Srbija ima ambiciju da u 2014. godini otvori pristupne pregovore sa EU u nekoliko poglavlja.
Miščević je u intervjuu Tanjugu rekla da je plan Srbije da se u 2014. godini, osim poglavlja 35, u kojem je proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, otvore poglavlja 23 i 24, posvećena pravosuđu, osnovnim pravima, pravdi, slobodi i sigurnosti, ali i još neka manje izazovna poglavlja.
"Ako imamo partnerski odnos mora se naći balans, odnosno da teška poglavlja budu istovremeno otvarana sa uslovno rečeno lakšim poglavljima gde ima manje pravila EU za usklađivanje, kako bismo osetili sam proces i kao bi on napredovao", kazala je Miščević.
Prema njenim rečima, Srbija je u ovom trenutku ipak daleko od trenutka otvaranja poglavlja 23 i 24, jer tek u aprilu se očekuje izveštaj sa održanog skrininga sa merilima za otvaranje poglavlja.
"Naš kalendar, koliko god on bio pun entuzijazma da što pre krenemo, jeste ograničen kalendarom EU", objasnila je Miščević.
U 2014. će pregovarački proces, kako je precizirala, početi 21. januara prvom međuvladinom konferencijom, kojom će pregovori i formalno biti otvoreni, a već narednog dana počinje skrining u poglavlju 35, gde će se prvi put konkretnije razgovarati o sadržaju tog poglavlja.
"Pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine je stavljeno u poglavlje 35, ali ni EU ni mi ne znamo šta će se konkretno u tom poglavlju nalaziti, ali tu će svakako biti implementacija postignutog sporazuma i plan nastavka normalizacije odnosa Beograda i Prištine", rekla je Miščević.
U poglavlju 35 razgovore će, kako je precizirala, voditi predstavnici Evropske spoljnopolitičke službe, a srpsku pregovaračku podgrupu predvodiće ministar bez portfelja zadužen za KiM Aleksandar Vulin.
"Evropska strana će predstaviti šta oni smatraju sadržinom ovog poglavlja i akcenat će staviti na implementaciju postignutog i na pitanja koja nisu u potpunosti završena, kao što je pitanje pravosuđa. Sa naše strane biće predstavljeno kako mi vidimo nastavak procesa normalizacije kroz pitanja koja će morati da budu otvorena kao posledica prvog briselskog sporazuma", rekla je Miščević.
U 2014. godini Srbiju, objasnila je Miščević, u pregovorima očekuje oko 50 skrininga, odnosno analitičkih pregleda usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, a u svakom od poglavlja potom slede izveštaji Evropske komisije o skriningu u kojima će biti definisana merila za otvaranje poglavlja.
"Bez obzira na to što krećemo u pregovore o članstvu ne znači da mehanizam kontrole prestaje. I dalje će svake godine Evropska komisija u oktobru predstavljati izveštaj o napretku, ali činjenica da više nismo treća država dovodi do toga da će provera ići kroz svako od poglavlja. Kontrola i praćenje našeg napretka počinje još ozbiljnije nego u prethodnoj godini", rekla je Miščević.
Kada je reč o finansijskom aspektu pristupanja EU, u 2014. godini će biti urađen prvi proračun troškova koje će Srbija imati u integracijama.
To će, kako je navela Miščević, biti učinjeno u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, gde će, osim ove računice, biti opisane i potrebne srpske administracije.
"To radimo, ne samo da bismo imali uvid koliko sve to košta, već i da bismo imali uvid koliko sredstava možemo iz sopstvenog budžeta da izdvojimo a koliko sredstava ćemo morati da tražimo iz različitih fondova EU, zemalja članica i drugih zainteresovanih instanci. Za zaštitu životne sredine, na primer, imamo okvirnu sumu ali znamo da to ne možemo da nadoknadimo iz budžeta, međutim EU je jako zainteresovana da nam u tome pomogne", rekla je Miščević.
Na primedbe evroskeptika koji smatraju da će troškovi pristupanja EU za Srbiju biti daleko veći nego korist, Miščević je rekla da takvo stanovište nije ispravno jer cilj EU je da ekonomski osnaži države kandidate.
"Nikada nijedna zemlja, a Hrvatska je pregovarala u vreme krize, sada to čini i Crna Gora, nije bila na gubitku u procesu evrointegracija, jer šta će vam neko ko je finansijski propao. Nije u interesu EU da budemo na gubitku", objasnila je Miščević.
