Do vanrednih parlamentarnih izbora vode tri moguća puta - ostavka premijera, izglasavane nepoverenja vladi u parlamentu i eskalacija krize unutar vladajuće koalicije, kažui iz CeSID-a.
"Bez njih u skupštini i dalje ima dovoljno poslanika da i neka nova, druga vlada, bez naprednjaka, bude formirana i to se pitanje svodi na pitanje političke volje, a ne mogućnosti koje dopuštaju brojke i raspodela mandata", rekao je Blagojević Tanjugu.
Ta neka vlada bez naprednjaka, prema njegovim rečima, teorijski i matematički bi mogla da ima i dvotrećinsku podršku u skupštini, ali je pitanje da li do toga može da dođe, jer je to pitanje političke volje svih ostalih aktera, odnosno parlamentarnih partija, sem Srpske napredne stranke.
Programski direktor CeSID-a kaže da bi u trećem slučaju, a to je eskalacija krize u vladajućoj koaliciji, nastupila paraliza skupštine koja bi vremenom postala hronična i bespovratna i tada bi Vlada na adresu predsednika Republike uputila obrazloženi predlog da Skupština bude raspuštena i da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.
Prema njegovoj proceni, taj put bi bio i najrealniji.
"Kada bi se utvrdilo da je takvo stanje hronično i bespovratno, u toj varijanti ne bi postojao drugi izlaz iz situacije. Po meni je to najverovatniji put s obzirom na stav premijera, kojem očigledno u ovom trenutku ne bi odgovarali izbori i smatra da su nepotrebni", rekao je Blagojević.
On smatra da je teško u takvoj situaciji očekivati od premijera da podnese ostavku i ne veruje da bi put do vanrednih parlamentarnih izbora moglo da bude izglasavanje nepoverenja Vladi u Skupštini, pa zato i preostaje treći scenario.
Po toj teoriji, naprednjaci bi trebalo da povuku podršku Dačićevoj vladi i povuku se iz rada vladajuće koalicije, rekao je Blagojević, ali se tada otvara prostor da se u Skupštini formira nekakava druga vladajuća koalicija.
Programski direktor CeSID-a je naveo da čak i kada bi premijer podneo ostavku, to ne bi automatski značilo raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, odnosno, ne znači automatski raspuštanje skupštine.
Ako predsednik Srbije Tomislav Nikolić krajem januara raspiše vanredne parlamentarne izbore, biće to četvrti vanredni izbori od demokratskih promena 2000. godine. Od pada režima Slobodana Miloševića u Srbiji parlamentarni izbori su pet puta organizovani. Vanredni su održani 2000, 2003. i 2008. godine, a redovni 2007. i 2012. godine.
Sumirajući mogućnosti i procedure, Blagojević je rekao da "naprednjaci mogu da se povuku iz vladajuće koalicije i socijalisti traže neke druge partnere, s kojima bi formirali skupštinsku većinu, i u toj opciji vanrednih parlamentarnih izbora nema".
Druga opcija je, naveo je on, da naprednjaci povuku podršku ili ne pokušaju uopšte da prave novu većinu ili im to ne pođe za rukom i u tom slučaju, nakon određenog vremenskog perioda, nakon što postane saasvim očigledno da od nove većine nema ništa, sledi odluka šefa države o raspuštanju skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.
Treća varijanta je da sve ostaje ovako kako jeste, bez krize, bez dovođenja u pitanje poverenja vladi, bez ostavke premijera, rekao je Blagojević.
"U ovom trenutku skupštinska većina postoji tako da taj razlog - hronična paraliza rada Narodne skupštine ne postoji, ali bi mogao da nastane. Dakle, kriza može da eskalira koliko danas ili sutra ili za nedelju dana, da bi ta kriza postala očigledna potrebno je da postane očigledno da skupština ne može da funkcioniše, da nema većine, kvoruma ili da nije moguće donošenje odluka", zaključio je Blagojević.
