"Odluka USS kojom je proglasio neustavnim delove Statuta Vojvodine je jasna i očekivana. U periodu donošenja Statuta, za koji smo i mi glasali zajedno s DS-om, SPS je imao 11 amandmana, koji nisu prihvaćeni, a u stvari poklapaju se s ovim promenama koje USS doneo", kazao je Bajatović za novosadski "Dnevnik".

Prema njegovim ocenama, Ustavni sud je postupio "više nego korektno jer je ostavio šest meseci da se mi u Vojvodini dogovorimo o tome da se Statut prilagodi Ustavu Srbije, koji smo, čini mi se velikim političkim konsenzusom, a kasnije glasovima većine građana, doneli".

"Posle odluke USS vidi se i smisao akcija koje su svojevremeno sprovođene u Vojvodini vezano za bojkot novog Ustava, na koji se moramo pozivati jer ga je izglasala većina građana", dodaje Bajatović.

Na pitanje koje su političke implikacije odluke Ustavnog suda, on kaže da se ponovo dolazi na "dve teze", koje su ključne danas u Vojvodini, a to je u kojoj meri je vojvođanska administracija legalna i legitimna.

"Ponoviću svoj lični politički stav da možemo naći elemente i nelegalnosti i nelegitimnosti. Kad govorimo o stepenu nelegalnosti, znamo da je ovakav Statut APV, praktično izglasan u Skupštini Vojvodine bez najšireg konsenzusa s opozicionim strankama, što je manje važno. A važnije je to da je Statut donet ucenom malih stranaka, tada koalicionih partnera u tankoj većini koja je u republičkom parlamentu činila vladu DS, SPS i naših partnera", kaže Bajatović.

Prema njegovim rečima, treba voditi računa o tome da je to praktično izglasano u situaciji u kojoj je parlamentarnu većinu činilo 128 poslanika i u kojoj je postojala snažna politička intencija, pre svega malih stranaka iz Vojvodine, da se Republička vlada natera na tako nešto.

"A o tome da je skupštinska većina naterana da se tako nešto izglasa u parlamentu govori činjenica da, iako je vlast, sa DS na čelu, imala većinu i u Vladi i u Skupštini, nikada nije do kraja donet zakon o prenošenju nadležnosti onako kako je trebalo, niti je donet zakon o imovini, što je već pokazalo da u tadašnjoj vladajućoj strukturi postoji sumnja u sve to što je urađeno oko Statuta", dodaje on.

Odgovarajući na pitanje kako tumači nelegitimnost, ako u Skupštini Vojvodine, kako tvrdi pokrajinska vlast, postoji većina, Bajatović kaže da se ne može osporiti činjenica da u vojvođanskom parlamentu "postoji nekakava većina od sedamdesetak poslanika".

Međutim, kako ističe, "treba sabrati te mandate na drugačiji način".

"DS je danas u poziciji da s 21 odsto glasova, koliko je dobio u proporcionalnom delu izbornog sistema, ima više od 50 odsto poslanika. Kada bismo danas uzeli da saberemo rezultate na proporcionalnim izborima onih stranaka koje čine većinu u APV i partija koje čine manjinu u pokrajinskom parlamentu, ispalo bi da opozicione stranke imaju veći broj glasova nego one koje čine vladajuću koaliciju, a po broju poslanika nije tako jer smo imali takozvani kombinovani izborni sistem, kojim se polovina bira proporcionalno, a polovina po većinskom sistemu, koji je u tom trenutku forsirao vladajuću stranku", kaže Bajatović.

Kad se sve to sabere i doda činjenica da su u ovom trenutku praktično drugačije koalicije u Republici, a drugačije na pokrajinskom nivou, dolazimo do toga da ćemo početi u Novom Sadu, u vojvođanskoj administraciji, da pravimo nekakvu tvrđavu za obračun između, kako kaže, stranaka vladajućih na republičkom nivou i onih koje su opozicione na republičkom, a na vlasti u Vojvodini.

Bajatović smatra da će doći do svojevrsnog političkog prepucavanja na relaciji, ne Srbija - Vojvodina, jer je to nemoguće, nego prosto Beograd - Novi Sad, oko toga ko je vlast u Pokrajini, ko je legitiman, a ko nelegitiman.

"Svi će braniti svoje političke pozicije, a stradaće interesi građana Vojvodine", dodaje on.

Bajatović kaže i da mora da spomene još jednu ozbiljnu zamerku na račun pokrajinske administracije, a to je da ona "i dan-danas vrlo bahato izbegava svaki dijalog između vlasti i opozicije".

"Mi smo više puta ponavljali da pitanje određenja Statuta APV, korišćenje prava koja su nam data Ustavom, nije pitanje vladajuće garniture u Banovini, vojvođanske administracije, već je to pitanje koje treba vrlo pažljivo da raspravimo i o čemu mora postojati politički konsenzus i u Beogradu, odnosno Republici Srbiji", istakao je Bajatović.

"Ako se pogleda broj poslanika, uticaj partija, mi u Vojvodini nemamo nikakav problem da u svakom trenutku u republičkom parlamentu dobijemo podršku za sve što nam pripada u Ustavu, ali to ne sme biti politički zloupotrebljavano", ukazuje predsednik vojvođanskih socijalista.