Šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport kaže da je EU jasno navela da od Beograda i Prištine očekuje normalizaciju odnosa, a ne priznanje nezavisnosti, i ocenio da su rezultati postignuti u dijalogu korisni za obe strane.
"Prema odluci Evropskog saveta u junu, i prema novoj odluci Saveta od prošle nedelje, jasno je da Evropski savet, a treba da istaknem da je to jedinstven stav svih članica EU, očekuje normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Reč je o sveobuhvatnoj normalizaciji tih odnosa i takođe se očekuje pravno-obavezujući sporazum na kraju tog procesa", rekao je Devenport u emisiji "Kažiprst" na televiziji B92.
Na pitanje da li EU očekuje da Srbija, pre prijema u članstvo, prizna nezavisnost Kosova, Devenport je odgovorio: "U odluci Evropskog saveta je reč o normalizaciji, sveobuhvatnoj normalizaciji. Nije reč, prema toj odluci, o priznavanju."
Ambasador EU je ocenio da su Beograd i Priština ostvarili veliki napredak u proteklih godinu dana, tokom kojih je održano više od 20 rundi dijaloga.
"Došlo je do rezultata i mislim da je sada jasno da su ovi rezultati u korist obe strane", rekao je on, ukazujući na značaj postizanja i implementacije Briselskog sporazuma.
I Beograd i Priština, prema njegovim rečima, podržavaju proces normalizacije odnosa, jer su svesni da je to u njihovom sopstvenom interesu.
Davenport je pozdravio kao "pravi pristup" izjavu premijera Srbije Ivice Dačića da će ohrabriti kosovske Srbe da glasaju i na parlamentarnim izborima na Kosovu naredne godine.
On je rekao i da Beograd i Priština tek treba da postignu dogovor o pravosuđu i da, prema obavezama iz Briselskog sporazuma, mora da dođe "do pune integracije pravosuđa" na Kosovu.
Govoreći o odluci Evropskog saveta o održavanju prve međuvladine konferencije 21. januara, Davenport je čestitao građanima i Vladi Srbije na tom "velikom dostignuću".
Ta konferencija će, kako je objasnio, biti formalni početak pristupnih pregovora sa EU i Vlada Srbije će na njoj predstaviti svoje planove za realizaciju i implementaciju zakonodavstva EU, a članice Unije će predstaviti svoje prioritete.
"Iako Evropska komisija vodi pregovore u ime članica EU, zemlje Unije imaju tokom celog procesa presudnu ulogu", istakao je Devenport.
On je naglasio da su sva pregovaračka poglavlja značajna, ali da iskustvo drugih zemalja kandidata pokazuje da su najobimnija i najteža ona poglavlja vezana za vladavinu prava, pravosuđe, osnovne slobode, borbu protiv diskriminacije i korupcije i zaštitu životne sredine, i da se zato ona prva otvaraju.
"Srbija nije u tome nikakav izuzetak, i druge zemlje imaju iste probleme. Nije to lak i jednostavan proces, ali druge zemlje imaju relevantna iskustva i mislim da Srbija može da iskoristi ta iskustva", rekao je Devenport.
Komentarišući to što 9. januara stupa na snagu odluka EU o mogućnosti suspenzije vizne liberalizacije, evropski diplomata je priznao da u Uniji vlada velika zabrinutost zbog problema lažnih azilanata.
On je izrazio uverenje da je Vlada Srbije u potpunosti svesna tog problema i "onog što bi trebalo da se uradi" i naveo da postoje kriminalci koji ohrabruju ljude da idu nelegalno u zemlje EU.
"Sa ovim fenomenom treba da se zajedno suočavamo", rekao je Devenport, dodajući da se EU, zajedno sa srpskim vlastima, trudi da poboljša uslove života prvenstveno u onim delovima Srbije iz kojih potiče najveći deo lažnih azilanata.
"Sada bi trebalo da se veoma aktivno bavimo tim problemima... bez ikakve dileme i odlaganja", poručio je on.
Objašnjavajući zahtev EU da se ugovor o Južnom toku u Srbiji uskladi sa evropskim propisima, Devenport je istakao da to nije povezano s pitanjem energetske efikasnošti, već konkurencije.
"To je veliki projekat koji može da obezbedi veću energetsku bezbednost za Srbiju i za region. Veći problem je konkurencija", rekao je on.
Podsetivši da Srbija ima obaveze prema Evropskoj energetskoj zajednici, a od 1. januara 2015. godine i prema samoj EU, Devenport je rekao da je dogovor o Južnom toku treba da bude "potpuno usklađen s tim obavezama Srbije" i dodao da je on optimista da će rešenje biti postignuto.
Devenport je, takođe, podsetio da je Srbija od 2000. godine dobila iz EU 2,6 milijardi evra u donacijama, da je sa Evropskom investicionom bankom nedavno potpisan sporazum za novi kredit od 500 miliona evra za razvoj malih i srednjih preduzeća i da će saradnja biti nastavljena i 2014. godine, za koju je planirana pomoć od 200 miliona evra.
