša Kovačević iz DSS ili nekadašnji gradski sekretar za kulturu poslanica DS Gorica Mojović, razmenjuje stavove i mišljenja koja su često suprotstavljena i van Odbora za kulturu i skupštinskih sednica, ali se uvažavaju.
"Mi se oko mnogo čega ne slažemo, ali se poštujemo", rekao je Dragojević i kao primer naveo sučeljavanje mišljenja o Nacionalnom savetu za kulturu na skupštinskom odboru.
Prema njegovoj oceni, kada se govori o Nacionalnom savetu za kulturu, tu su se pomešale najmanje tri teme - jedna je odnos Ministarstva i Saveta na nivou uvažavanja ideja i predloga koje Nacionalni savet daje Ministarstvu i podrazumevajuće je da opozicija i partija na vlasti podrže to da se da preporuka ministru da poštuje, uvažava i sluša predloge Saveta.
Druga tema je pitanje prostora u kojem će se Nacionalni savet za kulturu sastajati, dodao je Dragojević i naglasio da to svakako nije Ministarstvo za kulturu, koje je i samo na veoma napogodnom mestu, koje ga čini previše birokratskim, jer su to hodnici, kancelarije i ništa drugo, sa jednom malom salom za konferencije.
On je uveren da je jednostavno smestiti Nacionalni savet za kulturu u zgradu skupštine, jer ga je skupština i osnovala.
Dragojević je izneo i stav u vezi sa nadoknadom za rad članovima tog tela, a njegovo stanoviste je da je 14,2 miliona dinara godišnje, koliko se izdvaja za Nacionalni savet, suviše i da to treba da bude primer koji će voditi ka tome da se "ti silni saveti i jako velika sredstva koja se daju članovima saveta umanje ili čak ukinu".
"To su tela koja sačinjavaju vrhunski stručnjaci i umetnici u svojoj oblasti i to treba da bude čast i obaveza, a da se umesto toga, ta jako velika sredstva daju mladim piscima, muzičarima, likovnim stvaraocima kao godišnje stipendije i na taj način favorizuje proizvodnja umetnosti ispred proizvodnje stavova, mišljenja i zaključaka, protiv kojih nemam ništa", rekao je Dragojević.
On je zaključio da će, kao neposredni proizvođač umetnosti uvek podržavati stvaranje umetničkih dela iznad stvaranja mišljenja i stavova koji su često važni, ali isto tako često ne doprinose uzdizanju kulture kao što doprinosi svako novo delo do kojeg se može doći podržavajući i stipendirajući mlade umetnike.
